Abdurahman Halilović
ARHIVA AFORIZAMA



Naša djeca sa završenim fakultetima vole svoju državu 
– šalju joj pozdrave iz inostranstva.

Pop poziva ateiste u crkvu 
– sa ovim vjernicima ne može više.

Baba i djed se dobro drže kol'ko su stari 
– a da se ne drže, možda bi i pali.

Djeca političara rađaju se sa fakultetom. 
Poslije im roditelji samo kupe doktorate.

Kad sam mu rekao: "Boga mi ja ne znam", 
javio se bog i kazao: "Ne laži."

Oni što tvrde da smo izašli iz krize, 
u njoj nikad nisu ni bili.

Ne bih baš volio da mi komšija ostane bez posla – bio sam mu žirant. 
Volio bi samo da mu crkne krava.

Doktor mi je rekao da sam svoje popio... i nastavio da pije sam.

Sa ženom igram odbojku 
– odbija ona mene, odbijam ja nju.

Bacili smo se na posao... i nismo ga pogodili.

Nemam koga poslati u vražiju mater 
 – svi su otišli dođavola.
Igrali su se vatrom ... i spalili nam sve do temelja.

Ne bunite se što niste dobili platu.
Ona se ne dobija, već zarađuje.


Sve što se kuha u Bosni, 
peče se na zapadu.


Djed je kupio laptop
–  da bi imao sa čim da se igra s babom u krevetu.


Kad sam pokazao uredniku napisane aforizme, 
rekao mi je da brišem.


Komšija mi je bacio oko na ženu.
Izgleda da je on ćorav.


Svi se za poslom okreću, 
samo sam je ja uvrnuo tražeći ga.


Svoji na svome čekaju njihove, 
ali izgleda da od turizma nema ništa.


Moj kolega pisac napisao je svoju novu knjigu – sad piše moju.

Pisao je o korupciji doktora
dok ga nije zaboljelo.


Da sam u ono vrijeme bio ove pameti, 
ispao bih još veća budala.


Od kako sam se ugledao na boljeg od sebe
i on se pokvario.


Država je objavila rat mafiji koji nikad neće početi.
Mafija im u tu svrhu neda pare.


Političara muči obećanje koje je dao.
Ne može da ga se sjeti.


Već trideset godina čekam posao ...
još malo pa ću i u penziju.


Sala za sastanke se mora provjetravati
jer su tu najveći smradovi.


Ostavili su suze za kraj ... i zaboravili na njih.


Kad sam im ukazao na propuste,
rekoše mi da začepim.


Moja je zadnja.
Sve druge su ispred nje. 


Neće se donijeti zakon protiv mafije jer je mafija zakon.


Mladi danas nemaju stida – zato se stariji crvene.


Proglašen je pobjednik. 
Čeka se još samo da stigne na cilj.


Pozornica je pala 
– ni ona nije izdržala tako teške scene.


Sudija je mafijašu izrekao presudu i ... sam sebi presudio.


Od kad je djed kupio kompjutor,
baba mu govori gdje da stisne.


Ja i prijatelj prestali smo piti
– meni je zabranio doktor, a njemu žena.


Bogatstvo države su rasprodali
– a i siromaštvo bi da ga ko hoće.


Žene tuđu brigu vode
– da na svoju zaborave.