ШТО ИСПИРАТЕ МОЗАК?

     Каква вајда што је бирачко тело прогутало кључ, кад је он испао на другу страну. 

     Кад је прешао бирачко тело, вођа је бацио коцку; кад гладни власти одвајају од својих уста, бацају кости; кад вође промене страну и странку, разлика је у к. У томе је штос. Није проблем што је т мало, већ што није велико. Што су разлике између политичара мање, проблеми су већи. Ако су вође раскрстиле са собом, нису с нама. 

     Наше нас узданице држе на уздама. Да их памет није напустила, не би били срећнији него паметнији. Зајам за зајам, а ја па ја у сваком случају. Кад бисте дугу испеглали, сазнали бисмо колико је лук дуг. Откад је први међу једнакима друкчији, све теве су исте.   Док се сви равнају према првом међу једнакима, зачеље се оријентише смраду. 

     Пробавни тракт даје такт смраду. Да се смрад није огласио, не би се говно удомило. 

     Неверни Тома више верује Влади него Влада њему. Кад се председник решио својих,   брига га је за премијера. Док неверни симулира верност, премијер игра симултанку са свим партијама. И Калигула - да није добио партију, не би произвео пиона у коња.  

     Где глупост сија од задовољства, памет дрхти од страха. Боље сутра превиђа данас. Што курје очи виде, стидне уши не чују - у цара Тројана козје уши и стидне ваши.

     Где је живо блато везивно ткиво, блаћење је најуноснији посао. Ако сте на његовом курсу, пазите на словну грешку! Ако вам је савест чиста, што нам испирате мозак? 

     Ко држи до себе, не може напред. Мађарска нема боље решење од ограде. Србија нема боље ограде од Тарабића. Није тачка црна, него је црна рупа близу. Тачка је интерпункцијски знак после последње речи. Последњу реч технике рећи ће робот.  


27. 8. 2015.

ВЛАДА СЕ ГУБИ

     Да ме све ране мога рода не боле, не би овлашћени непотизам душу дао за афоризам; да афоризми нису звездана прашина родне груде, не би били потоњи бедем одбране; да Небеска Србија није земља високог ризика, небески народ би видео себе у њој.

Што народ изгуби под капом небеском, капо добије у небеском народу. Капо кроји капу маказама уцена. У маказама цена је џепарење потрошача. Ко на брду проблема ак` и мало стоји, не види више од Његове Висости - не види колико је велика Србија. 

     Да нису одапели стрелу водени лук и вода, не би Београд на води био пусто острво  у мору проблема. Да гарнитура не игра живим фигурама, не би фигуре венерис заузимале политичке ставове. Не би најбољу прођу имали они који не мичу с места. 

Сви се питамо што нико не одговара? И што се камелеони боје језиком политичара?

     Да пензионери нису прва линија одбране, не би се премијер исправио за један посто. У игри један на један један пензионер је подлегао једном проценту по ко зна који пут.   

     Стари се губе у времену, млади у ваздушном простору – лете. Откада је влада женског рода, владар је у њој. Влада се губи у владару. Владар - у владавини права. 

     Модел српске правне државе је демодел. Док држи Миша у шаци, рука правде губи снагу. Али се не губи енергија. Претвара се из једног облика у други лик. Из првог у друго ја. Ја па ја је патка: не би ја па ја био већи од себе да ми нисмо мањи од њега. 

     Свакога дана у сваком погледу вођа се огледа у себи. Нисмо ми настрани по ономе за шта смо, него по овоме што нисмо. Што време тече из године у годину, из месеца у месец, из дана у дан, из часа у час, из минута у минут. Време је стало у минут ћутања.

                    

20. 8. 2015. 

БУКВА И БУКВАР

     Буква и буквар ставили су тачку на раст храста зато што је наше горе листу горе боље. Ако је иза црне рупе црна тачка, ствари напредују наопако. Ударна десница не ставља тачку. Удара! Јер, није штос победити слабијег. Победи ти, мајчин сине, себе!  

     Ако не знамо ко смо и шта хоћемо, бар знамо коме смо дали глас. Да подрепаши нису  покварили партитуру издувним гласовима, не би последња рупа давала интонацију. 

     Зато је боље бити на репу догађаја но у земљи - ко баци десетку у кош, визира пасош. 

     Што ће земљи младост? Земљи треба ђубре! Кад се ђубре размеће на политичком пољу, смрад се први запати. Него, што су политичари запели па запели да мењају систем, кад им је сваки добитни? Одговорни не одвајају од својих уста, већ од устава: не продају своју земљу, него нашу; пошто је земља у Србији, толико је Србија у земљи. Ако горе не може бити боље, ни доле не може бити горе. Ко тврди да неће бити боље, сумња у снагу ударне песнице. Да није коме, знали бисмо коме служимо. 

     Да није коме је суђено, не би било Страшног суда. Док се невиност не докаже на суду, прође време мрсимуду. Ко нас прави лудима, више држи до уда но до нас. Нема уда без муда, ни муда без уда. Удео уда већи је у луди но у будали. Луде за заблуде, повуци, потегни – извукоше уд. Истина би била најаче оружје да јој не фали ј. Чим се истина начне, лаж се зачне. Да први демагог не цитира народ, не би само један имао право да каже шта мисли један народ. Да ударне игле имају уши, не би се предале  вашима.   Да нисте промашили све циљеве, не би нас све погодило. Кугле и куглице. 

     Да лото нема мото, не бисмо знали да је срећа лепа само док се чека да се сви извуку. 

   

13. 8. 2015.  

ЉУСКА ПРАВА

     Права на рад су основна љуска права. Да није дивље градње, не би било ни дивље надградње. У државној управи прави су заузети правим курсом и нико им га не може одузети. Није замена теза и антитеза, него рокада истог са истог на исто радно место. 

     Зато луда ужива у заблудама бирачког тела: да бирачко тело није гутало кнедле, не би имало ветрове; ко меље глупости, не може да дигне главу од посла; ко не може да дигне главу од посла, не пада му на памет презерватив. Јер, без ерекције можданих вијуга нема големог дуга. Према томе, пара врти где је чврст динар сломио бургију. 

     Не бисмо се преварили у њему, да он није у нама. Ко није с нама, није ни за се. Ко није за се, није ни за друго ја. Да клонирање није уродила плодом, не би ја па ја било веће од њега. Каква је залеђина прве поставе, такво је наличје првог лица једнине. 

     Одело чини човека - дело чини горилу. Истина је на средини - између два мајмуна. 

     На путу демократизације ударне рупе су стваране ударничким радом. У буквару демократије д је прво слово. У буквару демагогије не само прво, него и последње. Ваши боле уши за наше проблеме. Да ли је старије пиле или јаје, одлучиће мућак. 

     Посао не сме да трпи оне који вам раде о глави. Излаз је у раду – рекоше и изађоше на другу страну. Док је смраду излаз у живом зиду, кврге ће ударати чврге младима. У својој земљи млади су грађани другог реда. У раду је спас! Упомоћ! Спасавају нас!

     Није вођа слеп, него изабрани не виде бољег. И неверни Тома не верује председнику државе више него председнику владе. Јунак нашег доба је Титан већи од Тита, чак. 

     Нажалост, канибализам је пред вратима! Што еволуција роди – револуција поједе! 

  

6. 8. 2015.

У ЛАЖИ СУ ДУГИ ПРСТИ

     У лажи су други прсти. У ствари, у лажи су исти прсти продужене руке. Прст на чело, средњи у начело: без поготка невина је мета.      Она ствар на тараби не би се окуражила да дуг није дужи и већи од познатог. Да није он у њој, не би она у њему нашла себе. 
     Да није узајамног разумевања, не бисмо знали колике смо будале. Елем, да будале не верују у оно што раде, не би правиле све веће глупости. Чиста глупост је еколошки проблем прве поставе. Да није загрејала столицу, не бисмо знали колики је смрад; да интерес и камата нису једно исто, не би исти смрад седео истовремено на две столице.   
     Човек је оно што мисли, а не ово што је. Што ваши кажу, то ти је. Што уши чују – није. Бубе у ушима нису само доушници вашима, него су у дослуху с мушицама на нишанима. Напад на њ је напад другог њега, које би да буде прво. Магарац се губи у магли, намагарчени – у првом међу једнакима. Да се магарац није ослободио терета одговорности, не би био вођа. Каква вајда што је бод у слободи, кад она није у њему. 
     У игри на два гола Слобода је остала без бода. Не би графит о слободи избледео, да га Сунце није огрејало. Зато свиће рујна зора светлосним годинама, али не и нама. Да није набреклих вијуга дуплог ега, не бисмо били сви испод њега и Његове Висости.  
Колико је Његова Висост висока, толико је наша пропаст дубока. Влада је властита именица владара. Да је влада савладала прву лекцију буквара демократије, не би јој владар држао слово. Ако је оригинал веран препису, онда министар није плагијатор. 
     Према томе, ко не верује председнику, видеће свога бога у његовој цркви, његовом имању, његовој земљи. НАСА је нашла нову Земљу. Наша земља још тражи себе.

30. 7. 2015.

ЈЕДАН ЈЕ НУЛА

     Да гласна жица није гласнија од бодљикаве, не би била жичани инструмент присиле. 

     Кад се рупа у појасу ничије земље оваплоти, дигне се плот. Жичани зид. Берлински је пао под теретом хиљада графита, мађарски се дигао под једним. Као српски домино-ефекат: кад се један дигне, одговорност падне на њ. На дугу је конопцу дуг. 

     Конац дело краси - наш је ваш. Ваш лик и наш крај су крајолик трошне земље. Све тече, ништа се не мења између две нуле.   Време тече из дана у данак. Из нуле у две. Кад једна нула рокира у једну, друга у другу странку, позиција и опозиција су пат. 

     Док први министар стоји иза министра, зачеље је чело. Све је у Божјим рукама. И средњем прсту. Шака јада у политици – десанка шакић у позном пубертету. Ако Бог да, и Вера ће. Ко продаје веру за вечеру, не верује у се. Да није променио веру за вечеру, не би био неверни Тома. И неверне Томе знају да кривица није до њих. Него од њих. Уста пуна демократије су само залога, залогај демагогије. Жвака. Куле од карата и куле у облацима су флоскуле демагога. Где државни апарат ради као сат, палице су казаљке. Чим једни помисле на каменице, други за час узврате палицама. 

     Да су лудак и луда у сукобу интереса, не би било оволико будала. Ко прави будалу од бирачког тела, алал му алат и занат најстарији. Да нас нисте направили будалама, не бисмо радили оно за шта смо предодређени. Док је будала, неће мањкати ала. 

     Резултат је а ла скор. Док задњице сијају од задовољства, сјајни афоризми ће бити последњи зраци наде. Црвени метео-аларм је мета међу два пушкомета и контекста истргнутог из њега. Да црвени аларми нису покварени, Србији би одавно одзвонило. 

     

23. 7. 2015. 

РЕЗОЛУЦИЈА ЈЕДЕ СВОЈУ ДЕЦУ

     Вуковар је једна прича, Сарајево друга, Сребреница трећа. Највећи изазов је роман. 

     Историја се понавља: перфект је презент великог вође. Слика  и прилика лика који не личи на себе. У мору проблема интелектуалне громаде играју изигране комаде.  

     Да се препотентентни политичари разумеју у политику као марица у ону ствар, безбедност би била задовољавајућа; да ми нисмо ми, не би он па он био ја па ја; ја па ја се навукло на го его; колики је његов его велик, толико смо ми мали; јапаја илити онпаон остварили су јединство супротности визави огледала. Да огледало није криво, док се не докаже супротно, и да вођа није слеп колико смо ми обневидели, не би заслепљени видели само себе. Изгубљенима у времену боље сутра је данас и овде.  

     Што је дуг већи, уши су нам дуже. Нормално. У сваком народу има будала. У свакој будали има народа. Да сте будале правили по сећању, личили бисмо једни на друге. 

     Бирачко тело је задовољно собом у њему. Повратило је поверење. Није могло да га свари. Кад сви говоре у један глас, један глас се не чује. Просто правило тројно: ако један пређе два милиона за четири године, за колико ће година прећи осам милиона? 

     Ако је све како вам се чини, што чините све да буде све друкчије? Резолуција не баца кривицу на народ, већ само сенку на Његову Светлост. Није ни гаф, ни скандал, него председник: краљица је за краља, председниче! Председник је иза премијера, чак. 

     Прави човек на правом месту прави праве грешке. Да понављање истих није мајка мудрости, не би све отишло у мајчину.Они за власт, власт за нас, повуци, потегни – навукоше нас. Мир, мир, мир, нико није крив за оно што сте урадили. И што нисте. 

   

16. 7. 2015. 

СТОЛИЦА ЈЕ ОДСКОЧНА ДАСКА

     Да нисмо веровали у вашу победу, не бисте нас победили; да Пирова победа није напирлитана беда, не бисмо преокренули скор и добили скоро нерешено две нуле. 

     Анализом столице идентификује се сумњиво лице: откад му обезбеђујете проходност, нос се гура иза тура; смрад је нус продукт главног; смраду је столица одскочна даска. И мућку. Мућак је старији од јајета иако су испод наше горе листа стидне уши ваши. 

     Ако вашима она ствар не дође главе – политика ће. Један у Власти ваља више од два на њој. Његову Висост више боли ваша брига него његова. Кад Његова Висост оболи од комплекса више вредности, умисли да је богомдана. Кад неверни Тома дигне цркву, биће већи верник од председника. Признање нема везе с мозгом. Има орден. 

     И док луде мељу глупости будале убирају ушур: намагарчене присталице су стока.

     Стога је више мајмунима до демократије но нама. Лопта јесте у нашем дворишту, али ми нисмо код куће. За ким звона звоне? За КиМ! КиМ је слика и прилика неприлика. Ако вас све ране мога рода боле, боле вас више за мој него свој род. Да није пермутације, владина обећања била би валидна - демагог не лаже више но што бирачко тело може да му верује. Кад би демагог рекао истину, демантовао би себе. 

