RADIO-TELEVIZIJA SRBIJE O FESTIVALU U TEMIŠVARU

utorak, 25. jun 2013.


Održan "Laloški šešir"


Prvi međunarodni festival humora, satire i karikature "Laloški šešir", održan je 22. juna u Temišvaru. Na izložbi pod nazivom "Vedra strana Srbije" prikazano je više od stotinu radova najpoznatijih srpskih karikaturista a humoristi i satiričari iz regiona upriličili su jedinstveno veče aforizama.


U okviru festivala, u zdanju tvrđave "Terezija", u galeriji "Mansard", otvorena je izložba pod nazivom "Vedra strana Srbije" više od stotinu radova najpoznatijih srpskih karikaturista. Izložbu su priredili članovi Udruženja karikaturista Srbije.

Učesnici prvog festivala "Laloški šešir"

Na otvaranju izložbe govorili su Ognjan Krstić, predsednik Saveza Srba u Rumuniji, dr Slavomir Gvozdenović, poslanik u rumunskom parlamentu, Jugoslav Vlahović, predsednik Udruženja karikaturista Srbije i Aleksandar Čotrić, književnik i predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u rasejanju u Skupštini Republike Srbije.


Čotrić je ovom prilikom naglasio da "karikaturama nisu potrebni prevodioci, tumači, vize i pasoši i da su one davno pre belog Šengena prešle nacionalne granice i ujedinile Evropljane."


Na humorističko-satiričnoj književnoj večeri u Temišvaru, održanoj na otvorenom, na obali reke Begej, učestvovali su autori iz Rumunije, Srbije, Austrije i BiH.

Svetlana Matić, Austrija

Humoristi i satiričari su tokom festivalske večeri, uz podršku brojne publike na obali Begeja, govorili priče, pesme, aforizme, "dečje bisere", i predstavili "Antologiju srpskog aforizma", koja je objavljena u Rumuniji u prevodu Valeriua Butuleskua i Gorana Mrakića. Mrakić je nedavno dobio godišnju nagradu Saveza pisaca Rumunije za svoju knjigu aforizama "Teroristički kontranapad".


Priznanje za najbolji aforizam Festivala pripalo je Ekremu Maciću iz Konjica, a Plakete su dodeljene Aleksandru Baljku i Aleksandru Čotriću iz Beograda, Valeriuu Butulesku iz rumunskog grada Petrošani i Gruji Leru iz Bijeljine.


Festival "Laloški šešir" organizovao je Savez Srba u Rumuniji, u saradnji sa Udruženjem karikaturista Srbije, Sekcijom satiričara Udruženja književnika Srbije, Beogradskim aforističarskim krugom i Udruženjem aforističara "Prvi april" iz Republike Srpske.

FOTO-KOLAŽ SA FESTIVALA "LALOŠKI ŠEŠIR"

REČ ALEKSANDRA ČOTRIĆA 
NA OTVARANjU IZLOŽBE KARIKATURA "VEDRA STRANA SRBIJE"
U TEMIŠVARU 22. JUNA 2013.

Pripala mi je velika čast da govorim o izložbi karikatura koja je pred nama, a s uverenjem da će prizori s belog papira zauvek ostati u nama.


Ono što nisu uspeli političari, koji vedre i oblače, pošlo je za rukom i perom našim karikaturistima, te smo, zahvaljujući njima, okupljenim u Udruženju karikaturista Srbije – FECO, konačno dobili „Vedru stranu Srbije“.


Neki misle da je karikatura samo veliki nos, a karikatura je, u stvari, veliki duh, u što će nas uveriti i ova postavka najboljih srpskih karikaturista, koju će narednih dana biti u prilici da pogleda rumunska publika. Karikature su umetnost pred kojom se stoji mirno!


Karikaturama nisu potrebni prevodioci, tumači, vize i pasoši. One su, davno pre „belog Šengena“, prešle nacionalne granice i ujedinile Evropljane. Karikature su linije koje spajaju. To su krive linije, koje pokušavaju mnogo toga da isprave.


Ako slika govori kao hiljadu reči, karikatura govori kao milion. Novine bez karikatura, unapred se lišavaju najpopularnije rubrike. Dobra karikatura, tekst koji ilustruje, često čini izlišnim. Zato je piscima rizično da sarađuju sa karikaturistima, jer ono što su oni napisali može da bude zasenjeno sjajnim karikaturama. 


