Aforizmi sa Satira festa 2010.

САВО МАРТИНОВИЋ (1935)

Изборна кампања је била тако жива
да је анимирала и моју покојну бабу.

У близини бирачког места
један грађанин је несрећним случајем смртно страдао.
Срећом, он је своју бирачку дужност већ био обавио.

Влада је забранила сваки штрајк глађу.
Али док траје криза,
према штрајкачима неће бити предузимане никакве мере.

Таман се навикнемо на несташице,
а појаве се нова обећања!

Кад ми власт нешто три пута објасни,
ја то схватим из прве!

Ко добро стоји финансијски,
новац му уопште није потребан.

Нисам бигамист, али у кући имам жену вишка.

Ако мој муж и својој швалерки ради што и мени,
нема шансе да ме вара!

Нећу да живим са женом која ме је оставила!

Недеља је дан који посвећујем прецима.
Идем у зоолошки врт.

 
МИРОСЛАВ СРЕДАНОВИЋ (1936)

Србима су владали окупатори и диктатори.
Само им драги Бог није заповедао.

Ср­би­ја не­ма­ дво­до­ми пар­ла­мент.
Не­ће ни­ко да бу­де у До­њем до­му.

У рату им није требала памет.
Служили су се бојевим главама.

Дру­штво нам је плу­ра­ли­стич­ко.
По­сто­је гра­ђа­ни пр­вог и дру­гог ре­да.

Сиромашни грађани не познају наше великане.
Ликови им се налазе на крупним новчаницама.

Поскупљују основне животне намирнице.
И сиротињи предстоји луксузан живот.

Није плагијат.
То је превод са српског на црногорски језик.

За не­ред у ку­ћи кри­ва је же­на.
По ко­манд­ној од­го­вор­но­сти.

Има дво­р­ске ма­ни­ре. Во­ди ин­три­ге.

Пи­ја­нац је узео тајм аут. Шту­ца.

Неће ни ови доживотно владати.
После њих ће доћи још гори.

 
РАНКО ГУЗИНА (1939)

Ни Ђавољу варош нису хтели да нам уврсте у највећа чуда света.
Рекли су: Или цела Србија, или ништа!

А кад је изненада надошла демократија,
они најспретнији спас су пронашли на највишим местима.

Затвори су препуни,
али се у министарствима увек нађе неко место.

За обрачун са криминалцима власт користи дигитрон.

Запалили смо комшији кућу,
али су ватрогасци брзо дошли, тако да ни његова није горела до зоре.

Новинари су седма сила на свирали!

За културу ћемо дати црно испод нокта.
И ни динара више!

Намера да се Београд спусти на реке
засад се остварује само преко канализације.

Лала приговара Соси:
– Ноћас сам те сањао, била си млого безобразна. Могу мислити шта радиш кад те ја не сањам!

– Кад си ме задњи пут пољубио? – прекорева га она.
– Што да те љубим, ниси дала гол за репрезентацију!

Све је више развода у Србији.
Неки попови и матичари, да имају савести, поднели би оставке.

Свештеник је одбио да венче двојицу мушкараца,
јер постоји сумња да су рођаци.

Ако Бенедикт XVI дође у Србију,
поразиће га сазнање да није највећи католик.

Наши играчи приговорили су судији и оца и мајку!

Ни сам не знам шта да радим:
да ли одмах да уђем у НАТО, или да их још мало зезам?

 
РАСТКО ЗАКИЋ (1942)


У држави као што је наша не може ти пасти ни длака с главе.
Уз длаку увек иде и глава.

Ко год се удаљава од нас мора знати да ће нестати у перспективи.

Код нас је великан ко може сам да попуни масовну гробницу.

Наши политичари много троше
и тиме показују да би могли да воде и много богатије земље.

Да би нам у будућности било боље,
сувише је рано да нам већ данас буде добро.

Радије ћемо ако треба изгубити све своје,
него што ћемо одустати од оног што је наше!

Како сељак у Србији направи мањак? Тако што произведе вишак!

Министар пољопривреде каже да га боли
ниска цена пољопривредних производа.
И што ниже иде, њега све више боли.

Пун си себе пријатељу! Олакшај се!

Народ који се некада бунио, галамио, викао на улицама,
сада је занемео. Брани се ћутањем!

Једни живе по принципу: ћути и трпи,
а други по принципу: ћути и трпај!

Кад устане кука и мотика, биће посла за сваког радника.

Ако немаш пара да се лечиш – ти си клинички изгубљен случај!

Живите на врху солитера, а лифт не ради?
Зашто не покушате у другом солитеру?

Да нам је неко причао да ће бити овако, тај не би дуго причао!

 
ДРАГУТИН МИНИЋ КАРЛО (1942) 

Ми пр­ко­си­мо и за­ко­ни­ма фи­зи­ке.
И на хлад­но­ћи власт се ши­ри,
и на то­пло­ти на­род се ску­пља.

По­што­ва­ни по­сла­ни­ци,
све што сте ре­кли јед­ни о дру­ги­ма – исти­на је.

Многи писци полицијских досијеа сада би их прогутали.
Да не падну пријатељу у руке.

Неки научници тврде да су Срби и Хрвати један народ.
Само, не кажу који!

Судећи по нашим владикама,
свети Јован је крстио Исуса у ђакузију.