     Где се подаци фризирају, статистичка грешка је трајна ондулација - писма јесу равноправна, али не и коверте. Кад је шака јада широке  руке, дели шипке на све стране. Од слободе говора већа је слобода ћутања. О прећуткивању да не говоримо. 

     Нема виска који ће измерити дубину пропадања. Видов данак плаћамо и данас. И ништа је нешто. Пензије су мање, па шта! Ако немате за конопац, имаћете за уже. 


9. 7. 2015.

НА РЕФОРМСКОМ КУРСУ

     Неодговорна власт не одговара свакој будали: да вођа нема право на грешку, не би нас правио будалама; да нисмо одлепили, не бисте били марка; да није како је, не би знали ко је. Пре ће се он решити нас но ми њега. Од њега сте дигли руке на нас.

     Више личите на њ него он на се. Ако не знате шта би било кад би било, како ћете знати што је дуг пут до истине?! Уколико изглед не вара, изгледи су нам никакви.

     Кад први министар говори једно а мисли друго, друга мисао му је на првом месту. Зато је проблем првог министра други. А ла фактор Мира. Није важно шта вођа говори. Важно је да му верујете. Ни други министар не би лагао да зна шта је рекао.

     Ко лаже, краде ваше време. Лажову се верује на реч, лопову – на дело. Наравно, није језик поган колико су речи отровне. Реч пуњена оловом убија човека, ловом – људе. И док држи гарнитуру у шаху - топ испаљује топовско месо у топовској завршници.

     Јебиветри су искористили ветар у леђа и обезбедили залеђину. Опрости им, Боже! Не знају коме да верују. Коме неверне Томе да верују, ако не своме председнику! Какав нонсенс, такав плеј-бек: док велики вођа зева - сви певају његову успаванку. Његова Висост не види горе. Док Његова Светлост не синхрнизује слику и тон, владаће мрак.

     Нема реформи без дела. И удела пензионера. Пензионери су на реформском курсу. И не само курсу. И не само реформском. Што су пензије тање, допринос вашем курсу је већи. Ако је смањење пензија веће од реалног, повећање ће бити веће од могућег.

     Београд на води наводи воду на воденицу Потемкиновог села. Додуше, Берлински је пао под теретом хиљада графита, наш зид - под једним. Нека се припреми мађарски!


2. 7. 2015.

МРАК У ТЕЛЕВИЗИЈИ

     Афоризам је прво слово клинастог писма. Да је уместо куршлуса избио курцшлус, задовољство би трајало дуже. Што значи да курсна разлика није само у слову, него и у броју. Да ли је а ћирилично или латинично, утврдиће истраживачко новинарство.

     Из јаја у процепу не легу се пилићи, него новинарске пaтке. Из ја па ја мућак-мућак.

     Док је пиромана и горућих проблема, посипаћете се пепелом. Народ има владу какву заслужује владар. Први министар не одговара за поступке других, али их оправдава.

     Лакше је другог ухватити у лажи него првог да говори истину. У лажној држави демагог је бог. Без лажне наде нема праве заблуде. Поготово што су после избора бирачи отирачи и што се у банана-држави најбоље продају шипци. Што у трци за столице побеђује смрад. После свега, немамо се чега бојати, али имамо – кога; не бојимо се ми боја с Турцима, него зулума заробљеног ума. И боја камелеона. Није Србија у процепу између Русије и Запада, но између себе. Ето ти САД вето од Русије?

     Во се веже за рогове, Бик Који Седи у Аугијевој штали – за столицу. Ако магарац не може да прескочи своју сенку, може да заскочи нашу. Коме је гласачки листић одскочна даска, заскаче бирачко тело. Где царује глупост, нико не примећује да је цар го.

     Невиђене глупости су најупадљивије. Цар је го као пиштољ, а ми – као запета пушка. Гола истина је терористички акт. Терорише пусте жеље. Истина је гола до пола супротног. Како гарнитура мења мишљење, тако фигуре венерис мењају ставове.

     Заслепљени Његовом Светлошћу не виде излаз; да је цркла сијалица на време, упалила би нам се лампица; ко гледа телевизију у мраку, не види мрак у телевизији.    

25. 6. 2015.

НЕ ВИДИ СЕ ИЗЛАЗ


     Све је настало из хаоса. И те како организованог. Више се трошимо но што радимо - више трошимо но што зарадимо. Ми не знамо за боље зато што не знамо шта је горе. 

     Висок положај је накнада за одвојен живот од бирачког тела. Бирачко тело не зна шта препотентан политичар мисли, али осећа. Прекаљени политичари укаљали су све док се нарцисоидни ваде на препотентност. Јер, први милион гласова вреднији је од милиона грла. И демократија би се запатила да позиција није пат, опозиција мат. Да се законска забрана окупљања испред Народне скупштине не односи и на народ. 

     Преварили сте се у рачуници: један и један су један те исти проблем. Не можете ви пензије толико повећати колико пензионери могу себе понизити. Никада пензије нису биле веће. Незнани јунак је јунак нашег доба. Нико не зна од чега живи. 

     Док је владар у форми – ништа од реформи. Обичајно право не само да толерише право на грешку, него и сугерише. Кад се Његовој Светлости упали лампица, цркне сијалица. Што су сенке Његове Светлости дуже, мрак је ближи. Да није електричних палица, не бисмо доживели просветлење - присталице палице не виде даље од штапа. 

     Београд на води наводњава нови талас кризе: да нисмо побркали лончиће, не би чорба била густа; да нас памет није напустила на време, знали бисмо колико је сати. Да ли је све отишло у мајчину или материну, показаће време. Најбољи судија. 

     Нама је увек други крив, али не и први. У лоповској држави Мито је име од миља. Кад мито уђе корупцији у траг, изгуби се. Ко изгуби главу за вођом, стигне први. 

     Неко победи за прса, неко за гузицу. Стога се од ројева подгузних мува не види излаз. 

    

18. 6. 2015. 

ПРОБЛЕМ ЈЕ У РЕШЕЊУ

     У коме је проблем, у томе је решење. Није проблем у Томе што је, већ – што смо ми? Да смо се држали истине као пијан плота, не би се председник ослањао на Тарабиће.  

     По јутру се познаје данак: да време није променљива величина, не би демагози боље сутра дочекали данас; да нас памет није напустила на време, не би магарац био предводник; да није језичких смицалица политичких перјаница, разликовали бисмо немушти језик предводника од њакања; да није историјске дистанце, не би историјско не било да; да гори од нас нису горе, не би доле било горе; да уд није истргнут из контекста, не бисмо знали куда ово води. Ко чека боље сутра залуду, више полаже на луду него на се. Није успех попети се, него остати на нивоу обећања. 

     Одговорна власт одговара за оно што ради, неодговорна – ни за оно што не уради. 

     Важна је политичка припадност, али је важнија отпадност. Кад се рециклирају лажа и паралажа, добијете бламажу прве врсте. Не говоримо о прекомерној употреби силе, јер не знамо колико је јак Бик Који Седи. Ми му верујемо на мук, јер је му ономатопеја говеда. Ако је људски грешити, није праштати кардиналне грешке. 

     Кад бисте на лицу места скинули маску, не бисте га препознали. Кад би бирачко тело окренуло огледало, видело би себе у њему. Док му затежу образе, развлаче својски сумњиво лице. Зато што о образу брине образина преко образине. Из ове се коже не може. Ако је за утеху – ни из земље. У бабушки је матушка,  у матушки баћушка, у баћушки Едипов комплекс. Да је остварен сан о Великој Србији, да ли би вучић био деминутив? И да ли ће слобода напокон умети да пева без диригентске палице? 

    

11. 6. 2015 

У ЧЕМУ ЈЕ ПРОБЛЕМ

     Проблем је у Томе што је. „Што се цео политички систем свео на тог брижног и марљивог председника.“ У сенци Његове Светлости су, наводно, и парламент и Влада и сам председник и његова политичка странка. Није проблем парламентарне демократије што актуелна власт нема апсолутну већину, већ што већина нема власт. 

     Иза низа проблема је реприза. У ланцу проблема решења су карике које недостају. 

     Вештина владања није у финесама, него у нијансама обмањивања. Последња реч технике владања је демагогија. Демагози обећавају куле и градове само зато што су  Потемкинова села одавно пренасељена. Србија ће бити демократска земља или нас неће бити. Нас неће бити. Држава које нема пред великим је изазовом: да нестане или остане у сећању. Отуда и континуитет на српски начин - не може нешто да настане, док све не нестане. Сви ће Срби бити под једном шљивом. Шипци под шипком. Јабука раздора је избачена из раја када се лична заменица одвојила од именице. Мислили смо да безвезњаци немају везе с мозгом док нас нису свезали за стуб срама. Кичмени стуб у нама је стуб срама. Да бирачи нису били за вашу ствар, не би је добили. Пензије ће вам повећати јуче како бисте данас дочекали боље сутра. 

     Ко просипа памет, не улива поверење. Да је огледало мање, Срби би видели себе у њему: власт се добија на изборима; властодржац се губи у изабранима. На добром смо путу да се изгубимо. Јер је Влада највећи газда: зајам за зајам - а дуг за вазда. 

     Да ствари нису кренуле са мртве тачке, не бисмо стигле надомак црне рупе. Зато што у трци живота побеђују последњи. Конац дело краси. Нека се припреми конопац!  

4. 6. 2015. 

НИКО НЕ ОДГОВАРА

     Конфузија је потпуна: ако не знате да ли је већа одговорност одговорних или неодговорност неодговорих, како ћете знати ко је надлежан, а ко одговоран за ово? 

     За ово мора неко да одговара некоме. Незнање је сила, незнање је невиђена моћ: ми не знамо за боље, ви – за горе. Срби би преузали одговорност да знају шта су чинили. 

     Где је политика хајдучија, политичар је кадар стићи и утећи од сваке одговорности. Одговоран политичар одговара онима које прави будалама. Наравно, што је степен одговорности већи, видљивост је мања. Стога се одговорност скида без имало стида. 

     Као. Ко се пресвлачи на јавној сцени, не скида се лако. Политички стриптиз је на делу: ко скида терет одговорности, одбацује са себе једног по једног истомишљеника. Кад гарнитура има адекватан одговор, фигуре венерис заузму одговарајуће ставове. 

     Ко се пита за све, не одговара ни за шта. Не би он био он, да нисмо ми нико и ништа. 

     Да нисмо изгубили што смо имали, не бисмо добили што смо заслужили. Према томе, одговоран друг одговара уском кругу. Што је круг ужи, центар моћи је већи - живи креч у нашим успоменама. Није реч о помрачењу Сунца, већ о Његовој Светлости.

     Његова Светлост нам је помрачила свест о сопственом значају. Где влада шака јада, и шипак добија на значају. Кад премијер крене у реформе свом снагом, нема уставне бране која ће га уставити. Где нико никога не шљиви ни за ич, влада кич. Некада се традиција преносила с колена на колено, сада – између. Пре с колена на колено, сад с лакта на лакат. Нико се не може мерити с њим. Његов је лакат већи од вашег метра. 

     Хомо хомини лапсус: одговорност је штафетна палица која прелази из руке у бруку. 

    

28. 5. 2015. 

Дражава, то сам ја! 

     Да афоризми нису звездана прашина родне груде, не би судбина небеског народа зависила од распореда звездица на еполетама генерална проба је пред премијером. 

     Генерални чин-чин је здравица зла и горег. Да нисмо делили с вама зло и добро, не би се зло добро запатило. Ратни вихор вам је покварио раздељак и померио га слева надесно. Да Срби нису ратна нација, не би умирали на рате. Дража је истина о вама. 

     Да није накнаде за одвојен живот, не би бирачко тело сазнало колико је намагарчено. 

     Исправљена историјска неправда је права неправда. За овако величанствен пораз вредело је жртвовати све победе. Пораз нам је отворио очи. Нисмо могли никако да их затворимо. Пошто је затворска јединица основна ћелија друштва затвореног у се. 

     За све је олимпијска норма два метра увис, само за Србе – у дубину. Државна тајна – дубина два, војна – на свим нивоима. Дубина нашег пропадања мери се одозго на горе. Није проблем у лупингу, већ у лупи. Са нагомиланих проблема не види се дно. 

     Политика не бира средства да дође до циља, него циљ да дође до средстава. Откад је чаробна фрула на врби свирала, врбов клин је ин. Спин је клон - данајски поклон. У држави које нема све је апсолутно релативно. Ко нас једном изда, већи је патриота од нас. Непријатељ је поштенији од нас. Није нас издао. Изневерили смо себе, не и њега. 

     Кад се непристојна понуда удоми, и уд се овајди. Рт добре Наде је Венерин брег. 

     Стога нема крвног суда без уда. Лудак за луду, луда за муда,  повуци, потегни – ишчупаше уд. Ако наш суд није ни за уд, јесте ваш. Виши. Сезаме, затвори се! Тероризам је пред вратима! Није проблем што је испред, већ шта је иза њега и њих. 

               

21. 5. 2015. 

Србија, то сам ја!

     Ако је веровати председнику владе, мало тога зависи од нас: мало по мало – нимало.

     Његове приче су за малу децу. А ми никако да одрастемо. Правда је у ауту, судије у казненом простору; грађани нису своје захтеве упутили на праву адресу - крива је адреса. Правда је достижна. Ако је не стигне стрела одапета, неће умаћи пушчаном зрну.      Процес демократизације је у пуном јеку. Узвици подршке мешају се с вапајима.

     Када власт заузме један курс, један је бог и батина. Типичан пример равнотеже страха. Док је тољага, у ствари, неотесан чаробни штапић. Бити или не бити, питање је САД и ММФ-а: динар је средство плаћања, долар – отплаћивања. Министар зарађује на курсним разликама – изрекне се о једном, прећути друго. Неки министри праве непромишљене грешке. Какве би тек правили кад би само мало промислили!

     Неразуман министар не подноси оставку влади из разумљивих разлога. Што му не смета да окрене леђа аудиторијуму. Да види ко стоји иза њега. Међутим, по питању реформског курса, влада има адекватан одговор: колико пара, толико музике црева.

