Stanislav Tomić
ARHIVA AFORIZAMA

Listanje bukvara je prvorazredni događaj.


Redovno renovira lokal. 

Stalno mijenja konobare.


Hej šoferu dodaj gas! 

Uključi grijanje!


Pao sam na ispitu a sve sam znao. 

Osim profesora.


Ako hoćeš sledeća da se udaš, 

uhvati sevap umjesto bidermajera.


Gospodine, da li vi uzimate ovu terapiju? – Da! 

– A da li vi terapijo uzimate ovog ovdje gospodina?


Kome da skineš od plate? Ma odbij tamo!


Koliko sam puta rekao da neću da se kandidujem za tu funkciju? 

Glasajte za mene, jer sam održao riječ.


Glad je trbušna plesačica.


Znao sam da će baš on biti predsjednik. 

Nije vratio olovku kad je glasao.


Mi smo nezaobilazni faktor. 

Sve ide preko naših leđa.


Djeco, nemojte da psujete na ulici. 

Nije vam ovo učionica.


Ove žene su stvarno bezobrazne. 

Ja da je šetam, a drugi da joj pere suđe.


Ne zna se ko je od njih dvoje ljepši. 

Kad se sazna biće kasno. 


Najbolji student je ostao na fakultetu kao asistent. 

Drži domaru merdevine.


Vjerujući u svoju besmrtnost, Empedokle je skočio u vulkan. 

Vjerujući u svoju pobjedu, predsjednik je raspisao vanredne izbore..


Predsjednik je rekao da naša država više nema neprijatelja.

Oprostite mu, nije znao za sebe.


Zbog pokušaja zaposlenja, osuđen je na četiri godine studiranja.


Brak je kao žensko stopiranje. 

Stopira jedna, a iskače još troje.


Pustio sam djecu u planinarsku sekciju.

Na glavu su mi se popeli.


Došlo je vrijeme da između mlijeka iz plastične flašice i dojenja i nema neke razlike.


Ono što je dovedeno u pitanje odvedeno je bez pitanja.


U Norveškoj je 1% nepismenih. 

Gdje sve neće stići naši ljudi.


Mrtva priroda je autoportret savremenog čovjeka.


Za svako liječenje važno je rano otkrivanje bolesti. 

Zato svaka vlada na početku svog mandata treba da izloži svoj program.


Mama, hoću da upadnem na budžet. – 

Mani se šahtova, dijete drago!


Zbog nje se gubi pamet. 

Rizikovaću jer nemam šta da izgubim.


Nije život dio sistema,

već je sistem dio života.


Lopovi su u bjektstvu. 

Ma daj bježi!


Obračun sa kriminalom je samoubistvo svake vlasti. 


Recept našeg uspjeha je 

recept za tortu od koje nikad ne znamo hoćemo li pokvariti stomak ili dušu.


Zaboravio sam koji sam broj u biblioteci. 

Čitanje knjiga već daje rezultate.


Da nismo digli ruke od ove države, 

nikad se ne bi prebrojali.


Rođendan satire. 

Duvamo u svjećice, a gasi nam se torta.


Žao mi je gospođice, ja ne volim žene. 

Ja volim ženu.


Roditelji su od fakulteta napravili religiju, 

a djeca ekskurziju.


Kad je frižider kao apoteka i bolestan bio jeo.


Ja se ženim, 

a srce udajem.


Komšija, koje si ti vjere? 

– Da me ubiješ, ne znam.


Pitanje ko ima više bojevih glava je 

pitanje čija je Vlada brojnija.


Pokazao sam joj crveni karton. 

U njega je bio upakovan poklon.


Kad sam je vidio pao sam na dupe. 

To joj je najbolji atribut. 


Momci više ne zvižde djevojkama da se okrenu. 

Ljepše su im otpozadi.


Imam hiljadu žena u džepu. 

Nijedna nije na novčanici.


Da bi ženu nosio u džepu
moraš prvo da ga NAPUNIŠ.


Poželio bih ti sve što želim sebi, 

ali samu sebe već imaš.


Šta šorts kaže farmerkama? 

Biću kratak i jasan.


Život je peder. 

Nikada žene milovao nije. 


Siguran sam da ću ti napraviti problem. 

Samo nisam siguran da li će biti muško ili žensko.


Kafa bez šećera – to je ona kafa koju pijem bez tebe.


Kakvog momka ona ima,
to još niko nije vidio.


Mašta nema granica,

ali da nije granica ne bi bilo ni mašte.


Koja je kod nas granica siromaštva? 

– Državna.


Pješčani sat je ljubav dva lijevka kojima prolazi vrijeme.


Ja imam mnoge prednosti, ali i nedostatke.

Recimo, nedostaješ mi ti.


Puž je poštar sreće.


Aforizam je misao koja je ostala kratkih rukava.


Treba oprostiti, ali ne i zaboraviti? 

Nemoj onda zaboraviti da si oprostio.


Nevidljiva ruka tržišta? 

To se nekad zvalo džeparenje.


Došlo je vrijeme da žene više peglaju bore nego košulje.