Ви­ше се не по­ста­вља пи­та­ње ка­ко пре­жи­ве­ти,
већ за­што.

 
ИСМЕТ САЛИХБЕГОВИЋ (1945)

Они што су час лијево, час десно,
стално су у центру.

Бдију над законима: постављају се изнад њих.  

Успоставили смо хармонију са влашћу.
Док они дрмају, ми се тресемо.

Схватили смо да је наша судбина у њиховим рукама
тек кад су почели да нас даве.

За разлику од бирача,
мачићи прогледају за само неколико дана.  

Кад год поједе вук магарца – страдају овце.

Он одлично зна куда иде,
а то што смо ми који га пратимо залутали, наш је проблем.

Тамо гдје се гаји култ личности
ништа друго не успјева.  

Ко је са ђаволом тикве садио – обрао је бостан.

Знајући да квантитет прелази у квалитет,
свјесно повећавамо број сиромашних.  

Идеје које су ван памети
налазе се у нашим мозговима.

Писци се жале на читаоце.
Као да читаоци пишу, а не они.  

Разлика између писаца и читалаца је у томе
што сви читаоци знају да читају.  

Толико је јака конкуренција
да је много лакше бити поштен, него лопов.  

Остао је поштен до краја.
На крају је све упрскао.

 
РАША ПАПЕШ (1947)

Ми Срби смо најбољи када треба.
Богу хвала, није требало.

Овде и гладни понављају да хране има довољно.
Ето како изобиље квари људе.

Ми сада трошимо и за будуће генерације,
тако да ће оне доћи на готово!

Млади не треба да брину за своју будућност.
Нека они мисле како ће данас да преживе!

Раскринкали смо олош и битанге!
Сада су то примерни, поштени и угледни грађани.

Међу криминалцима има и припадника органа реда,
чиме се добило на сигурности.

Полицијски пас може се препознати по интелигенцији.
Паметнији је од свога газде.

Сто пута смо потписали примирје!
Овде је највеће жариште мира у свету!

Ко не види Србију као кључ мира на Балкану,
нека погледа испод отирача.

Ма која, бре, масовна гробница! Ајде, разлаз!

Пре него што је министар посетио место несреће
она се ту једва назирала.

Истина је једна,
али чинимо све да то не остане усамљен пример!

Први борбени редови
ушли су нам дубоко у позадину.

Након увођења закона о мобингу
почео сам да загоревам на послу.

Размишљао сам о самоубиству,
али у томе ме је спречила помисао на најгоре.
Шта ће бити ако преживим!

 
РАДЕ ЂЕРГОВИЋ (1948)

Косово ће бити српско и кад Србије не буде било.

Имамо добру сарадњу са међународном заједницом.
Она нам чак и владу саставља.    

То што нас сматрају стоком,
не даје им право да нам бирају чобанина.

Наша коалиција је принципијелна.
Не можемо једни друге очима да гледамо.

Обрачунаћемо се са мангупима у нашим редовима.
Све ћемо их отерати у амбасадоре.    

Лако је попу рећи да је поп.
Реците ви тајкуну да је лопов.

Разлика између тајкуна и тајфуна је у томе
што иза тајфуна понешто и остане.    

Услови у затворима су нехумани.
Зато су многи криминалци на слободи.    

Пристао сам да будем заштићени сведок.
Видимо се у читуљи!

Бог чува Србе.
Зато их је све више на небу.

Убили смо свица у тунелу.
Уливао нам је лажну наду.

Победићемо силе мрака.
Пали свећу!

Не плашим се смака света.
Цео живот сам провео у Србији.

 
ДУШАН ПУАЧА (1949)

Краљевић Марко је погинуо у бици на Ровинама као турски вазал.
То је болно одјекнуло међу љубитељима српских јуначких песама.

Јесте да  глобално отопљавање Земље иде полако.
Али, у Србији је већ дошло до усијања.

Противградна одбрана врло пажљиво користи ракете.
Да не повреди комшијски ваздушни простор.

Наш туриста је паметнији од Буридановог магарца.
Између Грчке и Црне Горе изабере рођаке на селу.

Мој посланик није довољно активан у Скупштини.
Још ниједном није опсовао за говорницом.

Најстарији занат није се у технолошком смислу мењао од настанка.
Класика је неуништива.

Утврђивање рока за наш улазак у Европску унију
доприноси даљој разради теорије релативитета.

 
БОРИСЛАВ МИТРОВИЋ (1949)

Не знамо гдје је браник отаџбине,
а нестали су и други дијелови.

Не зовите полицију!
Ово је легална пљачка.

На оптуженичкој клупи има мјеста за све чланове владе.
Била би то историјска сједница!

Нису све будале у лудници,
већ само они који се могу излијечити!

Понекад нешто поједем.
То је мој скромни допринос благостању.

Наш човјек у народној кухињи може да једе,
а он би хтио и да преспава.
Е па не иду два добра заједно!

Неки су престали да дишу.
Не вјерују да се од ваздуха може живјети.

Радост због побједе кратко је трајала.
Стигла је вијест да смо јуначки погинули.

Покојнику свака част.
На сахрани нико није остао гладан.

Више сам очекивао од дана жалости.
Био је то дан као и сваки други.

Напредне идеје у рукама полиције су
доказни материјал.

