NA PRVOM STE MJESTU

Satirični portal

Abdurahman Halilović

Aforizmi

Imam svoje JA – kad žena govori, ja samo ponavljam JA, JA!


Imao sam u ruci dokaze – dok nisam dobio po prstima.


Izabrani ste voljom naroda – i tako postali njegova nevolja.


Bolje biti mlad i zelen, nego star i zreo.


Izlaza nema, moraćemo ući.


Godinama pišem aforizme… i još se nisam naučio.


Šef policije rekao je za privedenog lopova: 

„Ne udarajte ga po bubrezima, odbijte.“


Rečeno, učinjeno – učinili smo to da niko ništa nije rekao.


Namjerno ću danas zakasniti na razredni čas;

pustiću profesora da i on jednom dođe prije mene.


U penziji uživaš za života, 

a u mirovini kad umreš.


Zvao me je šef na razgovor, 

a kad sam došao rekao mi je da ne pričam ni jedne.


Otkako su se u vodećoj politici pomirili smradovi, u državi zaudara.


Najbolje se provode doktori duševne bolnice, 

njima je svaki dan ludilo.


Lud, luđi, psihijatar!


U mom i komšijinom braku počele su trzavice 

– on trza na moju ženu, a ja na njegovu.


Kod mene u kući je kao na birou 

–  niko ne radi.


Radnici na ulicama, stopiraju proizvodnju.


Da volim drugu, ne mogu

 – i prve mi je preko glave.


Biće vrijeme za promjene, 

kad se promijeni vrijeme.


Žena ne želi da sa njim spava, jer on samo spava.


Rakija je, boli glava... već drugi dan.


Meni je stalo do posla, 

ni makac dalje.


Izgubljeni i promašeni slučaj, 

prvog niko nije našao a drugog niko nije pogodio.


Mi se ne šalimo! Jel vi to ozbiljno?


Kako će znati gdje su stali, 

kad ni krenuli nisu.


Lopove je stigla kazna, 

sporo su krali.


Golubovi više ne jedu mrvice, 

boje se penzionera da ih ne ulove.


S božijom pomoći, sve sam uradio sam.


Kad je sudija na suđenju rekao da ustanu optuženi –  i advokati su se digli.


Sredio je kuću kao apoteku... i razbolio se.


Neće djeca da mi uče... bježe od džamije.


Tražite od mene da budem duhovit – vi to ozbiljno!?


U politici se svašta priča, a ništa se ne kaže.


Javio mi se čir na želucu – hoće da pukne.


Od kako smo im zavrnuli vrat – od nas okreću glavu.


Biće šta će biti – a da li će šta biti, to niko ne zna.


Ljubavni par šišmiša jedno drugom slijepo vjeruju.


Ako nemaš veze – ne razmišljaj o poslu bez veze.


Otišao sam u kafanu da se popravim od sinoćnjeg pića... i opet se pokvario.


Cura traži momka i po za ljubav.

Jedan joj je malo, a dvojica previše.


Policija kažnjava pijane vozače... ako joj ne plate piće.


Tražim posao u struci. Završio sam četiri razreda... osnovne.


Naša djeca sa završenim fakultetima vole svoju državu 
– šalju joj pozdrave iz inostranstva.

Pop poziva ateiste u crkvu 
– sa ovim vjernicima ne može više.

Baba i djed se dobro drže kol'ko su stari 
– a da se ne drže, možda bi i pali.

Djeca političara rađaju se sa fakultetom. 
Poslije im roditelji samo kupe doktorate.

Kad sam mu rekao: "Boga mi ja ne znam", 
javio se bog i kazao: "Ne laži."

Oni što tvrde da smo izašli iz krize, 
u njoj nikad nisu ni bili.

Ne bih baš volio da mi komšija ostane bez posla – bio sam mu žirant. 
Volio bi samo da mu crkne krava.

Doktor mi je rekao da sam svoje popio... i nastavio da pije sam.

Sa ženom igram odbojku 
– odbija ona mene, odbijam ja nju.

Bacili smo se na posao... i nismo ga pogodili.

Nemam koga poslati u vražiju mater 
 – svi su otišli dođavola.
Igrali su se vatrom ... i spalili nam sve do temelja.

Ne bunite se što niste dobili platu.
Ona se ne dobija, već zarađuje.


Sve što se kuha u Bosni, 
peče se na zapadu.


Djed je kupio laptop
–  da bi imao sa čim da se igra s babom u krevetu.


Kad sam pokazao uredniku napisane aforizme, 
rekao mi je da brišem.


Komšija mi je bacio oko na ženu.
Izgleda da je on ćorav.


Svi se za poslom okreću, 
samo sam je ja uvrnuo tražeći ga.


Svoji na svome čekaju njihove, 
ali izgleda da od turizma nema ništa.


Moj kolega pisac napisao je svoju novu knjigu – sad piše moju.

Pisao je o korupciji doktora
dok ga nije zaboljelo.


Da sam u ono vrijeme bio ove pameti, 
ispao bih još veća budala.


Od kako sam se ugledao na boljeg od sebe
i on se pokvario.


Država je objavila rat mafiji koji nikad neće početi.
Mafija im u tu svrhu neda pare.


Političara muči obećanje koje je dao.
Ne može da ga se sjeti.


Već trideset godina čekam posao ...
još malo pa ću i u penziju.


Sala za sastanke se mora provjetravati
jer su tu najveći smradovi.


Ostavili su suze za kraj ... i zaboravili na njih.


Kad sam im ukazao na propuste,
rekoše mi da začepim.


Moja je zadnja.
Sve druge su ispred nje. 


Neće se donijeti zakon protiv mafije jer je mafija zakon.


Mladi danas nemaju stida – zato se stariji crvene.


Proglašen je pobjednik. 
Čeka se još samo da stigne na cilj.


Pozornica je pala 
– ni ona nije izdržala tako teške scene.


Sudija je mafijašu izrekao presudu i ... sam sebi presudio.


Od kad je djed kupio kompjutor,
baba mu govori gdje da stisne.


Ja i prijatelj prestali smo piti
– meni je zabranio doktor, a njemu žena.


Bogatstvo države su rasprodali
– a i siromaštvo bi da ga ko hoće.


Žene tuđu brigu vode
– da na svoju zaborave.