Srba Pavlović

Srboljub Srba Pavlović Seladon rodjen l942. u Malom Orašju.
Živi i stvara u Beogradu. Pored satire (aforizama) piše savremenu i dečiju poeziju. Uvršten u Antologiju svetske mudrosti štampane u Moskvi na ruskom. Antologiju evropske mudrosti, takodje na ruskom... Zastupljen u prevedenoj srpskoj Antologiji na ruski. U Antologiji sačinjenoj u Rumuniji. U Antologiji balkanskog aforizma, dvojezično (makedonsko-srpski). U slovenačkoj
Antologiji... u italijanskoj... U crnogorskim (epigrama i dečije poezije). U dve EX YU Antologije aforizama, štampane u Bosni iHercegovini (Sarajevo). U EX YU knjizi, četvrtom almanahu aforizama "Izvajane misli", izdatoj u Aleksincu. I do 5o-ak srpskih, što antologija, što proantologija - kao i drugim brojnim knjigama značajnim za srpsku književnost. Književno, politički i društveno, neorganizovan... Nenagradjivan.

Knjige aforizama:

Jevandjelje po antihristu (1200 aforizama)
Blagoslovi boginje Ire (600)
Kukoljevo žitje (600)
Save our sols (Spasite naše duše - 600)
Jeretički tefter (600)
S verom u boga Hada (600)
Propovedi blaženog Janusa (600)
Prizivajući te Judita (600)
IX knjiga po Hronosu (600)
Mrtva slova na papiru (666)
Afričke misli - 1111 aforizama

Priredio knjige satire:

Četiri jahača afokalipse i konjušar
Rat zvezda ili Velike zadjevice malih pisaca
Postludus
Faciosatirikum
Knjiga ugursuza
Kozolici u srpskoj književnosti
I više knjiga savremene i dečije poezije...
Zastupljen u školskoj literaturi.

Jevanđelje po antihristu

Da nije pravde, čovek u životu ne bi imao šta da traži.    

Da bismo čoveka upoznali treba mu dati vlast,
a da bismo ga još bolje upoznali – morali bismo mu je oduzeti.    

Ko danas radi za dvojicu, sutra mu se natovari i treći.    

Ko ne može da izdrži on je slabić, a ko zakuka – državni je neprijatelj.    

Mi nismo obična žrtva, mi smo poslastica velikog sladokusca.

Ko ima brata dželata, namanje se namuči.    

Najveće srpske sinove majke su rađale pod Turcima.    

Onaj koji vodi mečku – samo je korak ispred.    

Zec je tipičan primer: što je brzo – to je i kuso.    

Kad se čovek uspravljao na dve noge,
nije ni slutio da će jednoga dana morati da dubi na glavi.    

Obaveštavaju se pošteni nalazači, da kod nas nemaju šta da traže.        

Savremena medicina je uzdigla bolesnika do neba.    

U ovoj nemaštini, ni lopovi više ne mogu pošteno da žive.    

Čovek vodi tuđu brigu, da se ne bi previše sekirao.    

Gde nema drveća, majmuni se penju jedni drugima na glavu.    

Modni kreatori nam prvi stavljaju ruke u džepove.    

Oni koji su nas zadužili,
sigurno imaju dovoljno da bi mogli i da nas razduže.

Točak novije istorije pokreću mercedesovi motori.    

U zagrljaju beskičmenjaka, ljudima pucaju kosti.    

Trougao je školski primer kako i krug može biti na tri ćoška.
   

Blagoslovi Boginje Ire

Polja gde su naši velikani čuvali ovce proglašena su za nacionalne parkove.

I koga pojedu zveri – umro je prirodnom smrću.        

Oni koji odnesu pobedu, nema toga što posle ne mogu da odnesu.    

Batina ima dva kraja i oba su na našoj strani.    

Gledano iz našeg ugla – saterani smo u ćošak.        

Krug sumnjivih se toliko suzio da je ugrožen i sami centar.        

U laži su kratke noge, zato hoda na štiklama.    

Zahvaljujući sluhu, i zavezanih očiju možemo igrati kako oni sviraju.    

Muzičari na pogrebima ne sviraju za svoju dušu.    

Na mestu gde je slika velikog vođe, zid teže diše.    

Među ovolikim budalama prava je umetnost pronaći sebe.    

Slobodna mesta na Zemlji su dva metra ispod.  

Kukoljevo žitije

Put koji nikuda ne vodi doveo nas je dovde.    

Sve je u čovekovim rukama, čak i čovek kojega dave.                

Mi smo jako pametan narod.
Kod nas čak i genije smatraju budalama.    

Izlazak batine iz raja na zemlji je doživljen bolno.    

Postigao sam odlično prolazno vreme.
Uopšte ne znam gde mi je prošao život.    

