KNJIGA "ČOVEČE NA SVOM MESTU POMERI SE", KOSTA PAVLOVIĆ, AFORIZMI

IZBOR AFORIZAMA

Samo ćutim i posmatram.
Razumem se valjda i ja u nešto.


Maler je kad se Dan državnosti potrefi
sa danom žalosti.


Da bi čovek upoznao sebe,
morao bi se kod policije raspitati.


Da bi nam deca bila sposobna za život,

škola treba da gleda u ulicu.


Činimo krupne greške
kako bismo ih lakše uočavali.


Kad je klupko počelo da se odmotava,
matori mačak je pokušao uz drvo.


Pendrek je izmišljen 

da se predstavnici vlasti ne bi držali za nešto što ne dolikuje.


U zemlji dugo nije bilo reda.
A onda se neko dosetio nestašica.


Zima kulminira u februaru,
ali jebe se mačkama.


Najupućeniji su oni koji ni o čemu nemaju pojma.


Ima i pravnih vernika.
To su oni Bogu iza leđa.


O palim herojima narod peva.
Šta zna narod šta je žalost.


Dela naših velikana srećemo u školskoj literaturi.

To su priče za malu decu.


Tridesete su za žene kobne godine.

Tada od guze postaje dupe.


Radnicima proglašenim viškom,

sva vrata su otvorena.


Kad čoveku uđe u dupe, tu još ima nade.

Ali u glavu?


Čovek se rađa kao poluproizvod.

Kasnije ga žena doradi.

PODACI O KNJIZI

NASLOV KNJIGE: "Čoveče na svom mestu pomeri se"


AUTOR: Kosta Pavlović (Srba Pavlović Sledadon)


IZDAVAČ: Književno-umetnička asocijacija "Artija"


RECENZENT: Miodrag Stošić


GODINA IZDANJA: 2015


BROJ STRANA: 64


TIRAŽ: 250