     И док влада остаје на реформском курсу – у Србији се живи горе боље. Ко верује својим очима, склон је и другим пороцима. Дуг је ланац карика које вам недостају. Наравно, није то дуга, већ спектар заслуга другова премазаних свим масним бојама.

     Власт се компромитује на ситницама. Народ је био живи пример, сада и овде је заштитник. Министра штити имунитет и премијер, заштитника грађана – грађани.

     Живот се с нама игра немилице, али неће ни он задуго. Он је клон свога ја па ја. Не бежимо ми од циља, већ од истине о себи.     Вратите нам памћење, па ћемо рећи ко сте!


14. 5. 2015.

ТАЈНА ПРОПАДАЊА

     Држава, то сам ја! Ја па ја! Да ја па ја није ономатопеја папагаја, не би се испилило  јапаја. Рефрен и ехо. Да цензор у глави није његово друго ја, не би га прво издало. 

     Кад је прст на управљачу, истина је на нишану. Како нас убедити у супротно, кад је обратно опако. Чојство је кад влада брани заштитника од себе. Јунаштво је наопако. 

     Тајна нашег пропадања је у њиховом допадању власти. Ако је цар го, и народ је. У болесном друштву здрав разум је главни проблем. У шуми прописа закон здравог разума није оријентир. Е, зато назависно судство ради шта му је воља. Што, наравно, нема везе са законом логике. Откад политичка мисао нема везе с можданом ћелијом, афоризам је везник. Ко не чита како му се пише, писаће графите по зидовима ћелије. 

     Ако је у долини плача дрво живота ива, наше горе лист је буква. Откад  је огранак пања буква, буквар је одскочна даска кладама, иверима, секундарним сировинама. И рециклажа је велика лажа: што се више мељу, глупости су веће; идеја је наша, Остап Бендер је ваш; не чују уши како расту ваши; не чују ваши како нам извлаче уши. 

     Формалин је водени раствор који не држи воду тридесет лета. Док се ситна боранија не опасуљи, смрад ће се ширити брзином Његове Светлости - дупеглавци ће брисати нос тоалетним папиром. Ако је лопову најбољи део дана ноћ, демагогу је мрак.

     Влада је остварила право јединство супротности. Нека се припреми братство! Европа чека Србију, Срби – Годоа. Ако изостане реконструкција владе ове године, неће наредних. Важно је каква ће влада бити, важније – каква неће ни за живу главу. 

     Поготово што слава удара у главу. Зна где је отпор најмањи. Ко слави рад, слава му!

     

7. 5. 2015.

ЖИВЕО ПРВИ!

     Да није активиран прекидач за случај нужде, не би саветник председника окривио министарку. Иако му је познато да нужда закон мења у парламенту, а не у авиону. 

     Да сте просули сирће а не кафу, могли сте извадити флеке. Фудбалске су најважнија спорна ствар. Кад бисте ствари померили из темеља, срушиле би се куле у облацима. 

     Док теку мед и млеко, политичари су у току: ко кади, не боји се глади; ко ради, боји се гладних власти. Док један збори, други твори. Више верујемо твору него збору. У жару борбе за власт не бирате средства него противнике. Сукоб се распламсава. Жариште се преноси са великог на мали мозак. Кад гарнитура пусти мозак на пашу, заскочи је скакач. И док се грла престројавају у ходу, предводник држи стоку на оку. 

     Да није будала, не би био први. Да бирачко тело није хомогена маса, не би га месија оживео по своме лику. Живео Први мајстор игре! Ко се крсти левом и  десном, већи је верник од неверног Томе. Ко испија Томовачу на екс, слави бивше. Благо онима који немају ништа са овима. Свака је влада влада у сенци. Премијера. Клин се избија климом која влада. Заслепљени Његовом Светлошћу не видимо циљ. 

     Наша сјајна прошлост баца сенку на светле перспективе. Капо нам кроји капу маказама цена: из владе у владу, реконструкције у реконструкцију пута до Путина. 

     Ако већ цитирате себе, не стављајте наводнике. Него упитнике. Поготово што су три црне тачке најбољи доказ да ђаво није докрајчио посао - тужилаштво не може да покрене поступак због тежине доказа и чега све не. Стога, ако сте у животу били нула, у нашој парцели бићете први међу једнакима. Име и презиме познати реакцији. 

                                                                                                                            

30. 4. 2015.

ПРВИ МИЛИОН ИЗМЕЂУ ДВЕ ВАТРЕ

     Нема јаја без жуманца, ни мућка без људске љуске. Потрошачка корпа пуна је ја, ја. 

     Где влада парламентарна демократија, ја је на репу догађаја. Када ја па ја не испуни обећања, реструктуира се и мутира визави илити у он па он. Кад банкротира држава, то сам ја, биће то лични банкрот заменице. Да у пљачки века нису опљачкали човека који није имао ништа са собом, не би свакога дана у сваком погледу горе било боље. 

     Ако министар не осећа никакву одговорност, значи да су амнестија и амнезија учинили своје и потчинили наше схватање одговорности. Несувисло је питање: шта је теже – израчунати квадратуру круга или тежину одговорности друга? Формула неуспеха је тачна: висина износа пута ширина подухвата равна је дубини пропадања.

     Истина је лековита у сваком случају, осим у нашем. Он је комплетна будала. Ништа му не фали. Иначе свако има право да буде будала, али о свом трошку. Уста пуна демократије не пију воду наште срца. Док један држи слово, милиони ускачу у њ. 

     Влада се не пита за први милион. За друге не одговара. Ако први не може да зна шта му други мисли, ни други не виде шта нам први ради. Кад се нађе између две ватре, демагог се поспе пепелом. Демагог не заплиће језиком. Саплиће. Док су уши и ваши у дослуху, буба у уху ће се играти на политичкој сцени. Политика је наутика – умеће  пловидбе између Силе и Харизме. Од Сциле и Харибде горе су само Сила и Харизма. 

     Док ви уздишете за старим добрим временима, старе кврге ударају чврге младима. 

     Труд је узалудан. Трут се исплати. Залогај власти је залога да ће бити боље. У лудој земљи и динар умисли да је наполеондор. Е, зато наше земље нема у нашим књигама. 

                  

23. 4. 2015. 

А лекс је закон

     Ако уши немају слуха за политички тренутак, имају ваши. Бирачко тело не може да верује својим очима, ушима и вашима истовремено. Не верује ни онима који верују овима. Ако ово не води ничему, пут води на Голготу. Што је крст већи, Исус је мањи. 

     Што је дуг дужи, пут бољем сутра је ужи. Москва сузама не верује, Брисел - Београду. Док једни бране Београд у Бриселу, исти бране Београд у Москви. Држите лопова! Док једни те исти не обаве посао. Политичари су мајстори свог заната. Најстаријег. 

     Кад би се политичари концентрисали на један проблем, видели би себе у њему; када би сатиричари регистровали све проблеме, не би били сатиричари, већ статистичари. 

     Ко има путера на глави, меша се у све. Свако има вођу каквог заслужује, а ми и већег од заслуга. Вођа је наше благо непроценљиве вредности. Још не знамо колико нас кошта. А лекс је закон. Побеђује сто посто. То је минимум испод којег власт не може. Власт вам не може ништа. Може вам одузети само оно што немате. Живот. 

     Истина није тако велика да бисте је обилазили у великом луку и води. Народ се одрекао себе, али неће њега. Ако ћемо  право, одричемо се свега, али не и свакога. 

     Оставка јесте високоморалан чин, али јој министар није дорастао. Нема политичке воље да нам буде боље. Како ћемо знати да нас не лажу, кад не знамо шта је истина? 

     У ствари, ми знамо да је вођа у праву! Али, ко смо па ми да дајемо неодговорне изјаве? Није вођа узурпирао свако право. Бирачком телу је оставио право на грешку. 

     Не може он  против свог уверења, али може против нашег. Он ће владати народом док народ буде владао собом. Каква вајда што знате лекцију, кад се незналица пита!

               

16. 4. 2015. 

ГЛАС ИЗ ЋЕЛИЈЕ

     У лудој земљи лудаје одбацују најбољи род. Пошто с њима нисмо у роду, могу да раде шта хоће. Чим се патку дигне патка, помисли на шеву, Рт добре Наде - Венерин брег. 

     Под Његовом Светлошћу сјајан афоризам је зрачак наде. Кад види колико га цене, и сунцокрет окрене главу на другу страну. Нонсенс је да Његова Светлост види светлу тачку на крају тунела. Да смо градили тунел испод моста, и ми бисмо видели светло. 

     Где влада мрак, главна развојна грана је сива економија. Да многобројни макрои не мешетаре у макроекономији, не би економска политика спала на усахле гране. Коме фали даска у глави, сурфује на таласима кризе: да Београд нема одговарајућу противградну заштиту, доказ су Потемкинова села; да гола истина није највиши акт, не бисте лакше савладали бирачко тело него прво слово буквара демократије; да ли је дан Д четврто или пето слово, одлучиће ММФ. У игри један на један један народ је на другој страни. Док један лаже за двојицу, други за тројицу, трећи убацује трицу. 

     Ко из притворске јединице баца трице, не гађа у кош. И нас би погодили ваши промашаји да нисмо мањи од маковог зрна. Ако се ово десило онда, оно ће сада. Ако ћемо право, ја не тврдим оно што не знам, а што знам, не усуђујем се ни да помислим.  

     А то да ли је министар издао наређење или је наређење издало министра, утврдиће истрага. Зато је извештај о паду министра ништаван: ништа од нас – све је до вас.  

     Овде нико никога не слуша. Говорите слободно! Откад је спрдачина звучни графит, афоризам је графит на зиду мождане ћелије.   Стога само доушник професионално деформисан прислушкује глас своје савести: „Слободно!“- чује се глас из ћелије. 

              

9. 4. 2015.  

КО ШЉИВИ ЈАБУКЕ

     Поводљивом народу вођа је узданица, узда, вођица - поводац. Кад Његова Светлост направи варку бирачким телом, једни у једну страну, мигавци и љигавци на другу. 

     Да није варке телом, не би нам дао го. Ко гледа курјим оком, види горе. Пиципевца. 

     Јапаја је навлака на го его: време ради за нас, ми за њ, а он ни за ништа. Да Његова Светлост није само наша оптичка варка, не би рођенима у знаку јарца народ послужио као брвно. Рођени у знаку стрелца погађају ваше мисли - бирачко тело потопљено у море проблема истисне онолико глупости колико је потребно да упрска Архимедов закон. 

     Будала за луду, повуци, потегни – залуду. Нико не зна како ћемо се извући из апатије, кад су све партије у пат позицији. Што мозак националног тима заради на великом, мали народ изгуби на малом мозгу. И док Курта и Мурта јашу, седласта памет рачуна на капацитет тројанског коња. У игри труле кобиле магарци не прескачу ни коње. Заскачу. Где влада безакоње, Калигулини миљеници изигравају циркуске коње. 

     Живимо живот пун обрта. Ко би гори, сад је још гори. Зато је наше горе лист буква. Букви је буквар одскочна даска. Грејс-период листопадног је две године. Кад наше горе листу истекне гарантни рок, окренуће други лист. А испод листа миле ваши. 

     У обећаној земљи најбоље успева јужно воће. Шипци. Ко шљиви јабуке раздора у банана-држави, зарађује на шипцима. Зато, не берите бригу! Док је страшила на политичком пољу, биће бостана. Јер, страшила раде испод жита. Крманошу прве врсте крма је крме. Иза брњица и карика које недостају остају неостварени успеси. 

     Топ његовог калибра пали салве. Ко зна зашто је то добро, не зна што је горе боље.  

 

2. 4. 2015. 

ПРЕМУТАЦИЈА

     Нико не зна што није јесте. И да је што није, било би како је. Медији и млеко су ваше масло. И њихово! И њихово! Они не обећавају куле и градове. Они их насељавају. 

     Где се укрштају сенке Његове Светлости, кумови дижу споменик победнику: Београд на води подлокава његове темеље; реци без повратка извор је Ушће; докле год Његова Светлост не напипа прекидач, сијалице ће цркавати од смеха; док се министру не упали сијалица, у том ће и рачуни за струју; да није оптичке варке, не би било премутације у викловању гласних жица. Кад су приоритети развоја једнаки, путеви се секу под правим тупим углом. Три пута мере – европски секу. Да се у мору проблема најбоље не сналазе ајкуле, не би текући проблеми увирали у мртво море. 

     Коцкари прве врсте варају на картама Србије. Док живе у облацима, закон Земљине теже не производи правно дејство. Ако им политика не иде од руке, што не промене руку? Што ће Правди повез преко очију, кад ионако скида хаљину преко главе? Кад се несрећа добро уда и муда се усреће. Није речено залуду да је обећање уду радовање. 

     Робин Уд је силеџија. Отима од сиротињске забаве. Откад је шева рајска птица,  мутави политичари мутирају у позном пубертету. Због њих младеж бежи из земље. 

     Србија је сита гладних власти. Док несити одвајају од гладних уста, ситима свега расту зазубице. Коме телевизија убије слух и њух, све му је по укусу. Ко гледа телевизор у мраку, не види мрак у њему. Телевизија се не гледа у мраку. Огледа се. 

     Добри су примери из живота иако су мртви ван животне опасности. Зато лупа не велича црну тачку и црну рупу. Црна тачка је место где се секу интереси два света. 

       

26. 3. 2015.    

ПОТЕМКИН НА ВОДИ

     Кад се град угради у Потемкиново, испадне ово. Остане Потемкин. Ако је свет одиста  глобално село, онда и министра Потемкина треба рехабилитовати под хитно. 

     Време је најгори судија: суди  без сведока; ко кади кадији, не суди судији; ко кади, не боји се глади; не бојимо се глади, већ њихових апетита - откад возови касне на време.

     Да није скретничара, не би било слепих колосека. Време је стало како би се јунак вашег доба афирмисао као наш савременик. Од наше горе листа ваши не виде шуму проблема, од шуме – земљу. Што су проблеми сложенији, политичари су сложнији.