Proroci su vidoviti ljudi, samo ih ne pitajte kakvo će vreme biti sutra.

Koliko dugo nešto treba da stoji naopačke da bi postalo normalno?    

U restoranu doručkujem na plejbek. Dok drugi jedu, ja zevam.    

Prvo postanimo ljudi – posle će nam  biti sve dozvoljeno.

Oni koji su ostvarili svoje snove, nemaju sna.

Sreo sam razumna bića iz kosmosa – ništa ih nisam razumeo.

Save our souls

Borba je očigledno bila neravnopravna – tolike žrtve, a samo jedan ubica.

Srbija nije na repu Evrope. Pre bi se moglo reći da je nešto ispod.     

Mi smo najbrojniji narod na Balkanu. Nikako da se saberemo.    

Generacije koje dolaze na proputovanju su kroz ovu zemlju.    

Ko bi u zanosu pobede brojao žrtve. Lakše je bilo prebrojati žive.    

Oni koji za komunizam nisu učinili ništa, učinili su mnogo.    

U rat smo krenuli goli i bosi, ali samo do prve kuće.    

Dok je vlast bila u rukama crkve, narod se mnogo više molio bogu.    

Narod im je dao glasove – zatim su se začuli krici.    

Slike našega vođe svuda se mogu videti obešene.
Međutim, to još uvek nije ono pravo.

Srbija nema more, zato se mi ovde davimo ručno.        

Srbima sloga nije jača strana, ali kad dođe stani-pani, svi panemo.    

Postignut je polovičan uspeh – koliko preživelih, toliko poginulih.

Kain nikako ne bi mogao biti Srbin. On je ubio samo jednog brata.

Krčanje želuca je bolest nižih socijalnih slojeva.

Kapetan našeg broda čvrsto drži kormilo u rukama – i pliva.        

Niko od političara nije bio za rat.
Zato su morali biti mobilisani drugi ljudi.

Jeretički tefter

Tolika je sloboda govora da me je sramota da slušam.        

Kad god nam je trebala mudra odluka, nismo imali kvorum.    

Glupi ljudi ispaštaju zbog svojih gluposti, mudri zbog svojih mudrosti.    

Verujem u život posle smrti – negde ga mora biti.    

Što sam bliži cilju, to sam više meta.    

Kad kucne zadnji čas, babi ne pomaže što je gluva.    

Naši ljudi iz celog sveta žele da dođu i umru u svojoj zemlji.
Poželimo im dobrodošlicu.    

Seljaci se bave kopanjem i u slobodnom vremenu.    

Kada je Ezop umro, životinje su zanemele.

U mojoj kući tajna večera. Jedemo kradom jedni od drugih.    

Znamo mi čemu služi glava, ali nismo mogli odmah da se setimo.

Dva meseca ne primam platu. Veliki post mi je pao kao kec na desetku.    

Iz ove se kože ne može. Prilepila nam se za kosti.        

Ima ljudoždera koji još jedu prstima. To je nama nepojmljivo.    

Mi se nikoga ne plašimo jer nemamo gde da se sakrijemo.        

Mogli smo i bolje da prođemo, ali nismo potrefili vrata.    

Pobeda je čista kao suza, samo što nije u tolikoj meri izražena.        

U našoj se kući oduvek znalo ko je muško, a ko žensko. Bez obzira na pol.    
Verujem da će za trista godina biti bolje. Ja sam nepopravljivi optimista.    

Kolumbo nije slučajno otkrio Ameriku. Veliki je to srbomrzac.        
    
Ono što su naši očevi uspešno gradili, moramo svakim danom podupirati.

Moj tata je genije. On se ne razume u obične stvari.        

Narod nema para jer ih razbacuje na elementarne potrepštine.    

... a kad sam isplivao, svi su mi pružili ruku.

Svi su Srbi braća, pod uslovom da nisu rođena.    

Ko bi to očekivao od lava. Često prepusti čoveka čoveku.  

S verom u Boga Hada

Da ne dubimo na glavi, pomislili bismo da nam sve stoji naopako.    

Najteže je naslikati kameleona. Nikako da mu potrefiš boju.

Biramo samo najbolje... Da li je to ravnopravnost?    

Da se povremeno ne čuju aplauzi, bili bismo nemi posmatrači.    

Izginuli se baškare u oslobođenoj zemlji.    

Dočekali smo i mi slobodu mišljenja... Jebe nam se šta ko misli.    

Padamo lako u vatru. Dovoljno je da založe lomaču.

Sve ono o čemu smo sanjali nije se obistinilo jer smo se kasno probudili.

Bio je spreman da pogine za brata, zato ga je ovaj i ubio.    

Koga će građani izabrati u nadležnosti je izborne komisije.    

Ako mi se ne bude otvorio padobran, više me nećete videti da skačem.        
Izvadili smo mu oba oka, ali slaba vajda. Ne vidi, pa ne vidi.    