Leptiri su u stomaku. 

Sklopi oči i zatvori usne da ne izađu.


Nemoguće je pobjediti narod koji slavi svoje poraze.


Za nju je vibrator elektro-inženjer.


Zašto ništa ne može da mi promakne

Zato što ništa ne propuštam.


Rekla mi je da sam fin, kulturan i pametan. 

Drugim riječima, nisam njen tip.


Znam istoriju dobro, 
a geografiju još gore.


Toliko imam udvaračica da ne mogu da stignem sve da ih odbijem. 


Oko škole sve je beton. 

Zato u WC-u buja trava.


Ovo je bio odbrambeno-otadžbinski rat. 

Mnogi su u otadžbini odbranili doktorate. 


Na njoj ništa ne bih dirao.

Dakle, sve bih dirao. 


Donesite odluku. 

I nešto za piće.


Kad je vide, okreće se sve što je muško. 

Tako i moj želudac.


Otkako sam svu ušteđevinu dao za uvećanje penisa, 

moja žena više ne zna šta je mali znak pažnje.


Naša djeca s pjesmom idu u školu. 
Ne vade slušalice iz ušiju. 

Ostavio sam utisak. 
Ali da me ubiješ ne znam gdje. 

Komunistima je noć bila u glavi. 
Zato su nosili zvijezdu na čelu. 

Pošto mene nema kod kuće, 
bojim se da žena ne digne ruku na sebe.

Kolega, izvuci svoje noge ispod stola. 
Ometaš mi komunikaciju sa koleginicom.

Budi muško pa priznaj da si žensko.

Ne mogu da vježbam govor pred ogledalom. 
Smeta mi publika. 

Zarađujem na sumnjiv način. 
Sumnjam da ću primiti platu.

Ja sam cjelovita ličnost. 
Nemam ljepšu polovinu.

Suknja iznad koljena, inteligencija iznad prosjeka.

Slabo kopča. 
Bolje prolazi raskopčana.
Da nisi naopaka ne bi bila okrenuta prema meni.

Moji roditelji nemaju isto mjesto stanovanja.
Mama živi u kuhinji, a tata u dnevnom boravku.

Djeca znaju šta je suština.
Zato odvajaju kupus kad jedu sarmu.

Ne vjeruje srce pameti.
Dakle, tebi vjeruje.

Ljepota naše zemlje najbolje se vidi iz ptičije perspektive.
Kad odletiš odavde.

Prostitutke su danas u jako nezgodnoj situaciji.
Ne znaju prosto kako da se postave.

Ne zna se da li su naši sportisti ljepše ispali na fotografijama
ili na takmičenjima.

Jedina naša nada je da svijet propadne.
Tek tada ćemo biti u istom nivou sa ostalima.

Sa svojim traktorom naš seljak može samo da izvlači – zaključke.

Sudija nije kaznio vandala.
Spomenik je oštećena strana.

Ne vole krupne riječi.
Zato samo melju.

Našim fudbalerima treba dati šansu.
Sami ne znaju da je stvore.

Optimizam se jede rukama.
Bacili smo kašiku.

Biti roditelj danas je jako teško.
Valja roditi – tolike pare.

U kakvom su stanju školske stolice,
nije ni čudo što đaci sjede na ušima.

Oni su od svojih prethodnika uradili tri puta više,
ali tri puta nula je opet nula.

Ovdje se osjeti dah progresa.
Dahće i stenje, tako reći.

Znam posao.
Ali on mene nije još upoznao.

Idemo uzlaznom putanjom.
Sve nas je manje na zemlji, a sve više na nebu.

Ako me žena vodi za ruku,
onda ona vodi glavnu riječ.

Posle poraza idemo u nove pobjede.

Pred mojim očima odvijaju se krupne stvari,
ali ja imam oko za detalj.

Ljubav prema otadžbini je grijala masu.
Zato je i proključala.

Možda ruski premijer ima crni pojas,
ali prvi čovjek Amerike je crn od glave do pete.

Nije ni čudo što je pravda prljava kad je svako uzima u svoje ruke.

Dogovorili bismo se mi bacanjem novčića.
Ali nemamo para za bacanje.

Na svijetu ima samo deset muškaraca koji ne vole fudbal.
Deset i golman jedanaesti.

Nije ni čudo što su razbojnici nagazili policiju kad im je bila za petama.

Ko radi ne boji se gladi, već – poslovođe.

Istina – to je ono što se utopi, a mi čekamo da ispliva.

I naši ljudi osvajaju mjesec.
Dvanaest puta godišnje.

Izdajemo zemlju da bismo mogli da živimo od kirije.

Našoj zemlji je pukla saksija.

Profesor me je samo jednom oborio na ispitu.
Sljedeći put sam položio sa dugom devetkom.

Današnje žene bi sve nešto na vrat na nos i na svoju ruku.
Ogrlicu, minđušu, prsten.

Ateisti su kao siročići. 
Znaju za Majku prirodu, a ne znaju za Oca.

Tranzicija je navlačenje desne cipele na lijevu nogu.