     Кад вијуге препотентних заговорника набрекну, и пруге лудачке кошуље се исправе. У јавном интересу је и камата на уновчену глупост. Зајам за зајам, јавни дуг за вазда.

     Како се фарба маса, тако камелеони мењају боју гласа. Дим без ватре је као ватрени говор без масе. Највеће су опекотине од ватрених говора. Лаж се обистинила: земља је ископана -  истина је утемељена. Лаж је тачка у којој се секу две истине. Уколико постоје две истине, једна је ваша. Ми се истине не стидимо. Нека се црвене он и они. 

     Одговорна влада одговара владару на свако питање. Министар моли новинаре да му не достављају питања без одговора. Презент није само данајски дар, већ и дар-мар. 

     Куда плови овај брод, зна сваки слепи путник; куда брод, туда и чамци за спасавање. Ко је дубоко у праву, не престаје да тоне. И када потонемо, бићемо на његовом курсу. 

     Ако ћемо право, право обавезује. Иако патриотизам не зна за границе разума. Боље  бити роб својих уверења него гробар туђих. Гуске су спасиле Рим. Београд ће патке. 

     Једанаеста заповест брише претходне. Последња реч технике владања биће - упомоћ! 

     

19. 3. 2015.

ИГРА НА ИСПАДАЊЕ

     Ћутање је највећа говорна мана. Говорите слободно! У земљи нико никога не слуша! 

     Док ваши не прогледају, уши ће слушати доушнике; кад би ваши зачепили уста ушима, чули бисте глас савести; да нас ваши не бију по ушима, не бисмо оглувели. 

     Према томе, коме телевизија пробије бубне опне, нема право да говори о невиности. Откад су Туц и Муц побркали лонце и поклопце, Туц муца, Муц туца у здрав мозак.

     Закон здравог разума није за лудака. Он је изван њега и себе. Где смо ми, и он је. Где је он – нема проблема. Док велики мајстор игре штимује гласне жице, гласачи дрхте.

     Без лажне скромности нема правог лицемерја. Више верујемо неверном Томи него председнику. У игри на испадање испадосмо будале. Није проблем у Томе што смо испали из игре, већ што и даље играмо како ваши свирају. Кад играмо с вашљивом срећом у несрећи, добијамо овације: у тајној држави истина је државна тајна; кад истина положи оружје, почиње рат нерава. Да држава, то сам ја, није у сукобу с председником, већ са собом, не би у сукобу интереса профитирала затезна камата. 

     Да разлике нису у сабирању, не би се овајдили неурачунљиви. Демократија не пије воду у балканској крчми. Прво слово буквара демократије је Д или Б. А, извини!

     Зато горе не може бити боље, доле - горе. Ко живи боље од вас, краде више од нас. 

     Лопови  су међу нама, а ми међу њима. Да је знао и другу половину истине, министар не би лагао. Ако ћемо право, министар не прича једно јавно, друго у кулоарима. Него обрнуто. Између чекића и пања кратко је памћење. Годови пролазе, пањеви остају. 

     Сјајна перспектива је оптичка варка: светла тачка на крају тунела - задњица свица. 

                

12. 3. 2015.

ОЛОВКА У МИШОЛОВЦИ

     Бог је слободу дао за човека, али трампа није успела. Дигните свој глас! Да се не бисте спотакли о њега. И себе. Ми смо пали на испиту савести када су они прошли. 

     Комбинација ће бити добитна када одсвирају своје. Нема те жртве коју подножје неће поднети да би задовољило међуножје: што очух и маћеха скарабуџе, то мајка не рађа; што еволуција роди, револуција поједе; револуција не једе своју, него нашу. 

     Сезаме, не отварај! Канибал је пред вратима! Ханибал је чамио вековима ни за шта.

     Кад се систем вредности поремети, памет је на мети. Да није ратне среће, не би зрно памети било пушчано. Пета колона збија редове. Откад је у олимпијској форми, обезбеђују је пет кругова. Један на зиду балканске крчме, као, упозорава: „Свака намерно разбијена глава је бадава.“ Зато нема хлеба без мотике, ни гробне тишине без лопате. У мртвој трци такмаци су он и оно. Ја је заменица, јаје – именица, ја па ја – мућак. Где је мућак полог, смрад је епилог. Кад мућак испари, остане смрад. 

     Крајњи исход је у заходу. Спрдачина је протестна нота. Ко не верује, треба га разуверити. Ко верује својим очима, наседне и другим пороцима. И курје очи прогледају када се скину чарапе. Што курје види кад се подвири, два ока не могу.

     Слеп вођа гледа све бело. Заслепљени Његовом Светлошћу не разликују диригентску од васпитне палице. Чували Југославију као Зеницу док је Косово било срце Србије. 

     Срце је у оловци, оловка у мишоловци. Мишоловка на позоришној сцени, Миша на политичкој цени. Србија којекуда, Срби – никуда. Три стуба ММФ-а - ступица. Ми нисмо за лудницу. Она је за нас. Ако смо на добром путу, што нам сви иду у сусрет?

  

5. 3. 2015. 

ЧЕЛИЧЕЊЕ РЂАВОГ МИШЉЕЊА

     Ко не слуша глас разума, нема грижу савести. Када глас разума пређе у крик, сви занеме. Зато не можемо говорити о прекомерној употреби силе док не добијемо реч. 

     Међутим, да су унутрашњи органи били дискретнији, нико не би ни чуо наше вапаје. 

     Чаробна фрула ће бити на врби свирала кад на врби роди гвожђе. Како се калио човек од челика, тако се челичило рђаво мишљење. Непристојна понуда је амерички филм који је влада већ гледала. Кад закључи да је у праву, не ставља кључ у браву. Прогута га. Ко је под сунцобраном Његове Светлости, неће га огрејати висока пећ. 

     Рачуница је тачна, али није истинита: један у један може једанпут, у једну - безброј. 

     Овенчан славом победника прстенује средњим. Ко нас пита шта је старије: јајара или мућак! Да луда има муда, била би лудак. Нема више времена ни за десанку. 

     Није време за продају, већ за куповину гласова. Ко улива поверење, пресипа из шупљег у празно. Просипа памет. Да би оставио траг. Мурта је одликовао Курту. Нека се припреми куртизана! Ако одбије одликовање, заслужује орден за храброст. Ко одаје признања, открива државну тајну: државна тајна – дубина два. Јавна је што је рекао: „Напад на мене је напад на државу! Држава, то сам ја! Живела Србија!“ 

     Срби респектују сваког непријатеља. А вођу изнад свега. Стога немамо непријатеља  већег од себе. Сви су напустили небески народ. Једино је смрт осведочени пријатељ. 

     Кад живот виси о концу, и конопац се омрси. Каква вајда што је живот премија, кад се нико није извукао. Пардон, премију је извукао премијер. Добио је најбољи народ. 

     Нисмо прешли Рубикон. Он је нас. Рубикова коцка је бачена. Где ће се саставити?

   

26. 2. 2015. 

Пут ЕУ је двосмеран

     Само воља није довољна. Самовоље је преко јего. Јунак нашег доба је наша коб. 

     Ко нема ништа против, душу је дао за нашу ствар. Поткованима знањем потковица односи срећу. Откад седласте вијуге јаше свако, главни шраф заврће памет кључем. 

     Слобода се пише великим словом на почетку реченице, а на крају ништа, нула - тачка је нула која се повукла у се. Стога реформ торти фали фила за прво слово. 

     Председник има решење за наше, али не и за своје унутрашње проблеме. Зато сви Срби под једном шљивом хвале Томовачу. Што је Томовача јача, уставни оквир је слабији. Опијени његовим пићем виде себе у њему. Опијене влашћу држи Миша у шаци. Да у здравом телу није здрав ауспух, не би унутрашњи непријатељи играли како унутрашњи органи свирају; смрад је познат органима гоњења; ко се спрда с челом, има проблема с варењем. Ако капиталце не можете да сварите, повратите их.

     Кад препотентан политичар заговара оплођавање капитала, семеглавци се згледају. 

     Истина је била најјаче оружје док политика није избила на прво место. Ко обећава куле и градове, живи у њима и нама. Демократија надире у таласима – повлачи се у празним валовима: што се смућка у Народној скупштини, куси покусају у народној кухињи. Док нека јаја имају два жуманца, мућкови се покривају људским љускама. 

     На путу демократизације парламентарна демократија је ударна рупа. Док се демократија не запати, позиција ће бити пат. Према томе, наш пут у ЕУ је двосмеран: Е у једном смеру – У у другом. Где се укрштају ђавоље стазе и богазе, право првенства је на вашој страни. Ако сте на правом путу, што вам је ђаво крив?

               

19. 2. 2015.

НЕМА ГЕНОЦИДНИХ НАРОДА

     Не треба државни апарат да  почиње рат,  док не добије ратну одштету за претходни. 

     Кривица није до њих, већ од њих. Оптужбе на њихов рачун су без покрића. Голе чињенице: истина је на дугом штапу и канапу мамац; на политичком пољу истина је страшило. Без обзира што је лудом народу до истине, колико злочинцима до правде. 

     Злочина је било и на нашој страни. Чинили су их други. Сведоци нам нису потребни. Довољни смо сами себи. А када је било суочење, нисмо препознали своје мишљење. 

     Како назвати ствари правим именом, кад не знамо како се зовемо. Сви знамо шта би било кад би било, али нико не зна шта је, шта није. Што јесте – није, што није – јесте. 

     Упућени смо једни на друге. Упућивали нас они који мобилишу. Празне пушке боје се двојица. Празне главе – нико жив. По народној, конац дело краси. Свилен гајтан је изузетак који потврђује правило. Ништа није како је могло бити да је среће. Ако је срећа у несрећи, Срби су народ најсрећнији. У игри сенки само су крстови стварни.

     Што је мрак већи, Његова Светлост је јача; што нас је мање, ближи смо миру; мир је најпречи, он па оно и ово. Међутим, кад оно уђе у процес репродукције, испадне ово. 

     Међународни хашки суд је највећа правна дистанца. У Хагу се није судило српском народу, већ само његовом делу. Нема геноцидних народа. Свако је крив понаособ. 

     Ако је и вама истина прирасла за срце, вашој болести нема лека. Живи лешеви губе парницу за парницом. Док се довуку до суда, прођоше рокови жалбе. Пошто жалба не одлаже извршење смртне казне. Стога је актуелнија поука о правном леку: плати главом, па се ругај џелату. Ко баца грумен земље у црну рупу, сахрањује родну груду.

     

12. 2. 2015. 

КАЗАЉКЕ ВРЕМЕНА ПРОШЛИХ

     Србија је у Европи – географски, на Косову – историјски. У држави које нема уставни оквир је јарам. Срби су довитљиви: ако нису у смртној, онда су у животној опаности. Поготово што трошкови живота не држе корак са стопом инфлације. 

     Где влада мрак, задњице свитаца сијају од задовољства; смраду је столица одскочна даска до фотеље; сан сваке задњице је да зајаше. „Ђиха, ђиха, четир ноге, све четири круте!“ Док мамуза музу, јунак нашег доба нема премца у егзибиционом надметању. 

     У обећаној земљи пиони држе краља у шаху. Док обећања плаве, демагози не црвене. Графити су последњима бедеми одбране. Јер, обећања која освану - не омркну. 

     Зато крокодилска суза на лицу има карактер неслане шале. Велики мајстор игре  мења играче у полувремену, правила – у међувремену. Какав гаф, такав параграф. 

     Мртво слово на папиру почива у миру. Слово закона јаче је од буквара демократије. Закон о испитивању порекла имовине може да противуречи буџету, али не и буџама. Тајна успеха је строго поверљиве природе. Квака је у брави, кључ – у бравури. Не можете донети закон без политичке воље оних који имају све. Елем, шта је битније: бити или имати закон у шаци? Кад је обарач надохват руке, кажипрст је на готовс!

     И ћорак је метак. И метак је иметак. Ћорак у политици убојитији је од бојевог метка. 

     Учаурени играју како маневарски меци свирају. Министар не да документа, први министар не да омбудсмана. Заштитника грађана штите и истина и премијер. 

     Човек и његова сенка су казаљке прохујалог доба. Време се мења из дана у дан, из часа у час, из минута у минут. До дванаест. Где се ћути минутима, не свиће годинама. 

                 

5. 2. 2015.

ЕХО ГЛАСА ЈАВНОСТИ

     Победи се не гледа у зубе, већ у леђа. Док се мисао напиње, вијуге се исправљају. Кад све тече наопако, величина памети је у обрнутој сразмери с њеном употребном вредношћу.

     Паметнији попуштају под притиском откад знање није у стању да плати цех незнању. Не можемо се ослободити неспособних.     Њихове заслуге су највеће. И скептици мисле да им се поткрала непогрешивост. Стога није грех кад плагијатор плагира плагијатора, већ – обрнуто. Не само да је препис веран оригиналу, него су и исправљене праве грешке. 

     Научни раденик је политички реденик опасан речима. Кад падне у ватру, запали говорницу. Комисија је ставила тачку на плагијат, али је превидела наводнике.

     Док нашим животима господаре слуге режима, нашминкан кандидат не личи на се. Већ на оне који су га изабрали: кад стави образ под ноге, виши је од себе за главу; кад је билборд празан, он је нико и ништа. Што значи да мртва природа није на слици, него у речи. 

     Што слика владара изгуби у верности, билборд добије на значају. Зато не можемо напред. Напред су изабрани. Под импотентнима бирачко тело нема шта да тражи. Кад политичари поврате поверење, бирачко тело ће се ослободити стомачних тегоба. 

     Смрад депонује потпис на депонији. Према томе, ко је на репу догађаја, не спрда се с унутрашњим органима. Ко не види границе нашег пропадања, не гледа горе. Коме је бог отац, лако му је бити и убијати у појам. Свецима свиће одозго, свицима - одоздо. 

     У рубрици „сви се питају, нико не одговара.“ Што  гвоздене птице немају право прелета изнад гнезда грабљивица? Што пилот чачка мечку док прави лупинг? Где су селице? 

