O novoj knjizi aforizama Zorana T. Popovića "Dođoh, videh, prebegoh"

Refleksije izvitoperene stvarnosti

Izdavač: Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva

Godina izdanja: 2019.

Izbor aforizama: Aleksandar Baljak i Aleksandar Čotrić

Broj stranica: 324

Tiraž: 300

Krajem prošle godine u izdanju Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva izašla je knjiga "Dođoh, videh, prebegoh" Zorana. T. Popovića. Na preko trista stranica autor iznosi svoja viđenja stvarnosti i nestvarnosti, baveći se temama koje se nameću same od sebe i satiričara prosto tjeraju da ih komentariše na sebi svojstven način. 


Autor, kao aktivni sudionik svega što nas je snašlo, upustio se u ni malo lak posao; s jedne strane što je repertoar tema mnogobrojan, a s druge strane što treba biti objektivan, jer, ipak, to ide pred čitalačku publiku koja ocijenjuje vrijednost piščevog djela. Autor ove knjige uspijeva u svim segmentima knjige da zadrži pažnju poklonika ove vrste pisane riječi, pošto su njegove vizije jasne i kratke, bez previše zagonetanja i mistifikovanja onog što želi reći.


Popović piše lepršavao, konkretno, satirično, duhovito, sa obiljem neobičnih opaski, paradoksalnih sublimacija, nastojeći da čitaoca nasmije ali i zamisli nad temama koje kreira vrlo efektno i znalački. Njegovo pero je i oštro i poetično, ali svagda kritički usmjereno prema objektima koji se reflektuju putem izvitoperene stvarnosti dajući piscu neobičnu inspiraciju u svakom trenutku misaonog opštenja sa okolinom i samim sobom.


Iz knjige je vidljivo da se radi o vrsnom poznavaocu svega i svačega, o piscu koji zna da zaogrne opservaciju u humorističko-satirično ruho, da zaintrigira čitaoce prvim dijelom aforizma a drugim dijelom da ga beskrupulozno informiše o onom što želi reći. 


I da ne dužimo, radi se o djelu koje vrijedi pročitati i koje bi trebala da ima svaka biblioteka.


U nastavku donosimo izbor aforizama iz ove knjige:

Čim je uzeo jabuku Adam je shvatio

da je pogrešio. Bila je prskana.

I u paklu se može živeti kao u raju,
ako podmitite đavola.

Mi pakao upoznajemo još na Zemlji, 
tako da na nebo odlazimo s određenim predznanjima.

Sve sukobljene strane činile su ratne zločine 

dokazujući čiji je patriotizam veći.


Potpisali smo kapitulaciju da neprijatelj ne bi i dalje ginuo bez potrebe.


Skandirali su: “Bolje grob, nego rob”.
I ubi ih prejaka reč.

Izgubio je celu porodicu u ratu,
ali je zahvaljujući ekshumaciji ona ponovo na okupu.

Kod nas je između dva rata uvek bio neki rat.


Osuđen je na doživotnu robiju. 
Vreme provedeno u pritvoru biće mu uračunato u kaznu.

Budite narodni poslanik. 
To jača imunitet.

Demokratija je bez boje, mirisa i ukusa. 
Zato se ona kod nas ne oseća.

Ja sam jedan od retkih koji misle da naši političari imaju dušu, 
i često se pitam gde će im duša?

U velikoj akciji policije nije uhapšena nijedna krupna riba, 
a one ispod mere su puštene na slobodu.

Bio sam i sa ove i sa one strane zakona. 

I nisam utvrdio koja je prava.


Kod nas sve radi, ali ništa ne funkcioniše. 

Takav je sistem.


Poštujemo i uvažavamo demokratiju. 
Zato smo je sahranili uz najviše državne počasti.

Ministar je organizovao konferenciju za štampu bez prisustva novinara. 
Koga nema, bez njega se može.

Deda mi se prevrće u grobu.
Nije dobio poziv za glasanje. 

Na ulicama ima više policajaca nego demonstranata. 
Opravdano se postavlja pitanje ko protestvuje.

Narod nije stoka samo u predizbornoj kampanji. 
Onda je biračko telo.

Obaveštava se građanstvo da će zbog štrajka policajaca biti uveden policijski čas.


Oni koje policija prati ne mogu da zalutaju.


Policija hapsi, a sud pušta kriminalce na slobodu. 
Država hoće da pokaže da niko nije iznad zakona.

Pred vođom svi puze. 
Niko mu nije ni do kolena.

Prineli smo žrtvu našim bogovima. 
Glasali smo za njih.

Prodali su državu a nisu platili porez. 
Sramota!

Prostituciju treba legalizovati, 
da se naši političari više ne kriju po Narodnoj skupštini.

Sve dok političari jedu govna, 
narod će biti gladan.

Transparentnost naše vlade obavijena je velom tajne.


Dokazao sam da nisam kriv.
I zato sam kažnjen samo uslovno,
zbog nepoštovanja suda.

Posvetio sam mu pesmu
da ne ostane neopevana budala.

Svi pravi Crnogorci treba da žive u Beogradu. 
Onda bi Crna Gora opet bila srpska.

Ispljuvali su njegov lik i delo 
da ga ne ureknu.