Kompromis je najbolje rešenje.
Zašto da bude samo jedna strana nezadovoljna?    
    
Narod se okuražio, pa trpi li trpi.    

Čoveka nije moguće uhvatiti ni za glavu ni za rep. Toliko je evoluirao.    

Očekuje se oživljavanje proizvodnje. Vežbamo na mrtvoj babi.

Šta traži đavo u Paklu, kad su na zemlji svi uslovi ispunjeni.    

Sudeći po rasprostranjenosti srpskih grobova,
naši preci bili su svuda rado primani.

Nije retkost da delioci pravde nasednu
na svoje slobodno sudijsko uverenje.    

Samo se čuje tuc-muc. Nije vreme za velike reči.   

Propovedi blaženog Janusa

Jedni piju, drugi se drogiraju. To je taj večiti sukob generacija.    

Pokušaću da pobedim sebe. To je mnogima uspelo.    

Čitav svet je protiv nas... Nema nikoga ko bi mu mogao pomoći.    

Verovatno je i od nekog drugog bića mogao nastati čovek,
ali majmun se prvi setio.    

Dobro došli u našu pećinu! Ovde niko nije ostao gladan.    

Nema više neostvarenih snova. Čak su i halucinacije stvarne.    

U ovoj zemlji najbolje žive oni – van zemlje.    

Ostao sam na površini. Eto kako sam se našao među isplivalim šljamom.    

Pošto su se duhovi smirili, počeo je bal vampira.    

Ne dajemo znake života. Eto, zašto nas žive sahranjuju.    

Cilj njihovog puta je da im se ne uđe u trag.        

Svaki početak je težak – ali ne počinjemo mi prvi put.    

Svaki čovek ima svoj cilj. Koliko ljudi, toliko ciljeva.       

Teško je ispratiti gosta koji se oseća kao kod svoje kuće.

Za dokolicu se uvek nađe vremena.

Svaki posao uradimo delimično. Tako nikada ne ostajemo bez posla.

Srećem čoveka – isti moj brat.
Jedina razlika što se jedan drugome ne javljamo.

Svako poređenje kulturno nerazvijenih zemalja sa nama – ravno je nuli.

Nisam verovao da mogu pogoditi komšiju, sve dok mu nije mati zakukala.

Vaši su gnjide u zrelim godinama.

Ne slaže vam se stanje mrtvih?! Možda niste sebe ubrojali.

Prizivajući te Judita

Narod je nezadovoljan, jer svako zadovoljstvo se plaća.    

Današnji dan smo presedeli. Sutra nas očekuju nova iskušenja.    

Šta je pisac hteo da kaže, rekao je. Sada reč ima druga strana.    

Zahvaljujući savremenim sredstvima, stara su nam još u upotrebi.        

Mogli bismo da radimo nešto pametnije,
ali moramo da gledamo svoja posla.

Oni znaju šta narod hoće. Zato narod niko i ne pita.    

Potrebni su nam hrabri i brzi.
Hrabri već znamo zašto,
a brzi u slučaju da stvari krenu neželjenim tokovima .    

Publika je rulja sa osećajem za lepo.    

Čovek radi od jutra do sutra i tako uživa u plodovima svoga rada.        

Beležimo izvanredne rezultate. Prepisujemo Ginisovu knjigu.    

Žive nas sahranjuju jer to nisu oni koji ubijaju.    

Vojni obveznici idu iz krajnosti u krajnost.
Ili su goli i bosi ili u uniformama.    

Mogli bismo i mi da mislimo drugačije,
ali ne želimo da se pravimo pametni.

Ne žalimo mi što dva dobra ne idu zajedno,
već što nijedno nikako da krene.

Strane u sukobu bi mogle malo da se približe.    

Cenzura je ukinuta – jer je već sve pod kontrolom.    

Čovek sve dade za svoje dupe, a ono mu ukalja obraz.    

Čoveka najviše mrze oni koji mu ne mogu ništa.    

Turci su morali da odu. Nisu mogli više da podnesu naše junačke pesme.    
    
Naši borci nikad nisu bolje stajali. Ne padaju više lako za otadžbinu.    

Svaka čast inteligenciji, ali treba čuti i drugu stranu.    

Nema više gladnih – izdalo ih je strpljenje.  
  

IX knjiga po Hronosu

Kradljivci sve ređe sprovode svoj plan, jer ih policija preduhitri.    

Novokomponovana muzika omogućava i onima bez sluha da uživaju.    

Pobednička postolja su na takvom nivou
da ordenja primamo pognute glave.    

Čovek mora imati sluha.
Najmanje onoliko koliko mu je potrebno da sačuva uši.

Dno provalije moguće je dotaći iz prvog pokušaja.    