Дошло нам је до грла,
али никако да уђе у главу.

Прије него што отворите очи, добро погледајте!

Немамо пара за сахрану.
То нас одржава у животу.

 
БОЈАН БОГДАНОВИЋ (1951)

Понекад ми помогну мале лажи,
али кад сам уистину у невољи, позовем се на мултиетничку БиХ.

Због обавеза у Скупштини,
српске трубе се више не чују са Косова.

Народ који је толико пута устајао из мртвих,
идеално је бирачко тијело.

То што је тај кадидат прије избора проглашен будалом,
само је још један покушај фаворизовања аутсајдера.

Скупштински посланици не желе ископавање ратних сјекира.
Шта ће буздованима конкуренција!

Нама са ових простора највише лежи демократија,
тако да је за остале болести тешко наћи лежај.

Свечаним прекидањем истраге,
министар полиције је пустио у рад новог гувернера.

Пребили су ме као вола у купусу,
а ја натекао од алергије на метафоре.

Мјесто злочина је тако уређено
да ће само од путарине и транзита остајати милиони долара.

Архива ће бити отворена када нађемо кључ похрањен у њој.

Штрајкачи глађу су истрајали јер су имали помоћ изнутра.
Били су сити свега.

Брак је доживотни затвор са могућношћу помиловања.
Једном мјесечно.

Свештеници су стали један иза другог
доказујући тако да у цркви нема педофилије.

Ти си последња особа коју бих преварио.
Чек, чек, изгледа да сам окренуо подсетник наопако.

Да легнем на посао? Па да ме непријатељ ухвати на спавању.

 
ИВА МАЖУРАНИЋ (1952)

Одрастао сам у музичкој породици!
Сви су устајали кад се интонира химна.    

Од Славије до Теразија стигао сам за пет минута.
Ја идем као алва.    

Кад су Турци после пет векова побегли главом без обзира,
на кафани је освануо натпис: "Тако пролазе непријатељи српског народа!"    
            
Нас и Руса - триста милиона!
Ми без Руса немамо кворум.            

Иследник изненада из фиоке извади пендрек!
Скакали смо с теме на тему!

Случај је хтео да иследник буде последњи саговорник окривљеног.    
    
Демонстранти су плави од батина као небо над нашом слободном земљом.    

Илегални радници, из сасвим разумљивих разлога,
често су мењали имена, одела, станове, жене...    

Један друг је дивно свирао на клавиру Шопена и Чајковског...
Што је инспирисало борце да се ухвате у Козарачко коло.    

Ово насеље је хладна бетонска насеобина, без душе.
Нема ниједне бисте народног хероја.
        
Од модернизације наше железнице зависи
да ли ће шине ићи паралелно.        

Прича се да наша држава музе сељаке.
Што је најгоре, у то су поверовали и сами сељаци.    

Купац је ушао у пекару, разгледао изложену робу,
али је куповину оставио за неку другу прилику.    

Тезге пуне, цене приступачне, а нико ништа не купује.
Утисак је да су мало затегнути односи између произвођача и потрошача.    

Побегао бих, докопао бих се слободе...
Само да емотивно нисам био везан за радијатор.    

 
БОЖО МАРИЋ (1952)

1941 – Наин!
1948 – Њет!
1991 – Јок!
2010 – Јес!

У примаћој соби угледног дипломате видио сам мапу рођене земље.
Висила је на зиду поред осталих ловачких трофеја.

Можемо ми бити и фини и културни и толерантни,
али то би онда међународне снаге приказале као свој успјех.

Шта раде Бошњаци у Санџаку?
Тврде Пазар!

Нису ни сви припадници друге нације лоши људи.
Ево на примјер овај, пети с десна.

Мој предлог за грб Републике Српске:
шаховница и љиљани у канџама двоглавог орла.

Чије је подземље, његова је и земља!

У комунизму није било мафије.
Комунисти нису дозвољавали конкуренцију.

Глад и сиромаштво пријете човјечанству.
Треба се озбиљно супротставити носиоцима таквих појава.

Даће овај народ и посљедњу пару,
само да би његове слуге безбрижно и раскошно живјеле.

Рекли су ми да ће ме примити у друштво књижевника
на извјесно вријеме док се не снађем.

 
МИТАР ЂЕРИЋ (1952)

Добро је да Колумбо није открио Србију,
сада би нас сви псовали.

Кад Србија оде у Европу,
шта ће бити овде?

Србима је довољно једном да виде,
и после могу сами да гледају.

Слободно говори,
решетке немају уши.

Држава брине о бескућницима.
Уређују се улице.

Држава чини све да смањи број гладних.
Али, гладни се не дају!

Риба је била испод мере,
па сам је из конзерве пустио у тањир.

Зашто се љубавница не рачуна
као члан породичног домаћинства,
кад највише троши?

Није што је мој, али је много глуп.

Попило се, не повратило се!

Конац децо краси, рече гоблен.

 
ВАЛЕРИУ БУТУЛЕСКУ (1953)

Атлантида је потонула.
То је био једини начин да избегне енглеску колонизацију.

Колумбо би стигао у Индију да Америка није,
као по обичају, интервенисала.

У Индији пси и данас лају са енглеским акцентом.

Стари Римљани нису нашли већу казну за песника Овидија
од егзила на румунско приморје.