     Коначно, што одговоран министар слуша глас јавности, а неодговоран прислушкује? 

       

29. 1. 2015. 

АЛАЛ ИМ МЕТЛА

     Где је демагогија наука, мед и млеко су основне намирнице. Да медији и млеко нису у току, не би нам живот текао даљински. Ако су сви наши проблеми текући, онда су из једног извора. Мада нису проблем они који не знају, већ који гледају телевизију.

     У друштву поремећених вредности микрофон је ваш, уши су наше, смрад је њихов.

     Лако је слухистима. Они знају када треба да се покрију ушима. Међутим, тешко је дозвати памети народ коме је телевизија пробила бубне опне. Многима је лакше да верују оно што чују, него оно што виде. Систем информисања је добар. Народ не зна шта да мисли. Јер проток информација зависи од пропуста. Медији све филтрирају. Да се читаоци, гледаоци, слушаоци не заразе.     Заповест је не лажи, не кради, не убијај у појам! Не улази у забран телевизије! Оно што медији нису објавили, није се ни догодило у историји бешчашћа. Према томе, ко је при себи, живот прође поред њега.

     Не треба бити превише мудар па знати да су Срби увек у праву. И да је српски народ најслободнији. Сви су дигли руке од њега. Народ злоупотребљава слободу кретања. Пада у очајање. Иако људи имају право да причају шта хоће, али немају могућности.

     Ко је жарио и палио, посипа се пепелом; ко сакупи срчу од разбијених илузија, алал му метла; гвозденом се не мете рђа. Да није крокодилских суза, не бисмо знали колико је гмизаваца - пузајућа демократија и пузајућа диктатура имају исти циљ.

     Не можемо у Европу без Косова. На Косово - без Европе. ЕУ је пут првог реда ради - трутоар. Док је закон здравог разума у колизији с Уставом, граничићемо се собом.

     Страшно је што смо изгубљени, али је добро што нас нико не тражи где смо били.


22. 1. 2015.

ГДЕ ЈЕ ИСТИНА

     Ако је веровати председнику, бирали смо га да говори истину, а не бајке. Бајке су за малу децу, а ми никако да одрастемо. Принчеви су из бајке. Наш је дојахао из басне.

     Председник има више среће него памети. Нико га не разуме. Никога не разуме. И док се узда у се и у бирачко кљусе, рага ни макац. Да бираче не праве будалама, не би имали већину. Није проблем што нас излуђују, него што будале лудују за њима.

     Кад политичар купује знање, не дреши кесу, него буџетску врећу: где је политика дрога, политичар је наркодилер; где је политика курва, политичар је макро; где је политика све, бирачи су ништарија. Ко има слуха за политику, не слуша глас разума.

     Кад искрену гласачку кутију, глас здравог разума остане на дну. И док посланици седе на ушима, слушају како расте смрад.       Креатура тура. Ствари би дошле на своје место да једна гузица нема две столице. Штос је у томе што и неверне Томе знају у чему је виц. Зато, док има стоке, биће гласова од приплодних грла. Во се веже за рогове, Бик Који Седи – за вокабулар. Куд иде јуне, нека иде и уже схватање својине.

     Вирус власти види се голим оком. Покварена је као торта са депоније, али је слатка.

     Ако је начета и зачета у 00, нова није ова. Док се нуле држе преамбуле, милиони пролазе. Ипак, предлог о легализацији проституције у највишем дому неће проћи без чврстих аргумената. Председников предлог је јавна тајна, јер нико не зна који му је.

     Где је гробна тишина, ћутање је аминовање да је карикатура слика коју свако има о себи. Забрањено је сликање председниковог родног места, али није места где ради.

     Шљива је мандатна казна на лицу места. Ако је у вину истина, шта је у „Томовачи“?


15. 01. 2015.

ВРЕМЕ ЈЕ СТАЛО

     Време је за промене, али нису политичари. Кад би се мењали горе, горе би било боље. 

     За врх леденог брега нема зиме. У Србији је време стало како би политичари остали исти какви су били: да се парламентарна демократија није запатила, не би позиција била пат; да дара није превршила меру, не би мудо кантара хватало на кварно. 

     Парламент није циркус. У циркусу имате шта видети. Кад се неурачунљиви прерачунају, не мањка будала. Док у лудој кући луда води главну реч, будалина је последња. Утакмица високог ризика игра се под надзорним оком Његове Висости.

     И док се време мења у 00, у Немањиној 11 је као 5 до 12. Да Влада не иде линијом мањег отпора, жртвовани милиони су корпус деликти. Не треба усвајати закон о буџету на брзака. Већ само рупе у њему. Нужда закон мења у нужнику - националне боје бране далтонисти. Нису проблеми што их не разликују, већ како размишљају. 

     Ко гледа у пасуљ, не види решење гасне кризе. Да смрад не продире кроз људску љуску, не бисмо знали  колика је моћ мућка. Јаје за јаје, а мућак за патку. Кад би министри учили на својим грешкама, не би плагирали туђе. Министар финансија изиграва Робина Худа - жртвује Х у име уда. Бићемо на његовом курсу три године.

     Што је заокрет већи, теже је одредити почетак скретања. Заокрет би био и већи да круг има више степени. Велики Брат и велики мозак деле исте вредности. Мозак националног тима је велики заговорник истине. Заговара је док каравани пролазе. 

     Где се конац мрси, и конопац се омрси. Слеп вођа не види даље од штапа. Ако заслепљени не виде даље од Његове Светлости, срећа је што не видимо свој крај. 


8. 1. 2015. 

С новим Годоом

     Систем се мора мењати из корена! – категоричан је наше горе лист. Огранак пања.

     Дрво јесте листопадно, али он није. Ко од шуме не види дрво, од прашуме проблема не види наше горе лист. Време је да окренемо лист и да видимо ко је иза њега.

     Промене у уставном оквиру су косметичке природе. Што је Србија мања, пострадало подручје је веће. Србија на Истоку ближа је Кини него Европи. Србија се протеже између Истока и Запада, председника и премијера. Председник у клин, премијер у плочу – бирачко тело по прстима. Клин се избија клином, понајбоље – кликом.

     Једним кликом не можете убити две муве, али можете смувати милионе. У лоповској држави и рука правде има дуге прсте. И Његова Висост виша је од Тита за главу.

     Магарац се губи у магли, Његова Висост – у облацима. Да му нисте дизали реп, не бисте знали колики је смрад. Када кентаур преузме власт, стопу инфлације замени копито. Док се коловође хватају за џепове, инфлација галопира. Ако је пребијање коња глупост за палму, није за жирафу. У реду, свака ваша глупост нас не погађи. Али нас свака и не промашује: Хаг није више камен о врату, остала је омча.

     Кад Срби повежу чињенице, свежу чвор на омчи. И док се петокрака логује у П, држаље је улог у М. Где политика моралише, морал онанише. Пољуљано поверење враћа се љуљањем Марка, што одговара баћушки. Одговорној влади одговара свако, неодговорној – нико. У Министарству рада нема финансиске контроле без тачке на ј.

     И док нас јунак нашег доба окреће као казаљке на сату, нећемо успети да одржимо корак с временом. Ако је време новац, морамо знати колико је сати. Годо, пожури!

25. 12. 2014.

НЕМА НОВИХ УЗЛОВА

Не пуцајте у празно! Погодићете у главу. Кад оружје заћути, проговори оруђе. Средства информисања. Даљински ће бити тихи убица док вам не пукне пред очима.


Док пуцамо по свим шавовима, медијски мрак се шири брзином Његове Светлости. А да је светлост поларна, и нама би свануло. Не би свитала рујна зора столећима.


Зато смо на земљи црна тачка, на небу црна рупа. У Србији се запад пише малим словима. На Западу - Србија. Амрички сан је светски кошмар. Док Србији на истоку Велики Брат заврће славине и уши, ваши ликују. Ко га више слуша, има све мање времена да уради што мора. Бирократи од формата више је стало до обрасца него до образа. Стога силник даје печат времену у коме живи. Сила закон мења, а закон мишљења: Влада је име од миља, Владимир – од миљеа. Срби су као запета пушка, међутим, Јужни ток је више тачка него запета. Баш нам се не да иако смо им дали и нафту и гас. Ко вас туца у здрав мозак, ставља вас пред свршен чин. Да магарац не зна пут у Недођију, не би био вођа. Не би вођа везао тројанског коња где унутрашњи непријатељ каже! Ако бирачко тело није тројански коњ, зашто су бирачи у њему?


Пластични хирург је надвисио себе. Чим бирачко тело не разликује лице од гузице.


Где дупеглавци умују, творови кумују. Ко више збори но што твори, више има заједничког с твором него са збором. Мудар се клони политике, мудрији – клонира.


Кад су министра ухватили на делу, пустили су га. Због недостатка доказа. Наравно, кад би министар за рад поднео оставку за оно што је радио, изневерио би очекивања и очијукања. Урадио је што није смео да обећа. Обећао је све што није смео да уради.


18. 12. 2014.

СРБИЈА НИЈЕ У ТОКУ

Да је што није, не би било како је. Толико вам је добро да нам горе не може бити.

Да није мењан систем вредности, посведочиће вам свака будала. Где се људи праве луди, глупо је бити паметан. Где влада глупост, магарац је оличење владара.


Стога патриотизам не зна за границе разума. Ко игра симултанку с партијама које је променио, симулира верност у игри без граница. Да политика није миљеница прве врсте, не би јој очијукали јебиветри. Толико су надобудни политичари утањили да ни савест нема за шта да их угризе. Што ти је наш човек! Да га нема, требало би га направити! У име бога новца и сина направише. Да га је Његова Висост правила по сећању, на нешто би и личио. Вис мајор је био највиши чин до појаве Његове Висости. Ко изгуби своје ја, лакше га је наћи у политици него у личној заменици.


Ко лаже себе, лаже и своје друго ја; за разлику од председника, лупа не велича себе; кум се секира због кума; ко нема појма ни о чему, не зна због чега би поднео оставку.


У пљачки столећа бизнисмена деценије политичари су карика-туре које не недостају. Једни су у притвору, други у затвору, остали се бране са слободе. Сва се тела на слободи шире, само се Срби скупљају. Баш нам се не да. А дали смо све од себе.


Јужни ток се улива у мртво море. Ако је гасовод мртав за Русију, није за Србију.


Јужни ток је оток. Испод ока. Да темељи закона логике нису пиш божји, не би зидови ћутања повукли влагу. Зато ће бензин заменити вода. Ко ожедни, палиће се на гурку.


У кризи су они који мисле. А не ови. Србија ће изаћи из кризе за две године и ући у Гинисову књигу светских рекорда. Србија на истоку није у току.


11. 12. 2014.

СВЕ ЈЕ ГОРЕ

     Горе је боље. Доле је горе. Боље је бити роб властитих заблуда него власник ваших. Од ваших можемо боље, од горих не можемо горе очекивати. Али се морамо надати.

     Како смо се надали, горе смо се развели. Проблем је у Томе што је оно што није. Где није јесте, јесте није. Тито је садио своје репе-титоре на највише положаје, неверни - верне у све могуће и немогуће институције система. Заокрет је толико енергичан да ћемо се годинама вртети у породичним круговима. Кад арогантни дерогирају законе здравог разума, концентрични кругови се шире према центру, породични - од њега.

     Други је крив за оно што немамо. Први је за ово што имамо. Други је крив за све. Први није ништа. Ништа од нас. Што смо имали, све смо трампили: ништа за ништа.

     На небу божје стадо, на земљи овце: док небески народ млати кумову сламу, ради испод жита; док се ви секирате за кумово здравље, кум бере вашу бригу; патриоти из епрувете кум је тресиглавић; помрачење ума је као просветљавање кума; док оштри секиру, прејудицира пресуду; није то одјек главосечине секире – то кум сече дрва.

     Да смрад није угазио у политику, не би се афирмисао. На гвоздену завесу навлачи се рђа, на рђаву политику - „бизнисмени деценије“. Кад политичари испирају мозак, да бисмо их боље упамтили, пресипају из шупљег у фразно. Добар глас се чује на даљину, лош – на даљински. На дохват је руке и надомак слепоочнице. Убија нас у појам. Откад су нам убили национални понос, изјашњавамо се као бивши Срби.

     Да плагијатори нису пали на испиту савести, не би докторирали. Ако је и од једног, много је. Ако је једном – мало је. Док ствари не дођу на своје место, и ви ћете отићи.


4. 12. 2014.

ВРАТИТЕ ФИЛМ НАЗАД

     Ко каже да нема пилота у летилици, обилази истину. Он је у авиону и дрону.

     У трошној земљи најбоље успевају потрошени политичари. Да народ није задојен политиком, не би сисао палац. Кад је политика све, даје све здраво за готово ништа.

     Јунак нашег доба не може сам против свих, али може против нас. Телевизија је највећи лопов. Краде вам време. Камере имају прави увид у посао који не обавља.

     Да сте их ухватили на делу, био би то посао столећа. Сезаме, отвори се! Корупција је пред вратима. Иза њих је најразвијенија привредна грана - привредни криминал. Да мрак није у сенци Његове Светлости, не би буба у уху гарантовала сигурност ушима.

     Није проблем у Томе што власт нема већину, већ што већина нема власт над собом.

     И Косово и Европа, и Европа и Русија, и Русија и Србија. Народ прича свашта, чак и оно што му се дешава. Ми не тражимо ништа што нам не припада, већ само оно што пропада. Локомотива развоја је на нафту, али се ложи на евро. Док машиновођа не добије зелено из Брисела, ми ћемо жутети и црвенети. Према томе, чим се ослободе јарма, Срби легну на руду. Програм реформи је тежак, али су министри тежи: ако је по Дачи, за тачност отправка и верност Матушки валидна је исправкина исправка; ако је веровати потпредседници реформске владе, нула је број један једног јединог рачуна за уштеде; у игри један на један један се изгубио; један је изгубио један народ.

     Између вас је дубок јаз. Лакше га је прескочити него превеслати. Да су велике вође сисали гесла, не бисмо потонули. Кад вратите филм назад, нећете се препознати.


