Milan Todorov

S verom u Boga, 

za kralja i otadžbinu, 

živela republika Srbija!


Premijerovo radno vreme traje 24 sata na dan. 

Ponekad i duže.


Predsednik podigao svoju crkvu u Bajčetini. 

Verovatno je u pitanju crkva Pokajnica.


Kad će akcija: „Imaš kuću, vrati crkvu“?


Sad smo sigurni da premijer ima mnogo prijatelja po svetu, 

jer ovo nam neprijatelji ne bi radili.


Vlast koja je stvorila ovoliko sakupljača sekundarnih sirovina 

zaslužuje da završi na smetlištu istorije.


Svi koji su dali život za otadžbinu 

pozivaju se da dođu lično da im predsednik uruči orden.


Pušenje bi trebalo potpuno zabraniti. 

Osim u političke svrhe.


Vlada je opozvala našeg ambasadora u Vatikanu. 

Izgleda da nije slušao Boga.


Ne smeš da tučeš ženu, ne smeš da tučeš decu, ne smeš da tučeš roditelje... 

Pa, ovde uskoro nećeš smeti ni da biješ opoziciju!


Sramota je šta radite sa ovom državom. 

Dovoljno je stara da bi mogla majka da vam bude.


Više puta sam na televiziji gledao „Prohujalo sa vihorom“, 

ali čekam da to vidim i u nacionalnom Dnevniku.


TV pretplata je vezana za struju. 

Građani koji bi da ulože žalbu, 

neka samo uđu u najbližu trafo stanicu.


Dragi naši političari, 

Bog vam dao sreće i zdravlja, 

a ostalo ćete već ukrasti.


Šta bi srpski političar uradio za šaku dolara? 

Pružio bi i drugu šaku.


Polovina poslanika u Skupštini ne bi prošla psihijatrijski pregled. 

Srećom, druga polovina bi odmah bila zadržana na lečenju.


Srbi danas deci daju uglavnom strana imena. 

Tamo gde će otići kad odrastu, to će ionako biti domaća imena.


Policija je nekad hapsila u zoru, 

a sad pred tv Dnevnik.


Kad narod ima prljave misli, 

obično ga operu ručno.


Nekad je za opstanak bilo dovoljno samo da ćutiš i smrdiš, 

a sad moraš i da pojedeš to što smrdi.


Zapadni turisti su oduševljeni Srbijom. 

Najviše im se dopadaju ćevapčići i srušeni mostovi.


Moja žena nikako da shvati da je moje hrkanje u stvari mala noćna muzika.


Imao je sreće pilikom razvoda. 

Utvrđeno je da ne mora da plaća alimentaciju jer nijedno od troje dece nije njegovo.


Najviše nam para ode na kućnu hemiju, 

tačnije mesne prerađevine.


Osramotio sam se pred sveštenikom. 

Poljubio sam mu ruku, 

umesto da nešto tutnem u nju.


Nijedan roditelj ne bi trebalo da tuče svoje dete. 

Šta ako je dete jače?


Ne samo da je naša taraba starija od Amerike, 

nego je i trulija.


Nismo ni primetili da sedimo na dve stolice. 

Toliko smo se navikli na jaja u procepu.


Ako uđemo u NATO, 

nećemo morati da se branimo kad nas napadnu.


Mi se ničega ne stidimo, 

sram da nas bude!


Ona je do posla došla transparentno. 

Na razgovoru sa direktorom sve joj se videlo.


Položaj novinara u Srbiji je izuzetno težak. 

Nije lako ceo radni vek provesti u klečećem položaju.


Kad nam je stigla kolona crnih audija, 

osetili smo da nešto smrdi, 

ali smo mislili da je to od izduvnih gasova.


Pred svake izbore idem na groblje, 

da pitam pokojnog dedu za koga će on ove godine da glasa.


Ne mogu da prepoznam one za koje sam glasao. 

Čekam njihov fotorobot.


Naše turističke organizacije beleže mali broj noćenja, za ovoliki mrak.


U Japanu somovi predskazuju zemljotrese, 

a i kod nas obavljaju značajne društvene funkcije.


Strani vojnici mogu ići kroz našu zemlju samo ako ih pozovemo. 

Ili ako odbijemo da ih pozovemo.


Magarac ide u svatove iz dva razloga. 

Da nosi vodu ili da se ženi.


Žalio sam se upravi vodovoda i kanalizacije. 

Jedino su  mi iz kanalizacije odgovorili. 

Rekli su: jedi govna!


Nije mi žao da danas umrem, 

kad znam da ću za dve godine živeti bolje.


Dobre devojke više ne idu u raj.  

Shvatile su da je u paklu luđi provod.


Novinar je sa terena doneo dobru i lošu vest. 

Nažalost, samo je dobra stigla na vreme da uđe u tv Dnevnik.