Египат живи од туризма.
Тек су сад покрили фараонске инвестиције.

Реке јуре према мору иако им се тамо губи идентитет.

Поштујмо планету. То је наша заједничка масовна гробница.

Читав миленијум писало се гушчијим пером.
Гуске имају велике заслуге у промовисању културе.

Имамо тако способног шефа да све заједничке одлуке доноси сам.

Био је толико скроман да је увек молио друге да га хвале.

Када риче, лав покушава да успостави дијалог са жртвом.

Остала нам је једино нада. Нико није хтео да је купи.

Не плашим се ноћу на гробљу.
Плашим се дању на стадиону.

Из ђавољих сам се канџи лако избавио,
али како да се истргнем из анђеoског загрљаја?

Добро је што не знам унапред датум своје смрти.
Од узбуђења умро бих раније.

 
МИЛИВОЈЕ РАДОВАНОВИЋ (1953)

Преживели смо пораз.
Добили смо и ту битку.

Не бих ја био толики губитник да нисам морални победник.

Нисмо победили јер смо били заузети учествовањем.

Мафијаши дају допринос развоју демократије.
Финансирају странке.

За утеривање правде обратите се правосудној мафији!

Албанцима никада нећемо дати оно што су нам узели.

Као најбољи Срби, Црногорци су еволуирали у другу нацију.

Горски вијенац је на крају преведен и на црногорски језик.

До епидемије свињског грипа није дошло
јер грађани нису хтели да приме вакцину.

Ми смо Младићу за петама,
али не иде да га хапсимо с леђа.

Свако место проверавамо
иако знамо да хашког бегунца нигде нема.

За објављивање књиге није потребан рукопис
уколико је писац неписмен.

Понашати се према животињама као према људима је нехумано.

Ја сам највећи патриота.
Мрзим цео свет.

 
ЖИВКО ЂУЗА (1953)

Изгледа да су научници напокон ријешили вјечиту енигму
доказавши да је кокошка старија од јајета.
Камен спотицања биле су кокошке које су криле године.

Новац брзо мијења агрегатна стања.
Омиљен је у чврстој валути, понекад капа, а најчешће испари.

За нијансу је поправио односe са комшијом.
Пожелио је да му крава има само здравствених проблема.

Лежећем полицајцу улога је баш легла.

Како смо добили по прстима!?
Прсте да полижеш!

Најгоре није прошло.
Када прође постаће дио наше славне прошлости.

Показаћемо своју праву величину
ако се провучемо кроз иглене уши.

Инат би могао бити српски бренд,
али то Срби из ината неће.

 
АЛЕКСАНДАР БАЉАК (1954)

Стари Грци и стари Римљани су у ствари били стари Словени,
али их историја није препознала
јер сви стари људи личе једни на друге.

Код нас се не зна ко је од кога луђи,
иако се о томе изјашњавамо сваке четири године.

Кад сте ме прошли пут изабрали, обећао сам вам бољи живот,
па вам то исто и сада обећавам.
Ја нисам од оних који данас говоре једно, а сутра друго.

Србија убрзано испуњава услове за улазак у Европску унију.
Неки њени делови су већ добили ноге.

Сви који су силовали Србију, признали су Косово!
Очинство, дакле, није спорно!

Нож који смо вам забили у леђа
није препрека за даље продубљивање међусобних односа.

Плаћате ли бубрегом или картицом?

Наша полиција није расветлила ниједан случај убиства познатих личности,
али је на најбољем путу да открије где зека пије воду.

Један бизнисмен је недавно умро на шест новинских страна.
Такву смрт не памте ни најстарији љубитељи читуља.

Моја жена је заборавила колико сам ја добар у кревету,
а ја немам намеру да је сваке године на то подсећам.

И ја знам да ништа не знам, али не правим од тога филозофију.

Прочитао сам узбудљив постмодернистички роман.
Све време сам стрепео да ће се нешто догодити.

Писац који убија причу неће се на томе зауставити.
Удавиће и читаоца.

Тешко је писати без талента,
али на муци се познају јунаци.

Спремни смо да умремо за оно у шта верујемо.
Срећом, ми ни у шта више не верујемо.

 
ВЕЉКО РАЈКОВИЋ (1954)

Црногорске заповијести:
Не убиј! Не кради! Не ради!

Са великима сарађујемо на принципу реципроцитета:
колико они пожеле, толико ми прежалимо!

Власт се издигла изнад криминала.
Она је његов анђео чувар.

Код нас су на висини задатка само они
који се спуштају испод сваког нивоа.

Међу политичарима највише је настраначких личности.
То што нам раде, није нормално.

Политичари су нам дошли главе.
Другим ријечима, у говнима смо до грла!

Наша влада није крива!
Заклињемо се пред Богом и народом да ништа није урадила.

Зaхваљујући влади, народ је срећан.
Јер, срећа је лијепа само док се чека.

Прерано је за критику владе!
Још није бивша.

Код нас је неписано правило да кршимо написана правила.

Годишњи одмор ћу провести на радном мјесту.
Ја сам човјек континуитета.

Пијанац је патентирао проналазак.
Пронашао је шлиц!

Када сам љекара познаника упитао за таштину дијагнозу,
одговорио ми је да је оно најгоре: Није јој ништа!