27. 11. 2014.

РУПА ЈЕ ЗАКОН

     Ако сатиричару није до рупе у саксији, већ до земље у рупи, што је рупа у играма закон и еколошки проблем прве врсте? Што нужда не мења закон, већ рупа у њему?

     Да најбоља маскирна униформа није униформисано мишљење, не би гарнитуре играле истим фигурама, нити би исте фигуре играле исте партије. Пресипањем из шупљег у празно вакуумиран ум убира ушур од разлике у цени пуног за празно.

     Ко о чему, буџе о закону, закон о буџету. Буџе су у буџетској врећи буџет-сет. Према закону о буџету, буџет-сет је недодирљив.     Поготово што боље котира буџа у буџету него правна заштита у преамбули: Косово је сигурно у преамбули - Србија је у були. Србија на истоку и западу – Срби ни тамо, ни амо. Ради ваше безбедности, држите се!

     Док се бирачко тело узда у своју узданицу, памет одлази из земље. Остали су у земљи.

     Они не лажу, не краду, не пљачкају. Они нису власт. Ако се власт мења на изборима, што се изабрани мењају на власти? Шта је веће задовољство: бити на њој или у њој?

     Правном леку је истекао рок жалбе. Да се нисте жалили управи водовода, не би био потоп. Пред његовом памећу сви аргументи пали су у воду. Јарци су остали на брвну.

     Откад је буба у уху у дослуху с великим мозгом, ваши се покривају ушима, уши прислушним апаратима. Прислушкују вас само они који знају шта мислите о њима.

     Ко откуца, отвориће му се несагледиве могућности пошто је афоризам графит на зиду мождане ћелије: „Слободно!“ – чу се глас из ћелије. Дан борбе против фашизма је иза нас - дани борбе испред. Смрт фашизму и још једном поретку – слобода народу!


20. 11. 2014.

БРАВО ВАТРОГАСЦИ!

     Непотизам цвета на све стране, али се репродукује само на једној. Зато се људи деле на разне начине, а множе само на један. У име оца и сина и унука за председника.

     Власт је заразна колико су бирачи наивни, кварна – колико су политичари поштени.

     Према томе, власт није показала све што зна. Шта не зна, показује. Док бирачко тело остаје без гласа, гласне жице се штимују како кумови митингују. Кад дара преврши меру, капо кроји капу по своме. Да се велики рачунџија није прерачунао, не би свако профитирао. Да влада није смањила плате и пензије, политичари би банкротирали.

     Лакат је друга мера дуга. Дуг би био мањи да су препотентни владари скромнији: више нафте из Србије - мање гаса из Русије. Кад Велики Брат да гас, притисне до даске. Грејна сезона ће почети кад пусти гас. О укусу се не расправља док мирис сумњивог порекла не повреди простор. Гас-маска се навлачи на лице. И наличје.

     Ко је вичан свим лицима власничке трансплатације, сече уши, крпи дупеглавце.

     Кад се поремети систем вредности, памет је на мети; кад будале просипају памет, лудаци подмећу главе. Постигнути резултати их охрабрују да чине све веће глупости. Чим ћуран окрене ћурак, испадне ћурка: феникс на жару - специјалитет вечне куће.

     Где истина не пали, живот се гаси даљинским. Нема добре серије без велике нужде.

     Кад се историја репризира, ништа неће бити исто. Биће горе боље. Знамо шта би било кад би било, али не знамо шта је. Што смо се убијали, кад ћемо опет живети заједно!

     Да смо се убијали од посла, било би нас више. Живот је угашен! Браво ватрогасци!


13. 11. 2014.

ВРАТИТЕ САТ НАЗАД

     Ако је и од владе, много је. Ако је и од пензионера, мало је. Влада је у раскораку између оног што хоће и оних који могу.       Компромитује се на ситницима. Пензионери су живи пример. Питање је у одговору: како ће да стегну каиш, кад немају за учкур.

Кад један оспе паљбу, милиони добију оспе. Да нас нисте имали у виду, не би нам нишан и мушица дошли главе - најтеже је главом кроз зид ћутања. Не само да се уши чују, него се и ваши слушају. Кад присталице немају слуха за предводника, ваши им извуку уши.        Према томе, док се прочеље спрда са зачељем, одјекиваће салве смеха.

     Свињарија прве врсте је а ла тројни пакт: трућ-мућ-бућ! Смућкај и проспи у валов! 

     Тајна вечера се отегла до првих петлова; свици не најављују свитање, него мрак; клептомани-мани-мани краду наше  време. Вратите сат назад – одакле сте га узели! 

     Пензионери ће морати да доказују своју невиност на суду или на уду. Ко тражи задовољење правде у посном пубертету, више држи до суда но до уда. Закон здравог разума не производи правно дејство, за разлику од Марфијевог: што је пензија мања, већа је основица за пензијске доприносе. Ко је мрсио конце пензионерима, омрсио се.  

     Ко је све ово замесио, на добром је путу да постане месија. Влада нема везе којом ће везати буџетску врећу. Губи се у губицима. Губа не губи време: куд иде теле, нека иде и визија! Незнање је сила, незнање је моћ: ви не знате за горе, ми не знамо за боље.

     

6. 11. 2014.

ЛАЖ СЕ ОБИСТИНИЛА

     Јунаку нашег доба болна тачка је пета колона. Зато политичке фигуре моле пионе да се жртвују за њихово добро. Док Срби плету матну мрежу, Матушка повлачи конце. 

     У путној мрежи је европски пут, у Путиновој – Србија. Колико углед Србије расте у свету, толико се смањује у земљи. Јунак нашег доба не боји се бога, већ онога у њему. 

     Кад се Његовој Светлости укаже сјајна прилика, и у мрклом мраку види вајду. Не само да народ лудује за вођом, него му је и авангарда. Бирачи су криви за оно што су урадили, политичари – за оно што нису. Народ је крив за оно што политичари нису. А ми за ово што смо и што нисмо. Јер, у политику се улази зато што се не види  излаз. 

     Слобода говора загарантована је сваком демагогу. Од политичара који лаже гори је онај који прећуткује истину. Да не купује  време, не би имао чиме да вас поткупи. 

     Сит гладном не верује. Гладан ситом мора. У ланцу брзе хране залогај је карика која недостаје. Док црева крче пут, пензионери стрижу ушима - ваши шишају маказама. 

     Калигула јесте промовисао коња у сенатора, али није од пензионера правио магарца.

     Марионете су причвршћене гласним жицама за удове. Где вибратори мирују, гласне жице  вибрирају. Ко се туца у здрав мозак, воли се лудо. Према томе, нема еколошке државе без чистке у медијима. Не укидајте Б92!  Платићемо, само да вас не гледамо! 

     Земљу су напустили чак и они који нису били у њој; најбоље пролазе они који остају. 


30. 10. 2014.

РЕЗУЛТАТ ЈЕ 00

     Лаж нас је победила, а истина поразила. Двобој је двоброј. 00. Да су између две нуле две тачке, резултат би био нерешен; да смо се држали фер-плеја, резултат је могао да буде и убедљивији. Или скор. Скоро мозак нашег тима неће знати како смо прошли.

     Да не губимо добијене партије, не бисмо добијали изгубљене пешаке. Партије се не играју до голих краљева, већ до огољених пиона. У игри на два гола резултат се ломи у свлачионици, без обзира што правила игре налажу да се крене од центра моћи.

     Ако нисмо с ђаволом тикве садили, што смо припремали терен?! Да није узајамног разумевања, не би се гори ослањали на горе. Да Бик Који Седи има муда, дигао би се.

     Трутодан је трудодан - надница за страх од посла. Где нико не ради, има посла за све.

     Србија је локомотива развоја. Ради на пару, а ложи се на евро. Не треба бежати од истине која стоји. У телевизору влада мрак док вам даљински не падне шака. Где мрак царује, јунак нашег доба је у сенци Његове Светлости. Кад државни апарат нема слуха, ваши му пришију уши. Откад је начело на зачељу, смрад свира на челу.

     Ко игра на карту Србије, не држи кеца у рукаву. Већ даљински. Док у једну руку имате право, у другој је шипак. Јер, добар глас се чује на далеко, лош – на даљински.

     У власти се губи властита именица. Кад оде маст у пропаст, и пропалице се омрсе.

     И овај камен земље Србије има свога Сизифа. Одрон је дрон интелектуалне громаде.


23. 10. 2014.

ДРЖАВА ЈЕ ОН

     Све су карте обележене, само је карта Србије перфорирана. Ајнштајнову теорију релативитета потврдила је пракса: свако је бољи или гори од Срба. Док Његова Светлост и Његова Висост не нађу заједнички језик, лице и наличје ће се слизати.

     Што је политички врх већи, морални пад је дужи. Пад почиње одозго и завршава се горе. Да пропадање није одлика слободног пада, не би Његова Висост расла нагоре.

     Многима је лакше да верују у оно што чују, него у оно што виде. Да би држао све на оку, не сме да трепне - нема параде без мига. Држава је он. Државна телевизија оно.

     Кад унутрашњи органи немају такта, гладни играју како црева свирају. Где ум не столује, столица умује. Ко седи на ушима, слуша смрад. Да спрдачина није ода смраду не би се изметнула у говорну ману. Зато демагози прелазе са речи на речи.

     Да наша будућност није запечаћена воштаним фигурама, не би политичари у позном пубертету имали веће разумевање за захтеве младих. У игри добра и зла добро пролази зло. Студенти су наишли на разумевање министра просвете и спотакли се.

     Ко жваће прежвакано, на путу је преживара: „Доста сте жвакали! Сада преживајте!“

     Изгледа да је криза дубока: брод не може да потоне у плићаку - ми можемо. Ви сте пребродили кризу када смо потонули. У ланцу криза излаз је карика која недостаје.

     Држава, то сам ја мислио на вас. Прави човек на правом месту нема шта да тражи.


16. 10. 2014.

5. 10. = 1. 4.

     И после петог први. Свакога дана у сваком погледу мењамо диоптрију: минус испод минуса - знак једнакости; минус до минуса – водиља. Ко шкопи мишљење, купује време. Не би шева певала лабудову песму да су муда од лабуда, а не од патке. 

     Власт је сласт само док је он у њој. Није се он осилио, него се ми плашимо добра. Док сте причали бајке, ивица и марица били су властите именице. Откад су подрепне мушице на нишану, унутрашњи органи не могу да заштите народ од њега самога. 

     Његова Светлост баца највећу сенку кад је у зениту. Ако је службено лице у служби диригентске палице, не чудите се што у грудима првог батинаша срце не куца. Бије! 

     Потегни, повуци, вуцибатини је батина у руци. Умишљен вођа држи Миша у шаци. У шаци јада – јадац. Зато не ударајте тачке на пљачке! Нису вам оне криве! Свако је имао владу какву заслужује. Сада нема нико овакву. Први министар је једини на кога се може ослонити влада. Иако је лакат мера за дужину трајања датих обећања.

     Према томе,  што је раздаљина између осуде и пресуде већа, диктатура је ближа. 

     Можемо заједно против непријатеља свих боја. Непријатељи су црвени, плави, бели. 

     Кад се све боје дуга улију у једну, црно нам се пише. Црна листа је весник мрака, живи зид - зид плача. У лудој земљи луди камен је темељац. Мачка на усијаном лименом, мечка - на крову. Кад би и гробари штрајковали – где би нас то одвело?! 

              

9. 10. 2014.

КО СЛАВИ ПЕТИ

     Да пензионери нису били потплаћени, не би политичари били преплаћени. На врху леденог брега нема зиме: пензије не треба замрзнути, већ омрзнути. 

     Јунак нашег доба бије битку са временом. Сада и овде. Што обећа данас, сутра падне у воду. Према томе, када год упрскате, освежите нам памћење. Тачка на пљачку апострофира значај лако обећане брзине. Да није интелектуалног поштења, не бисте се поштено обрукали. Да нисмо изгубљени у времену, не би Његова Светлост обећавала светлу будућност. Његова Светлост је оптичка варка откад је диригентска палица прокоцкала поверење просјачког штапа. 

     Емболе нас за његов хотел! Не радимо ништа. Штедимо снагу за реформе. Да  нисмо оставили добар утисак, не бисте нам ушли у траг; да није двоструких стандарда, не би било дуплих функција; да нисте измешали циљеве као домине, не бисте изазвали димино-ефекат. Када се  први дигне - сви попадају. 

     Квака је у руци правде: мера штедње - лакат. Трипут не мере, једном: „Мере!“ 

     Није то дуга, већ спектар заслуга вође. Зато није важно ко је испред кога, већ ко је иза кога. Пети октобар је иза чекића и наковња. Пета колона – напред! 

     Годо, пожури! Стижу годови! После Петог свака је преступна. Први је рекао шта мисли о Петом, Глупи Август га је помиловао. Ко слави Пети – слава му!    

     

2. 10. 2014. 

СИЛА ЗАКЛОН МЕЊА

     Да није остварено јединство супротности, не би горе било боље - док освајају врхове, ударају клинове. Могли смо и ми горе, али никоме није падало на памет да се пење.

     Судећи по унутрашњем сагоревању, демократија је гориво демагогије. Ватрени говор је најбоље средство за потпалу. Присталице не виде лице од задњице. Откад је лице у сенци задњице, подрепаши се образују уз рад унутрашњих органа. Не знамо шта им је, шта није у реду, док се не обнереде. Зачеље моли прочеље да се не спрда с унутрашњим органима. Јер, подрепаши репују како унутрашњи органи свирају.

     Да замлате не млате празну сламу, не би омладина била омлатина; да млади нису дигли сидро, не бисмо знали дубину јаза. Омладина која има овакве вође не мора да брине за њихову будућност. Ко има ноћне море, морате му веровати на реч. Ми смо веровали у њега, он у нас. Ако ћемо право, није се преварио. Велики вођа чини што може и не може. Што не може, има приоритет. Плате и пензије су колетарлна мета: од два метка у двоцевки један је упозоравајући. Све може да бидне, ништа да буде.

