Slobodan Simić


Narodu se od naše politike digla kosa na glavi.
Šišaj!


Policija ne poštuje naše svetinje.
Na primer, redovno nam oduzimaju nož i pištolj!


Mogao bih da vam kažem 
šta je pokojni ministar rekao pokojnom direktoru 
dok su sedeli kod pokojnog biznismena.

Ako bih hteo da budem pokojni.


Mladi ne žele da budu kriminalci.
Već njihove vodje!


Dugo sam čekao na sudsku presudu.
Ali na kraju, svaka roba nadje svoga kupca...


Zbog niskog standarda građani nisu u mogućnosti da kupuju knjige.
Moraju sami da ih pišu.


Ja nikome nisam ostao dužan.
Otišao sam!


Ratni zločinci su pokušali da se umešaju u masu.
Medjutim, odalo ih je disanje.


Dabogda imo pa nemo!
Šalim se, dabogda nikad nemo!


Narod hoće da se bije 
kad malo popije 
i kad ništa ne jede.


Nas čuva Vojska.
A Vojsku čuva NATO.


Pripadnici Državne bezbednosti se ne razlikuju od običnih gradjana.
Nose farmerke, jakne, noževe, pištolje...


Naravno da nisam čitao tu knjigu!
Ja sam pisac, nisam čitalac!


Nismo imali sreće.
A imali smo više sreće nego pameti.


Mi još nismo rekli svoju zadnju reč!
To će pop...


Nada nam uopšte nije umrla.
Eno je dole, na psihijatriji.


Kad moram da završim neki posao u opštini,
ne pitam šta košta. 
Ali uvek mi kažu...