 
РАДМИЛО МИЋКОВИЋ (1954)

Испуњавамо све захтеве светских моћника.
То је наш начин исцрпљивања противника!    

Могли смо проћи и са много мање жртава,
али смо се бојали да то не умањи значај наших победа.

Победа над светом иритирала је побеђене
па су нам забранили повратак на место победе.

Наши политичари су у годинама када могу много да пруже,
али још више да узму.

За свој народ спремни су и главу да изгубе.
Ево, почели су од образа!

Временом долази до срастања фотеље и стражњице.
Зато је оставка веома болан процес.

Шушка се да је Каин убио Авеља.
За починиоцем се интензивно трага.

Овде би и Орвел био одбачен због ширења лажног оптимизма!        

Оптимиста је човек који је добро расположен,
али слабо обавештен.

Он је слободан мислилац.
Његове мисли немају везе с мозгом.

Природно је што су учитељи мање плаћени од полицајаца.
Лакше је тући децу него одрасле.

Диплома ће у овој земљи бити на цени
све док буде озбиљних купаца.

Наша голотиња није еротске природе.
Од ње се диже само коса на глави.

Ма каква акупунктура!
Овде би глогов колац дао боље резултате.

 
ВАСИЛ ТОЛЕВСКИ (1956)

Ми Македонци смо поносан народ.
Не може било ко да нас јаше.

Наша влада не може да изазове природну катастрофу.
То што нам ради – то је неприродно!

Турци су нас набијали на колац.
Ови наши су много интимнији.

Лоша влада је као тесна ципела.
Буде нам лакше тек кад је скинемо.

У мојој земљи нико не може да обеси политичара.
Наши политичари немају главе.

Имамо више лопова него научника!
То је доказ да лопови брже уче од научника.

Криминалцима на власти је много теже него обичним криминалцима.
Код њих је крађа партијска обавеза.

Наш Вођа само испред огледала може да уочи
ко је државни проблем!

Земља која има овакве синове не мора да рађа кћерке!
Дуплирало би се.

Имамо слободу мисли и слободу говора.
Само не смете да говорите
оно што мислите.

Пошто нисмо показали зубе кад је требало,
сада нам је остало да једемо очима.

Изгледа да ми је вид попустио.
Не могу више да гледам ни председника ни премијера.

Наша политика довела нас је довде!
За даље – требаће нам крила.

 
ЗОРАН Т. ПОПОВИЋ (1957)

Демократија је код нас ушла у све поре друштва.
И ту јој се губи сваки траг.

Лажу они који кажу да нам демократска власт није донела никакве промене.
И слепци виде да су богати још богатији, а сиромашни још сиромашнији.

Иако влада чини све да грађанима буде боље,
они увек нађу начина да преживе.

Код нас нема организованог криминала.
Свако министарство је потпуно независно у свом раду.

Наши политичари морају много да лажу,
да би народ имао власт какву заслужује.

Код нас више не влада једноумље.
Ја у својој глави чујем и неке друге гласове!

Ми нисмо гладни захваљујући томе
што смо наше потребе за храном свели на минимум.

Ја тврдим да ми нисмо чинили ратне злочине,
а ако их је и било, ми за њих не знамо.

Постигнуто је компромисно решење.
Албанци ће чувати Косово док се Срби на њега не врате.

Преурањено је говорити о томе да у грађанском рату нема победника.
Има још доста да се игра!

Џелат се одрекао хонорара у хуманитарне сврхе.
Новац ће бити уплаћен на жиро рачун жртве.

Није то геј парада, већ наши фудбалери прослављају постигнути погодак.

Иако је више пута речено да у Србији нико не сме да буде гладан,
народ тера своје!

Грађани који не могу дуго да издрже без хране,
мораће у наредном периоду много више да раде на себи.

Код нас се промене дешавају муњевитом брзином.
Демократија још није ни дошла, а већ је отишла.

 
ЈОВО НИКОЛИЋ (1958)

Проблем број један је држава у држави.
Проблем број два је држава ван себе.

Треба увести земљишни минимум.
Не може држава да се смањује у недоглед.

Под диктаторским режимом народ није смио да писне.
Под овим је дефинитивно пропиштао.

Какав је живот у земљи,
најбоље знају они који су живи сахрањени.

Народ је слободан.
Они који га воде, не држе га ни за шта.

Не само да имамо политичаре какве свијет није видио,
него ни наш народ не може очима да их види.

Они који грабе ка врху,
још више ће грабити кад прођу кроз циљ.

Ако вас ми саставимо, не само да вам ништа неће фалити,
него ћете имати и вишка дијелова.

Узео сам фабрику за један евро.
Нису хтјели да дају више.

Ако хоћете да се осјећајте комотно у нашој кући,
будите мањи од маковог зрна.

На мене нико није вршио притисак да се иселим.
Понијела ме је атмосфера.

Подијелили смо брачне улоге:
она глуми оргазам, а ја – ерекцију.

Нашао сам стабилну везу.
Зовем себе са мобилног на фиксни и обрнуто.

Мислили смо да нас само очи варају.
Нисмо видјели да уживају сва чула.

Мало је фалило да дође до катастрофе.
Сад више не фали.

 
ДЕЈАН МИЛОЈЕВИЋ (1959)

Правда је спора, али финансијски недостижна.

Ако пацијент не буде платио операцију,
биће му враћено слепо црево.