Talenat za karikaturu je Božji dar koji crtači đavolski dobro koriste. Karikaturisti su ljudi koji prvi uočavaju najbitnije, na licu čoveka, ili licu društva. Oni bolje vide naličje, nego lice. Oku kamere može nešto da promakne, a oku karikaturiste ne. Crtači su velemajstori koji matiraju u nekoliko poteza. Karikaturisti imaju treće oko, treću ruku i šesto čulo. Oni su čarobnjaci koji, umesto štapića drže pero, kojim nas nateraju da se slatko smejemo gorkim stvarima.


Karikaturisti se u svojoj magiji služe i rečima i slikom, ili samo slikom. Veoma često najviše govore bez reči, a najbolja je karikatura, koja i posmatrača ostavi bez reči. Dobra karikatura je kao dekolte na ženi: više se naslućuje, nego što se vidi!


Crtači svojim preterivanjem i naglašavanjem najtačnije i najobjektivnije portretišu pojedince i društvo. Oni ne karikiraju, već karikiranu stvarnost predstavljaju realnom.


Karikaturisti imaju kolege među političarima, zato što političari od svega naprave lošu karikaturu, a onda pravi karikaturisti to moraju da popravljaju. Na karikaturiste se ljute mnogi političari, junaci njihovih radova. Međutim, najviše se ljute oni političari, koje karikaturisti nisu nacrtali, jer, postaju svesni da, ako ih nema na crtežima, nisu ni značajni.


Ugledan i priznat crtač u Srbiji, postaje se u svetu. Srpski karikaturisti doneli su u našu zemlju, sa najprestižnijih međunarodnih konkursa, više zlata i srebra, nego što se zajedno iskopa u Boru, Majdanpeku i Trepči. 


Srpski karikaturisti su se sada nacrtali i u Temišvaru i zato otvaram ovu izložbu, pre nego što autore zatvore. Uostalom, i bolje je da vise karikature, nego karikaturisti.


Poklonimo se karikaturama, i neka nas razvedre i obasjaju svojih duhom.

Aforizmi, Grujo Lero, Bijeljina, Republika Srpska

1. Žena je najveći poliglota: Jedna glava hiljadu jezika. 

1. Femeia e cel mai mare poliglot: Un cap – o mie de limbi. 


2. Srce je najbolji čovjekov prijatelj. Samo ga jednom u životu izda. 

2. Inima e cel mai bun prieten al omului. Îl trădează o singură dată în viată. 


3. Za razliku od operatera u pošti žene nam nikada ne kažu koji smo u redu čekanja.

3. Spre deosebire de functionarii de la postă, femeile nu ne spun niciodată ce număr de ordine avem. 

                                              

4. Cijele godine vuku me za nos, a samo na rođendan za uši. Ipak, bolje je biti Pinokio nego magarac.

4. Tot anul m-au dus de nas, doar de ziua mea m-au tras de urechi. Totusi, mai bine să fii Pinocchio decât măgar. 


5. Izgleda da plata dolazi iz porodilišta. Dobijemo je nakon devet  mjeseci.

5. Se pare că salariul vine de la maternitate. Îl primim după nouă luni. 


6. I posljednji Mohikanac je ispred nas.

6. Si ultimul mohican e în fata noastră. 


7. Kod nas je fizički rad slabo plaćen, a pamet nema cijene.

7. Munca fizică e la noi slab plătită, dar mintea – nu are pret. 


8. Imamo izlaz, samo su rešetke uske.

8. Există o cale de iesire, dar gratiile sunt strânse.


9. Nisam se razočarao kad me iznevjerio prijatelj moj veliki, već sad kad me izdao i mali.

9. Nu am fost dezamăgit când m-a trădat marele meu prieten, ci acum – când m-a trădat si cel mic.


10. Blago pticama i žabama! One imaju perspektivu.

10. Ferice de păsări si de broaste! Ele au perspectivă.


11. Suprugu nikako da ubijedim da se raduje malim stvarima.

11. Nicicum nu reusesc s-o conving pe nevastă-mea să se bucure de lucrurile mici. 



Sa srpskog na rumunski jezik preveo: Goran Mrakić (Temišvar)