Naši zakoni su toliko fleksibilni da ih nije trebalo ni pisati.    

Nevinima nema mesta u javnim kućama.
Nama je potreban kadar sa iskustvom.

Teško je naći zajednički jezik. Obe strane govore srpski.    

Najteže je doći do reči od onih koji nemaju šta da kažu.    

Ne sedimo skrštenih ruku. Držimo ih ispod zadnjice.    

Čim je rad stvorio čoveka, čovek mu je okrenuo leđa.    

Svi nam rade o glavi. Niko ne misli o našim stomacima.    

Kad oficir dođe do generalskog čina, o polnom može samo da sanja.    

Naši putevi popločani su sve samim uspesima. Asfalta skoro da i nema.    

Neprijatelj se toliko osilio da nas i ne primećuje.        

Od dva zla uvek izaberemo veće. I to, verovali ili ne, odoka.    

Znam da vam je neprijatno što idete i šapućete,
ali znajte da niste sami.    

Nije sve izgubljeno. Dosta toga nismo ni imali.    

Prisebnost je od presudnog značaja.
Nikada čovek ne zna kad ga neko može upitati za ime.    

Toliko su nam proširili vidike da ne možemo da ih se nagledamo.    

U početku nismo imali ništa, što se i na kraju potvrdilo.  

Mrtva slova na papiru

Policajac u civilu je obukao uniformu. Ali smo ga prepoznali.    

Da smo znali da se ne može glavom kroz zid,
ne bismo trošili toliki materijal.

Na prostoru gde ima ljudi, priroda slabije uspeva.    

Hodanje po trnju je najprimitivniji oblik akupunkture.    

Ne može istraga da tapka pre nego što žrtva bude sahranjena.        

Pred našim sudovima odgovaraju samo oni koji se ništa ne pitaju.    

Zemlja je prenaseljena, ali odstojanje od čoveka do čoveka je sve veće.     

Ovo je zemlja snova. Možeš da zaspiš i da se ne probudiš.    

Ne treba se plašiti budućnosti. Nećemo je doživeti.    

Kad ljudi postanu brojke, svaki je rezultat moguć.    

Ko dokaže da živi od poštenog rada, stiče pravo na socijalnu pomoć.    

Niko ne gladuje zabadava. Svi primaju platu.    

Vreme koje dolazi pokazaće da je dosadašnji strah bio preuranjen.    

Doskora nismo dizali ništa teže od kašike – a sada nam je još lakše.    

Mole se građani drugog reda da poštuju prioritet.    

Pravda je spora, ali dostižna.
Pronaći će puž ko je oštetio njegovu kućicu.   

Ko prvu grešku plati glavom, ostale mu se praštaju.

Razapeti ugrožavaju naš prostor. Mnogo su se raširili.

Završni udarac je najefikasniji kada se izvede na početku.

Gde je čovek od kamena, tu je materijal za spomenike na gomili.

Afričke misli

Nisam znao da sam postao tiliki patriota,

sve dok mi deca nisu rekla 

- tata, ti nas ne voliš.


Najisplativije je od čoveka praviti magarca.

Jede što mu se da.


Od pisanja se ne živi, 

osim ako ne pišete ocu za novac.


Pristižu kilavci sa začelja. 
Oni su naša zadnja nada.


Bog je svugde i na svakom mestu, 

samo ga nema tamo gde je čovek u nevolji.


Vlasti čine sve za dobro čoveka. 
Često i ono što ne bi smele.


Moguće je istovremeno i krast i biti pošten...

Ali to bi onda moralo sa obe ruke.


Kad god nam se radi o glavi, 

mi se češamo po zadnjici.


Postao sam svoj čovek, 
a i žena mi se, čujem, snašla.


Nije naša zemlja mala, 
nego je broj patriota prevazišao svaku meru.


Sve se da namestiti. 
I noge i lomljenje nogu.


Prodajemo bubrege. 
Roba nije original, ali je domaća.


Rehabilitovanima su se najviše obradovali sakupljači sekundarnih sirovina.


Ono što se ne jede 
moralo bi biti van domašaja čoveka.


Čovek mora imati za hranu.

Nezdravo je biti patriota na prazan stomak.


Prvo se Bog latio blata, 
a onda je svet postao velika kaljuga.


Ženim se dvostruko mladjom...
Od sudbine se ne može pobeći.


Do krova nad glavom došlo se popuštanjem tavanice.


Činimo nadljudske napore kako bismo se

ponašali kao sav normalan svet.


Veliku pažnju poklanjamo kultu mrtvih.

 Kod nas je život na drugom mestu.


Kad vidimo ko sve stoji iza nas, 

moramo motriti na svoju zadnjicu.


Niko ne zna od čega živimo.
U tome je tajna naše vitalnosti.


Tek što izgradimo autoritet kod dece, deca odrastu.