Полиција поштује демократску процедуру.
Зна све одговоре а ипак те испитује.

Једино што се мора, то је да платиш порез и да умреш.
И то баш тим редоследом.

Нема бесплатног ручка.
Рецимо, ако пасеш траву подераћеш панталоне.

Наше фудбалере по традицији на великим такмичењима ухвати носталгија.
Све учине да се што пре врате кући.

Фудбал је више од игре. Има ту и бокса.

Не чуди што хрватски навијачи звижде током интонирања српске химне.
Не знају текст.

Утисак о игри наше репрезентације могао је да буде и повољнији,
да смо на време угасили телевизор.

Кад је Бог делио памет, жене су биле у салонима лепоте.
Да не сметају мушкарцима док попуњавају тикете.

А можда ће булевар да буде лепши без дрвећа.
Као што мушкарац добије на шарму кад оћелави.

Београд има споменик незнаном јунаку,
а ја платим казну сваки пут кад ме ухвате без личне карте.

 
ДРАГАН РАЈИЧИЋ (1960)

Је ли ово пут за Европу? Јесте! Онда копај тунел даље!

Ми немамо резервну отаџбину.
Тек би пукла брука да имамо две овакве!

Окупатори треба да знају да је традиција на нашој страни.
Нас нико није успео да кињи дуже од пет векова.

О политичким мртвацима све најбоље! Још су на власти!

Пуна су им уста демократије! И то ће да нам поједу!

Министрима ухваћеним у крађи треба дати нову шансу.
Можда знају још нешто да раде!

Као лепо васпитан човек ја не гледам преко туђег плота.
Шта ме брига што комшији гори кућа!

Имам проблем у комуникацији са женом и децом.
Покварио ми се мобилни!

Овде више нема нормалних,
чиме смо завршили изградњу друштва са једнаким шансама за све.

Позитивне резултате наше политике
не можемо да вам покажемо из техничких разлога.
Покварио нам се микроскоп!

Истрагом је утврђено да је покојник умро природном смрћу,
али се још не зна мотив.

Ја сам дрво живота засадио из сасвим конкретног разлога.
Да имам где да се м ако нешто пође наопако.

Умри мушки! Не дај доктору мито!

Ако је ово та победа за коју смо се онолико борили,
било би фер да нам поражена страна бар изјави саучешће.

Кад се сетимо за шта смо гутали онолики сузавац,
е тек то ти је Богу плакати!

 
МИЛАДИН БЕРИЋ (1962)

Косово  је некад била насјкупља српска ријеч,
међутим у међувремену је динар много пао.

Био би ред да нас Турци уведу у Европу
пошто су нас из ње и извели.

Још увијек довољан број Срба није за улазак у НАТО.
Но, ако би нас још једном бомбардовали...

Полиција је идући по трагу криминала
наишла на сопствене стопе.

Сударила се два испосника.
Један у џипу, други у мерцедесу.

Откад сам ставио своју слику на фејсбук,
губим дневно по сто пријатеља.

 
СЛОБОДАН СИМИЋ (1963)

Ко не зна наше политичаре, скупо би их платио.
А ко их зна, то је већ урадио!

Владу треба правити од фудбалских тренера.
Једино њих је могуће сменити због лоших резултата.

Не можемо да кажемо ништа конкретно о расположењу јавног мњења
јер су сви наши анкетари добили батине!

Ја као политичар потпуно се слажем са народом.
Муштерија је увек у праву!

Направио сам критички осврт на актуелну политичку ситуацију,
и од тада не престајем да се осврћем.

Државна безбедност је сада само бледа сенка.
Ево погледајте иза себе!

Криминалци су нам све млађи,
а пресуде застаревају.

Прво је патриота волео земљу,
а после се она њему набацивала.

Ја сам ватрени навијач репрезентације Србије.
Увек навијам за слабије.

Ми смо у центру пажње,
јер сваки час полазимо са центра.

Ја сам спојио посао и задовољство.
Дивим се своме писању.

Иди код психијатра, ако си луд!

Поново ради биоскоп!
То је сада набољи ресторан у граду!

У нашем ресторану нема хране и пића,
али смо чувени по љубазности и гостопримству.

Ја не радим на црно.
Само тако изгледам.

 
ИВКО МИХАЈЛОВИЋ (1964)

Афоризам је нежељено дете књижевности.

Србија има европску перспективу.
Видело се то још пре сто година.

Турци су нам стали у векове, комунисти у деценије,
а демократе у дане одбројане.

Историја нам је узела оно
што нам будућност не може дати.

Истина је на нашој страни.
Зато нас је оволико притисла.

Мечка не само да је заиграла пред нашом кућом
него је отворила и школу плеса!

Када би Срби нашли заједнички језик,
одсекли би га!

Отерао бих политичког противника у вражју матер,
али не знам каква је процедура.

Стално истерује неку правду.
Он је неиживљени демократа!

Не причајте о свом поштењу!
Тиме само дражите јавног тужиоца.

Поштење је болест чистих руку.

Кога ми рехабилитујемо,
тај више није за употребу!

Моле се грађани да мање обољевају,
јер би то умногоме допринело побољшању квалитета здравствених услуга!

Остајте овде! Традицију мазохизма неко мора да чува.

 
АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ (1966)

Ми смо поносан народ.
Не савијамо се ни кад просимо.        

