NA PRVOM STE MJESTU

Portal za satiru

Jovo Nikolić

Ko nema, može samo da se slika.

Ko ima, može i da se uokviri.


Podmetnite vi leđa,

mi se nikad nismo bavili podmetanjem.


Kanali su razrađeni.

Pacovi prolaze komotno.


Temelji su udareni,

a ni udarnici nisu pomilovani.



Sve polazi iz glave.

Ništa ne ulazi u nju!


Ne grize ga savjest.

Neće da jede ono što se ne jede.


Imamo se za šta uhvatiti.

Sve nas boli.


Ništa nije isključeno,

ali biće... čim se uključimo.


Daj Bože, da ne dođe do ne daj Bože.


Apoteka na svakom uglu.

Boli nas ćošak!


U ovoj zemlji će biti teško

sve dok nam ne bude laka zemlja.


Svjesni smo šta nas je snašlo.

Zato padamo u nesvijest.


Ne prepuštajte čovjeka čovjeku.

To nije ljudski!


Pa šta ako nismo sami svoji,

naši smo!


Idemo stopama slavnih predaka;

još malo pa ćemo biti tamo odakle su oni krenuli.


Smijem se kad mi je najteže.

To eskalira u cjelodnevni ludački osmijeh.


Nisam više u zavadi sa svojim egom.

Počeo sam da pričam sam sa sobom.


Krenimo sa čišćenjem smeća.

Bacimo se na đubre!


Radim na sebi

a i drugima sam se već davno popeo na glavu.


Ja sam tu da ne biste jeli prazan pasulj – reče žižak.


Navučeni na travu

traže iglu u plastu sijena.


Onima koji su ošišali narod,

nije falila ni dlaka s glave.


Da li je zastava dignuta ili spuštena na pola koplja,

zavisi da li je žalost dole ili gore.


Sadili smo tikve sa đavolom.

Otuda ovolike usijane glave.


Osam sati rada,

osam sati odmora,

osam sekundi trošenja zarađenog.


Najuredniji državni platiša je narod koji nema odakle.


Sve smo ponijeli iz kuće. 

Zato je i ostala da zvrji prazna.


Kod nas nema šta nema. 

Jedino fali ono što treba da ima.


Ako nećeš da ti kroje kapu, 

moraćeš da nosiš glavu u torbi.


Otkad smo izašli iz povoja, 

povijamo se kako vjetar duva.


U svemu polazimo od sebe. 

Nikako da dođemo sebi.


Kameleoni ne ronu krokodilske suze.


Teško je spremiti ručak u divljini. 

Previše smo divlji da bismo nešto ulovili.


Ova situacija je naduvana. 

Dušu su joj udahnuli oni koji je nemaju.


Da li su namagarčeni nasamareni, 

ili su nasamareni namagarčeni 

– pokazaće tovar koji im se stavlja na teret.


Oni strašno mnogo čine za dobro naroda. 

Šta mu rade, to je strašno.


Ako ste gađali da promašite, 

pogodili ste ono što ste ciljali.


Redovno održavaju mentalnu higijenu. 

Zato su čiste psihopate.


Pronašli smo rupu na saksiji. 

Kroz nju vadimo zemlju iz stanja u kojem se nalazi.


Opet sam jednostrano prekinuo primirje 

i, po ko zna koji put, nastavio da ratujem sa samim sobom.


Dosta smo išli unazad. 

Krajnje je vrijeme da prešaltamo u rikverc.


Oprani novac najbrže se suši kapanjem u džepove perača.


Ko će naučiti kineske znakove. Ima ih k´o Kineza.


Ispod mini suknje od zastave patriotizam sijeva na svakom koraku.


Njegovo djelo je besmrtno.

Nema smrti dok nas trti!


Kad stavim masku i kapuljaču,

ljudi me prepoznaju po kaputu.


Kada je vidjela da koljemo vola radi kile mesa, 

komšijina krava je crkla naprečac.


Naći ćemo izlaz iz ćorsokaka:
ako ne odletimo u vazduh, u zemlju ćemo propasti.


Ko želi da vidi Boga uživo,
moraće da mu ode na ispovijed.


Možda pas nema za šta da nas ujede,
ali njegove buve imaju.


Šta vrijedi što imamo konja za trku

kada je magarac osedlan za džokeja.

Za sve što želi da ostvari narod mora pošteno da se namuči.
To nije pošteno!


Nikoga više ne pitaj za zdravlje.

Proglasiće te da si bolestan.

Njemu je sve dopušteno.
Eto šta je narod sebi dopustio.


Kašika upala u med je pozlaćena.


Puna mi je kapa svega. Zato ne mogu da je nakrivim.


Recikliramo otpad. Jedemo smeće!


Ukopane su nove žrtve.
Odakle ih samo iskopaše.


Iz njihove česme nikako da potekne voda – ima odličnu hidroizolaciju.


Izgleda da sam napunio baterije. Počeo sam da varničim.


Popadija prevarila muža sa drugim popom.

I nad popom ima pop, a kamoli nad popadijom.