     Ако да може да бидне не, не не може да буде не. Ако је да не, не мора да је да. Да није апсолутно релативно, не би негација била афирмација. Ако је не афирмација, да је негација. Ако је министар, није плагијатор. Ако је плагијатор, није министар. Итд.

     Наравно, суштина је у форми. Шта да се ради је роман, шта се ради – афоризам.


25. 9. 2014.

ГДЕ ГЛУПОСТ ГРМИ

     Не може нешто да нестане уколико све не остане по старом. Све тече, ништа се мења ни за шта. Ако је највећи прегалац палац, што старе кврге ударају чврге средњим?

     Да ли је кажипрст на обарачу или даљинском управљачу, осуђенику је свеједно. Зато се руски рулет потврђује као српски: метак у глави – даљински на слепоочници.

     Магнетна игла показује север, ударна – дно. Брука правде држи пензионере на нишану. Где орози кукуричу, кукавице кукају. Рат је иза нас. Крстови су испред.

     Партнерство је за мир. А мир је највећа претња рату. Мир, мир, мир, нико није крив малом народу што му се догађају велике вође. Фраза је врста теста којом ухљебљени месе хлеб са девет кора. Зато је дегутантно расправљати о укусима празног стомака.

     Где глупост грми, глас разума дрхти. Блесак духа над блесавом збиљом је сламка спаса трски која мисли. Ушкопљена мисао нема ја. Ја па ја је, у ствари, он па он. Ако владар не зна шта нам је, ни ми не знамо који му је. Ко препозна себе у њему, губи се.

     У својинској трансформацији најдаље су отишли они које не можете ухватити ни за главу ни за реп: кад машиновођа кликне Мишом, локомотива развоја стане пре сигнала; кад све стане, сви крену напред - по закону инерције. Да присталице не користе пробушене законе, не би грабиле напред корацима од седамдесет миља.

     Да сте кренули свом снагом у реформе, стигли бисмо негде. Не би нас але стизале.


18. 9. 2014.

УБИТАЧАН ДОКАЗ

     Све је готово! Можемо почети! Све нам се дешава пред носом. Далеко од очију јавности. Да викнем, нешто ми се прохтело, доста је капоа, скројте ми једно одело! 

     Одело чини човека,  прву поставу - Армани. Кад је гарнитура мат, позиција је пат.

     Време ради за нас, ми за њих, они за се, на се и пода се. Ко ради за се, ради иза себе и за своје друго ја. Некада је све било равно до Косова. Сада је до Војводине. Ментални склоп је клопка у коју упадамо и пропадамо. Политичари  раде за наше добро лоше. 

Његова Светлост и Његова Висост су исто, само је наша маленкост мања од себе. 

     Вођа је аксиом. Не може се доказати. Брзо је отупео оштрицу, али не и врх леденог брега. Кад би се врх леденог брега откравио, поплавио би земљу. Ко вас не зна, скупо би вас платио. Ваше незнање се и те како цени. Док једни вуку напред, други тегле.

     Не само да је дијагноза тачна, него је доза лека убитачна. Истина је лековита. Зато је гвоздена песница дозира рђавом кашичицом.      Наводно, ви сте у праву. Без наводника – ми. Ми њима лопови, они нама лажови. Тако нађосмо коалиционог партнера. И?  Из димњака  Железаре не избија дим. Срби не успевају да нађу стратешког партнера. 

     Влада је под великим притиском владара из сенке: какав лик, такав облик владања. 

     Где нема владавине права, право на грешку је императив. Ком си, ком са: ком дуг пас, ком дуг. Да нисте имали више среће него памети, не би нас памет напустила. 


НИН, 11. 9. 2014.

ЖИВЕЋЕМО У СЕЋАЊУ

     У игри један на један, један оличава један народ. Кад прво лице изгуби своје ја, испадне он. Клон другог ја па ја. Толико ојача да ни сам не може против себе. 

     У земљи високог ризика Његова Висост има позициону предност. Не може му  се ништа због баћушке и матушке. Поготово што матушка плете матну мрежу ударним иглама. Да велики мајстор није ударао по часовнику, не би разбио илузију о времену.

     Стога, ко ведри и облачи, није за метеоролога, не гледа испод – не види даље од себе. Ко соли памет, нема везе с базом, има ноћне море: пензије морају доле – тензије горе. 

     Ко зна где шкрипи, подмазује сваки  шраф државног апарата. Државни апарат, то сам ја – главни шраф! Кад ваши милују уши, набрекну мождане вијуге. Кад сте дали свој глас политичару од формата, остали сте без себе и без њега. Зато политичари гарантују сигурност. Ко се коцка с њима, сигурно губи. Јер, материјалисти не знају за  замор материјала. Није богат кућевић који има, већ онај који нема шта нема. И, коначно, нису проблем они који немају, већ ови који имају поверење у политичаре. 

     Зато народ губи парницу за парницом. Док се довуче до суда, прођоше рокови жалбе. Није коме је суђено, већ ономе који је одлобођен одговорности за ово. Да смо одавали знаке живота, открили бисмо свој положај. „Живеће овај народ“ у вашем сећању.

Према томе, све је могло и горе да се заврши. Могли смо, као остали, да преживимо.


НИН, 4. 9. 2014. 

ЖИВЕЋЕ ОВАЈ НАРОД

     Ако је вођа у праву сто посто, наша кривица је сто пута већа. Био нас је малер док нас он није узео под своје. Откад је влада у форми, ништа од најављених реформи.

     Толико им је добро да нам не може бити горе. Ни власт не може више да их поквари. Власт нам ништа не може. У ствари, може нам одузети само оно што немамо – живот.

     Кад Србин пуца себи у ногу погоди главу. Ко заговара савремени вид борбе, превиђа даљински с пригушивачем. Иако нема револуције без пушке, ни еволуције без метка.

     У борби између две ватре најбоље пролазе они који се посипају пепелом. Амерички сан је слагалица кошмарних снова света. Споља јаје, а унутра мућак. Да нам није разроке политике, не би била Србија на истоку – Срби на западу. Нити би пристајали на захтеве Европске уније, када траже од нас да се одрекнемо извозних субвенција.

     Демарш није што је. Гола истина је гола лаж. Кома је гасовити омотач око НИС-а – ми вама НИС, ви нама гас од Бугара. У пустој земљи суза је оаза. Пошто се не зна да ли смо живи, кажњени смо условно. Зато веће шансе имају мртви да васкрсну него ми да преживимо. „Живеће овај народ“ је филм који смо гледали давних времена. 

     Ко каже да ће бити боље – прети. Знамо да је живот лутрија. Само, како се извући?

     Наравно, знамо и од чега народ живи, али вам не можемо јавити данас. Према томе, ако изостане боље данас, неће сутра. Ко преживи данас, јавиће сутра ко је био јуче. 


                  НИН, 28. 8.  2014.                   

ВРХ ЛЕДЕНОГ БРЕГА

     Колико је Србима до старе фрајле, толико је Русима до Срба. Србија може у Европу и одоздо. Испод Русије. Ко сумња у нашу невиност, тестира своју препотентност. 

     Не можемо великој сили уводити санкције: због мира у кући и Мире у дачи; није успех победити јачег од себе, него – победити себе; туђе нећемо, своје ја немамо. 

     Дупло голо је он и његово ја. У потрази за својим идентитетом нађосмо се иза њега. 

     Није проблем у Томе што је, већ што није. Овај је поштапалица оног. Откад смо на политичком пољу одвојили жито  од кукоља, приноси кукоља су рекордни. И није виц у томе  што политичар једно говори, а друго ради. Већ што не ради. Све је исто, само се ви не мењате. Стога је реформски курс цик-цак линија - од првог до првог. 

     Ђаво не спава откад нас краси будност. Ако у теорију завере не верују он и његов шегрт, верују ваши. Где се секу национални и појединачни интереси, ту су и кумови. 

     У Србији се догодио народ, у народу – вођа, у вођи – вирус власти. Док је вирус власти у руци, Миша је у шаци. Да смо учили из пораза, још бисмо били на Косову.

     Да магарац није глуп, колико је божје стадо заблудело, Бик Који Седи на месту вола имао би муда. Да ли ће слобода отпевати своју песму, зависи од диригентске палице. 

     И док се нама леди крв у жилама, врх леденог брага расте. Колико је криза дубока, толико је врхушка високо. Грешке су у корацима: један напред, милиони назад.

   

21. 8. 2014.

СРБИЈИ ПРЕТИ БАНКРОТ

     Криза мишљења почиње од уверења да имате право. Ко се отргне закону, не можете му ништа - може вам све. Да нисмо мањи од маковог зрна, не би он био већи од себе. 

     Кад је демократија у повоју, партитократија је дојенче непотизма: непотизам је тренд у функцији другог степена дволичних функционера; функционерски додатак је трутодан; трудодан је надница за страх; страх је накнада за одвојени живот од бирачког тела. Откад је бирачко тело тројанско кљусе, наша узданица узда се у узде.

     Када смрад преузме дизгине, нико му не може примирисати. Ако вам све ово мирише на добро, ви сте на репу догађаја. А ко је на репу, верује у огромну снагу смрада. 

     Лажни цар је стваран. Кад умисли да је бог и батина је богомдана. Што је дужа, шира су овлашћења. Где је батина васпитна палица, батинаши су просветни радници. Према томе, власт коју народ не разуме мора више да ради на преваспитању народа. 

     Да ће бити боље, гарантни лист је полицијски досје. Операција органа би успела да доктор није плагијатор. Да ли је правни лек прави, утврдиће истражни органи. На правни лек су имуни и доктор и ментор и конзилијум стручњака и болестан ум. 

     Србија верује у мисију месија иако је Аргентина банкротирала и поред Месија. Тајкун вам и треба: вођи навале мора да је више стало до бека но до гола. Вођи треба веровати на реч. Он сваку претњу оствари. Србији прети банкрот и излазак из кризе. 


14. 8. 2014.

ЧАМЦИ ЗА СПАСАВАЊЕ

     Од оних који све знају гори су само ови који све могу. Они могу како хоће он. 

     Илузиониста не прави од комарца магарца, већ од бирачког тела тројанца. Када је велики маг бацио Рубикову коцку, прешао је бирачко тело. Пробитачина у три чина је трица без коске: не могу се сабирати центи и центиметри, али се могу одузимати. 

     Ко меље глупости, продаје трице као тројке и профитира на разлици у цени цената.

     Ако у сто превладавају нуле, спиновање 10% од сто плус мање-више је минус. Плате и пензије ће морати доле – радници и пензионери ће морати горе. Политичари неће. 

     Некада су изузеци потврђивали правила. Сада су закон. Са Законом о раду можемо у Европу, наши радници - из Европе. Преко је прече. У Европску унију можемо преко Русије, у Русију – преко ЕУ. И док уврнута памет исправља вијуге, наша сполна политика је попут брачног троугла: један хоће, други може, трећи чини. Ако је улог дугачак, што је излаз дуг? У добру је лако добар бити. Буди, мајковићу, у Србији! 

     Ко савлада вештину преживљавања у Србији, уживаће у плодовима реинкарнације. 

     Државни апарат, то сам ја – државна теве! Лакше је савладати бираче него прву лекцију из демократије. Демократија је владавина  већине, диктатура – већином. 

     Кад број слепих путника пређе половину, већина одлучује о капетану брода. Пловни објекат је под надзором субјекта. Куда плови овај брод, туда и чамци за спасавање. 

7. 8. 2014.

ЗАКОН ПО РАДУ

     У сету закона је и рекет. Ко је први у свету, није у земљи. Ко сеје сумњу у успех прве поставе, неће се наносити фирмираних одела. Неће процветати ни милиони цветова, ако нису у земљи. Вук самотњак се уживео у улогу коју је доделио себи. Бан Ки Вук. 

     Срби се препознају у ходу по мукама: фабрике радницима - земљу сељацима отимају. 

     Ко одскаче у знању, удара главом у плафон. И док оратори ору, орачи се принудно одмарају. Испод шипка. Сви под један шипак!        Сви причају како је било. Нико - како је. И што је у радничком интересу затезна камата. Откад сви мисле као један, ни један није у праву. Можда он и мисли добро, али ради лоше. Што не ради обрнуто? 

     Није тв кутија ћорава колико су радници заслепљени. Нити је вода загађена колико су медији и млеко отровали. Ако је Закон о раду раднички устав, не чуди што једни имају право на рад, други – на нерад. Што раднички устав добије у преамбули, изгуби у прелазним одредбама. Закон по раду, измене и допуне по радницима. Закон о раду друмом, радници шумом у ушима, песком у очима. Да је радник гледао свој посао, не би остао без њега. Ништа не оста: “Обећајте нешто и себи. Нама је доста!” 

     Док је рупа у Закону о раду, биће посла на црно. Биће буџа у  рупама и буџацима. И контроверзни бизнисмени ће се убрзо вратити у земљу. Знају они с ким имају посла.

     Да је надница за страх мања, цена рада била би већа. Ако је излаз у раду, где је улаз?


31. 7. 2014

КРСТИЋ ЈЕ ДЕМИНУТИВ

     Како се мождане вијуге исправљају, тако се јалова мисао куражи. Јалова политика не бира превентивна средства како би оправдала сврху на врху. Лакше је опасати бирачко тело него сјашити. Што је проблем већи, положај је виши. Шерон Стоун је доказала шта све могу ниске страсти, препотентни политичари показују шта не могу.

     Влада се пише великим словом на почетку. У оставци је став - у позадини је поза.

     Какав полиграф, такав гаф детектора лажи. Сито је прошло решето, а не и решетке.

     Плагијатори побркали лончиће: да су оригинали верни копији, тврде мали и велики. Ништа ново, рукопис нечитак, научна мисао поготово. Где недостају наводници, штрче упитници. Миш бели срећу дели опијенима влашћу. Ђаво и његов шегрт су коалиција која обећава боље сутра, горе данас. Влада ради као сат. Цури јој време на све странке. Како ће кормилар пребродити кризу, кад је иза низа проблема реприза?