Ми ћемо нашу територију стално смањивати,
али се на њој неће ратовати.

Криминал се прикрио у државним институцијама.
Сродио се сa околином.

Стигла их је казна за све што су радили у бившем режиму.
Морају с нама да деле власт.

Ми смо за мирно и дипломатско решење.
Само, склоните претходно жене и децу!

Ми смо саградили мост.
То што овде нема реке, велики је пропуст природе.

У нашем граду има пуно затворених базена.
Затворени су већ годинама.

Задобио сам спортску повреду.
На улици су ме тукли бејзбол палицама.

Ко говори босански и црногорски језик,
тај сигурно зна и амерички, аустријски, бразилски и аргентински.

Бог је најпре себи створио браду.
Није мислио на родну равноправност.

Покушао сам да јој објасним да није све у величини,
али она по сваку цену хоће веће груди.

Кад жена иде на операцију повећања груди,
онда мушкарац мора да се испрси.

Породична драма настаје кад муж схвати да има дублера.

Ако је секс сиротињска забава,
зашто су ваше услуге тако скупе?

Прво немаш с ким, затим немаш где,
потом немаш кад и на крају немаш чиме.

 
ЕКРЕМ МАЦИЋ (1966)

Босна је толико мала земља
да немаш гдје у њој закопати ратну сјекиру.

У ратном метежу најтеже се сналази бијела техника.
А онда се и она моторизује.

Ми смо здрав народ.
Више нас је умрло од глади, него од свих заразних болести.

Наш лоби је најјачи.
Добили смо највеће казане.

У доба рецесије породични ручак је масовно окупљање.

Заобишле су ме велике афере. Нема везе.
И са неколико мањих моји потомци ће бити угледни грађани ове земље.

Треба бити у првом реду.
Кад се сагињеш да те боље виде.

Не чује се глас стартера. Ми још клечимо.

Моја жена воли ноћни живот.
Тражи ме по кафанама.

Жена и ја смо полне органе донирали.
Сада водимо платонску љубав.

Попео сам се на жену.
Да осјетим сласт побједничког постоља.

Наши спринтери би били бржи
да се стартер огласио рафалом.

Домаће производе носим у срцу,
а неке испод јакне.

Умало нисам добио батине.
Џепарош ми је завукао руку у шупаљ џеп.

Престао сам се бавити политиком.
Ухватио сам је на дјелу.

 
ЈАДРАН КЛАНИЦА (1968)  

Враг није однео само шалу,
него и шаљивџију.

Стварност нас увек задеси
у тешким тренуцима.

Не само да смо ситна риба
него смо и на сувом.

Очевици Косовске битке
још нису казали своје.

Када сам био млад жене сам гледао као богиње,
а после сам схватио да су и богиње само жене.

Мој анђео чувар је променио професију.

Нису нам све лађе потонуле
– неке још тону.

 
ДЕЈАН ТОФЧЕВИЋ (1971)

Прасе на Божић, то је духовна храна.

Пса хранимо остатком од ручка
ако га не поједемо за доручак.

Не могу вам рећи колико сам срећан
јер ми прислушкују телефон.

Био сам на тржишту рада.
Купио сам једно радно место.

Скрибоманија је опасна болест
од које пати околина оболелог.

Издаје ме памћење,
срећом не располаже најважнијим информацијама.

Настављамо игру и после мата.
Вучемо дипломатске потезе.

Код нас би се друга песма певала
да нема полицијске пратње.

 
БОЈАН ЉУБЕНОВИЋ (1972)

Зауставио ме саобраћајни полицајац,
али чим сам се машио за новчаник рука правде била је задовољена.

Он је економски патриота. Јебо би се за динар!

Корупција је закуцала и на врата Цркве.
А познато је да су црквена врата свима отворена...

Динар је данас на историјском минимуму.
А већ сутра историја ће се поновити.

Молим вас да своју псовку запамтите,
гледаоци ће је чути после реклама!

Телевизију не гледам, али претплату редовно плаћам.
Од два зла изабрао сам мање.

У сукобу сам интереса.
Желим да будем независан новинар али и да једем сваког дана!

Узео сам кредит за стан.
Сад сам подстанар сам себи.

Београдским метроом ће се од Коњарника до Земуна стизати за 26 минута
и 23 године!

Ове године нећемо путовати нигде.
Али без виза!

 
ГОРАН МИШКОВИЋ (1973)    

Сиромаштво је узело маха.
Све остало су узели политичари.

Да није статистичара,
одавно бисмо помрли од глади.

Ја сам за једнопартијски систем.
Да се не краде на све стране.

Џабе идеш Богу на истину
кад преноси CNN.

Бог је на нашој страни,
али смо ми на супротној.

Није могао да затвори уста
па су му скратили језик.

Требало је да нам изваде очи
да бисмо прогледали.

Неће се српски род угасити.
Стално га потпаљују.

 
ГОРАН МРАКИЋ (1979)

На српском је и добар дан говор мржње!

Какву сте дивну икебану спремили!
Како сте знали да смо вегетаријанци?

Платио је за почињен злочин.
Частио је целу кафану.

Дечко личи на ћалета – увек је пијан ко мајка.

На лицу им јасно пише ко су и шта су.
Поготово кад ставе фантомке.

Не брините, људи!
Доћи ће поплаве, погасиће пожаре!

Не мари што су нам све лађе потонуле.
Ми смо ватерполо нација.

Прочитавши критику своје књиге,
песник је и сам био изненађен оним што је хтео да каже.

Откад ми је жена попримила ренесансне форме,
љубавни живот нам је постао апстрактна уметност.

Некада сам живео као пас.
Сада је то само лепа успомена.

 
НЕНАД ВУЧЕТИЋ (1981)

Осигурали смо се од одлива мозгова.
Подигли смо баријере у главама.

Не знамо где ударамо,
али смо и даље за мирно решење.

Наши политичари су скинули гаће,
да би добили рубље!

Јањичари су први Срби који су путовали у Турску без визе.

Кама сутра је у младости приручник,
а у старости подсетник.

Када имају проблем, жене могу да исплачу реку суза,
а мушкараци могу да попију океан пива.

Хвала Богу, да куцнем у дрво, пљунем у недра и померим се с места,
нисам сујеверан човек.

 
МИОДРАГ СТОШИЋ (1982)

Ср­би и Аме­ри­кан­ци има­ју исти спољ­но­по­ли­тич­ки циљ.
Да Рам­бо по­бе­ди.

Криминалац примљен у затвор.
На месец дана пробно, па ако се не покаже – има да лети напоље!

Оте­ли су све што им се да­ло.

У јавним службама је почело кресање зарада.
Лежећи полицајци ће убудуће примати само пола плате

Да­нас сте за­ка­сни­ли.
До­ђи­те су­тра у исто вре­ме.

Да­нас је јеф­ти­ни­је на плат­но пре­не­ти књи­жев­но де­ло
не­го па­ци­јен­та.

Сит гладноме не верује.
Зато су попови престали да посте.

По­ли­тич­ки хотлајн:
Ува­лим ти врућ кром­пир.

По­хва­лио се да у кре­ве­ту има секс-бом­бу,
али ра­ди­ло се о ла­жној до­ја­ви.

Дра­га, ни­је ми до то­га.
У из­бор­ном сам ци­клу­су.

Во­лим те...
Ви­ше де­та­ља мо­жеш про­на­ћи на мом сај­ту.

Мој ко­е­фи­ци­јент ин­те­ли­ген­ци­је је 45.
Али, ни­је ва­жно ко­ли­ки ти је већ ка­ко га ко­ри­стиш.

Са ули­ца Ср­би­је оти­шао сам на ита­ли­јан­ску ну­ди­стич­ку пла­жу.
Го­ло­гу­зи­ја ов­де – го­ло­гу­зи­ја та­мо!

Ја сам го­спо­дар сво­јих по­сту­па­ка.
Кад ми се спа­ва – спа­вам. Кад ми се чи­та – чи­там. Кад ми се је­де – спа­вам.

Су­тра ће у Ср­би­ји би­ти де­мо­кра­ти­је.
И то ко­ли­ко да­нас!

СРЂАН ДИНЧИЋ (1984)

Пророци у Србији немају основне услове за рад.
Овде нема будућности.

Како настаје политичар?
Сперматозоиди гласају ко ће оплодити јајну ћелију.

Не припада тај политичар криминалним круговима.
Он је криминалац на квадрат.

Живим као сав нормалан свет.
Ни упола добро као ненормални.

Истрага злочина се спроводи смањеном брзином.
Има много лежећих полицајаца.

Бог све види.
Зато је поп купио џип са затамњеним стаклима.

Деда се изгледа лечи код ветеринара.
Каже да мора понети и прасе да би га прегледали.

Лепо су му рекли да не игра руски рулет,
али је њему на једно уво ушло а на друго изашло.

Школовани људи више не пакују кофере.
Одавде немају шта да понесу.

Нека ме уведу у читанке тек након смрти.
Жив се у школу не враћам.

У кревету сам испао глуп као точак. Пукла ми је гума.

Сви смо за то да нас Бог коначно погледа.
Али не изблиза.

За брод који тоне нису проблем пацови који одлазе,
већ ајкуле које долазе.

Биће још глобалних проблема.
Ово је тек загревање.

 
ИВАН ВУЧЕТИН (1987)

Писао ми је пријатељ из иностранства.
Дошао би да ме види, али не зна када су посете.

Пластична хирургија је толико напредовала
да свака девојка може да постане успешна певачица.

Истина не мора да се крије.
Није довољно лепа да бисмо је тражили.

Причају да заостајемо.
А ми смо били у кризи много пре остатка света.

 
БОЈАН РАЈЕВИЋ (1988)

Моји афоризми су толико добри
да је свака ријеч сувишна.

Град је задесила елементарна непогода.
Стигли су људи из Министарства.

Министар није хтио да каже
када ће радницима бити исплаћене заостале плате.
Одлучио је да то задржи за себе.

Многи политичари имају јахте,
али је доста и грађана који живе на води.

Радници већ двадесети дан штрајкују глађу.
Значи, чули су за изреку трпљен спасен.

Грађани слободно могу штрајковати глађу.
Власт не разбија главу због тога.

Бескућници су у предности.
Криза не може да закуца на њихова врата.

НАТО нам обећава пријем у чланство.
Изгледа да ни њима нису све овце на броју.

Гори нам под ногама,
али нема разлога да падамо у ватру.