     Позиција је толико конфузна да скоро нећемо сазнати како смо добили шустер-мат. У име оца и сина – и матушка.                              Симулакрум прве врсте: док кум игра симултанку на једном пољу, симулира збиљу на 64; потенција тројанског коња је у унутрашњости.

     Обуздани се уздају у узданицу. Пара врти где је динар сломио бургију. Зато се динар веже за европске вредности, пара – за динар. И гласачка машина ложи се на пару.

     У строју се не прича о машини за млевење: укуси јесу различити, али је смрад исти.


24. 7. 2014.

МАЛИ ЈЕ ВЕЛИКИ

     Мали је велики проблем. Један повлачи други, други – први. Потегни, повуци – извукоше се. Велики маг игре преузео је одговорност да би сачувао част професије.

     Благо вашима док бирачко тело стриже ушима. У врзином колу коло среће се окреће око коловође. Ко сади титуле с ђаволом, умаче своје држаље у његово мастило.

     Откад се прво слово демократије не пише ћирилицом, дан Д слови као прво слово.

     Небески народ не учи на грешкама других. Више држи до својих првака. Каква је разлика између најгорег и најбољег плагијата, знају покрадени. Наравно, колико је министру до истине, толико је премијеру до министра. Да министар није преписао оставку, не би чорба била густа. Према томе, ко гледа у плеће, види ребра. Плагијат и оставка су додирне тачке водиље: кад минус изађе на црту - поклопи је; сити држе линију - сите држи линија; сити гладују због линије - гладни су сити гладних власти.

     Да није властите сервилности, не би власт била покварена. Ако нико није надлежан да оцени докторат плагијатора, онда је Нико властита именица некога ко је за и иза.

     Кад детектору лажи ослабе батерије, региструје истину. У поплави обећања прво поплави истина. Док земља плива у дуговима, треба се надати поплави скупих зајмова. Домовина се брани лепотом, земља Србија - дрвљењем и мрвљењем. Кога држи место, везан је ланцима за родну груду - афоризми су звездана прашина груде.


17. 7. 2014.

РЕТОРИКА

     Лоши преписују од горих да би испали бољи. Да месија не верује у своју мисију, не би имао емисију о лову на лову. Да није говорне мане, не бисмо докучили истину. Јавни сервис сервира истину из друге руке: истина у ауту, аутиста - ин. Дуг је пут до зајма.

Ако баците динар увис – неће пасти. Или се ближи крај или се ви удаљавате од циља. У току смо. Носи вас руска струја. Нафтовод је до Панчева. Гасовод је до даљњег. 

     Минуте ћутања купујете годинама. Лакше је зауздати бирачко тело него обуздати своју нарав. Ако је будали море до колена, откуд оволике поплаве глупости? Добар и луд су браћа, мајке ми! Оче, извини! Да је министар цитирао премијера, не би био плагијатор. Да није ерекције можданих вијуга, не би плагијатор био главни егзекутор дела. После измена и допуна Закона о раду министар је остао без теста. 

     Ко се преждере на тајној вечери, повраћа поверење. Зато сити не варе штрајк глађу. 

     И док се дан и ноћ пресвлаче у мраку, магнетно поље се помера према ударној игли. Кад се магнетно поље изроди у политичко, поприми већу привлачну моћ од оба пола. 

     Препотентни политичари полажу испит зрелости у позном пубертету: док је старих кврга, нећемо оскудевати у чворугама. Како политичари заступају интересе небеског народа, тако им бог помогао. Сваки је случај за себе. Сви за нас. Остали смо небески да бисмо живели горе. Шта је боље: што смо изгубили доле или што смо добили горе? 

                 

10. 7. 2014.

ВИДОВ ДАНАК

     Шта је горе, знамо ми доле: пред вратима раја – пакао, пред вратима пакла – раја. 

     Обезбеђење на највишем нивоу је испод сваке критике. Ако смо дужни богу и народу, што је ђаво дошао по своје? Ако је и од бога – мало је, ако је од ђавола – преко јего је. 

     Да није Светог Вида, не бисмо видели свога бога на Видовдан. Елем, да Вид није био далековид, не бисмо видели све оно што су наши визионари превидели. Заслепљени влашћу у сваком вођи виде себе. Ако се вођи не деси народ, народу ће вођа. Видовдан је мит и лимит. Видовдан је иза нас, данак је испред - Видов данак плаћамо и данас. 

     Да предводник нема капацитет тројанског коња, не би заблудело стадо видело себе у њему. Док не поврате поверење бирачког тела, кљукаће га глупостима. Ко меље глупости, продаје трице. Кад велики мозак рокира у једну страну, бирачко тело помери памећу. Да лудак није имао позициону предност, не би испао паметнији. 

     Намагарчени су увек на броју. Док расту уши, вашке ће имати слуха за ваше Наше. 

     Свако зло има своје добро, само је наше имуно на својинску трансформацију. У нашем крају нема ни трага од новог почетка. Зато је наше горе лист душу дао за хербаријум. Да није промена, не бисмо знали колико их боли брига за ово време. 

     Што се стари више старају о младима, предмети брже застаревају. Ко пише црном руком, умаче у црвено мастило. Давно је куцнуо последњи час, али га ми нисмо чули.  

                  

3. 7. 2014.

У СЕНЦИ СУМЊЕ

     Поплаве глупости бришу границе разума. Ако нисте чули ништа глупље, онда ви нисте слушали глас здравог разума: паметнији попушта пред будалом већом од себе. 

     Иронија судбине је кад сити свега пуцају од једа. Када се зло жртвује за опште добро, добро се замислите. Генералне пробе су успеле зато што су одустали од премијера. 

     Да је Србија тајна држава, тајна полиција би знала где је гранични појас. Појас невиности нема везе с граничним појасом, али има с рупама. Нада би се изјаловила да сумња није посејана. У сенци сумње размеће се мрак. И министров докторат баца сенку на Његову Светлост. Ако вам докторат једног боде очи, окрените се другом. 

     Између два доктората – магистрат. Док је нашао што је тражио, доктор је изгубио што је имао. И ми смо изгубили све. Што смо и што нисмо имали. У пљачкама века опљачкани су и који нису имали ништа. Чик погоди што нам је догорело до ноката? 

     Разлика између научне и научене јавности није у слову, него у броју. Потписа. Кад се министар нашао у небраном грожђу, обрао га је до последњег зрна. Зрно по зрно – ћорак. Живот је заиста горак – рече бојевом метку ћорак. Кад брука пуца, сваки је метак ћорак. И Велика Србија је ћорак. Усмртио је више Срба него сви бојеви меци. 

     Император узвраћа ударац. Пуца му прслук. Да ли ће грудва на врху леденог брега бити лавина, зависи од масе снега. За њих нема зиме док се нама леди крв у жилама. 

26. 6. 2014.

ВУЧИЋ НИЈЕ ДЕМИНУТИВ

     У демократској Србији милиони имају право да говоре како један мисли. Зато и није лепо говорити лепо о култу личности у одсуству исте и присуству других. Да и немом не треба слобода говора, не би му запушили уста – да боље чује глас будне савести.

     Да посебан вид демократије није превид, не би се демократија по мери човека мерила лактом. Тврди на ушима тврде друго.              Коме фали даска у глави, сурфује на таласу демагогије. Заблуде су, у ствари, заслуге којима је истекао гарантни рок. А у  гарантном року свака истина застари. Жеђ за истином не пије воду. Кад су мутиводу ухватили на делу, пустили га због немања доказа да је упрскао – да покаже где је јаз. 

     Наравно, кад би дело избило на видело, нико се од такозваних прозвааних, не би препознао. Да подлога за пицу није јастуче, не би гола истина полагала толико у се, на се и пода се; да бирачко тело није тројански коњ, не би вођа нашао себе у њему. 

     Што бирачко тело изнедри, то мајка не рађа. Ниске гране имају дубоке корене. Кад би Његова Светлост изашла из своје сенке, можда бисмо и успели да се ишчупамо. 

     У обостраном интересу је и камата. Затезна је камата на уновчену глупост: ко се губи, копа ногама и рукама; ко се, као, убија од посла, не крије самоубилачки порив. 

     Док је нашао што је тражио, доктор је изгубио што је имао. Ако је изгубио што је имао, бар је нашао што је заслужио. Студенти, не брините! Ваш живот је наша брига. 

     

19. 6. 2014.

ПОПЛАВА ГЛУПОСТИ II

     Није, није, није, па није. Није то, људи, истина. Шта сте запели за министрову дисертацију! Као да је лежећи полицајац. Ако вам његова титула не иде у главу, значи да није до ње. До њега је. Народу треба рећи правну истину, а не како је било. 


     Нико није крив док се не докаже супротно, обрнуто, наопако. И ту се круг затвара. 


     Откад марионете држе све конце у туђим рукама, исто се хвата, јер су оригиналне. И  човек је посао од мајмуна. И сијасет пута поновљен експеримент даје исти резултат. 


     Резултати су видљиви на сваком кораку – испод сваке стопе. Демократски избори су најбоље решење за изабране мутиводе и преливоде. Док су у коалицији, демагози бистре политику. Да политика није црна рупа, не би рупа у буџету била закон: више уђе у њу но што изађе. Док ово улази у процес репродукције, испадаће оно. Плате ће да крешу пезнзије, па ће на једног радника долазити два пензионера - један ће да оде. 


     Мандатна је казна на лицу места мандатара: влада је у сенци Његове Светлости док се сенке исте Светлости преламају кроз пизму; ко жмури на једно, намигује другима. 


     После поплава глупости нема асанације терена. Докторе, знамо дијагнозу. Не знамо шта ће нам поука о правном леку, кад  правни лек није прави. Ако ћемо право,  недопустиво је да пешчани сајт показује право време: ако буде боље горе - ови ће успети; ако су нас изневерили они којима смо веровали, неће ови којима не верујемо. 

      

12. 6. 2014.

ПРВА ЛИНИЈА ОДБРАНЕ


     После поплава глупости богатији смо за још једно драгоцено искуство. Да нас нису коштале глава у таласима, још бисмо мислили како су поплаве глупости утопија. 


     Кад се потегне питање одговорности, извуче се одговор: “Не таласај због поплава!” Не дирај моје кругове, другове и начело буразерске економије: не дирај моје дугове!


     Кад је копија верна оригиналу, тешко је разликовати полуистину од полуистине. Веровали смо да је истина једна, док нисмо чули и другу страну. Ехо прве странке. 


     Вођа би рекао истину кад би знао где је. Откад је прва линија одбране политичка, теоретичари завере су у служби политичара. Како једни другима намигују, ђаво зна. 


     Иако је клаустрофобија страх од затвора, у земљи затвореног типа сви се затварају у се и у своје кљусе. Да се магарац није уздао у своје кљусе, не би било толико мулаца. 


     Ко зева у посланичкој клупи, пева туђу песму на плејбек. Сет по сет закона – рекет. 


     Штос је у Томе што се нико не смеје. Ако председник није супермен, јесте премијер.


     Један министар одговара другом, други – првом: министри одговарају премијеру, премијер – влади, влада – парламенту, парламент – бирачком телу, тело – зачељу. 


     Ми не знамо за боље. Ви не знате за горе. Ја сам рекао оно што мислим и добио сам заслужену казну. Он је говорио што други мисле и добио је незаслужену награду. 


     Један је кажњен за оно што је урадио други, а други није ни за оно што је био први.

              

5. 6. 2014.

ПОПЛАВА ГЛУПОСТИ

Ако смо сви из истог места, нека вас не чуди што нема толико места да бисте ставили све на своје место. У нашој збиљи прави човек на правом месту нема шта да тражи. 


Наше вођe не треба упоређивати с елементарном непогодом. Елементарна непогода буде и прође. Да куму није горела кеса, не би се матичар овенчао славом победника.


Да је уведено ванредно стање због поплава глупости, најугроженија подручја била би политичка; да дневна политика није главна развојна грана, не би неки министри обилазили плављена подручја у великом луку и води. Кад су обишли угрожена подручја, имали су шта видети - ништа. Од поплава глупости не виде море проблема. 


Ми криви. Осудили поступак и ослободили их одговорности због поплава глупости. 


Нисмо луди колико колико други мисле, већ онолико колико ми не мислимо о себи. Знамо се, али не знамо ко сте: ко не верује, видеће свога бога; ко верује, види другог.  


Ако је један луд за двојицу, други за тројицу, прогресија болести је експоненцијлна. 


Лековита својства живог блата најбоље знају мутиводе и преливоде који муљају у земљи. Судија мора да има два ува и два јаја. Откад је кантарско јаје мудо, кантари правде закидају на мудима. Где мрсимуди мрсе конце, и марионете се омрсе. На концу конца - марионете. У утакмици високог ризика резултат се крије и од судије. 


Ко то каже Србија је мала, не види колико је велика пресуда Страшног суда. 

     

НИН, 29. 5. 2014. 

ЖИВОТ ИСПОД ЦРТЕ 

Нити смо ми за политику, нити су политичари за нас. Откад у политици ништа није спорно, све је порно. Како демагог прелази са речи на речи, да не верујете нашима,  својим ушима и вашима. Тера воду на своју воденицу: гура наше док не истера своје. 


Какав патриота! Вара на картама Србије. Да ће промене бити корените, влада има два јемца. Курту и Мурту. Владајућа гарнитура је увек на потезу. Кад прође сто дана, у том ће и реконструкција. Рано је говорити о реконструкцији ове – касно је о оној. 


Владару из сенке крчи пут Његова Светлост. Коме закон лежи у топузини, пузи пред буздованом. Непотребно је потребно прецртати. Тј. пресликати. Обезбеђени су на највишем нивоу. Нико не зна где је закопано благо: пензије - доле, пензионери – горе. 


Куповна моћ бирача зависи од цене гласова по којој се продају. Како ће се искупити, ако се продају испод цензуса? Ако је живот на креду испод црте. Знамо да је живот лутрија, али - како се извући, кад у играма на срећу учествују извучени. Или ће они проћи поред вас или ћете ви мимо њих. Међутим, у недостатку моралнополитичке,  добра је и партијска подобност: жути картон, црвени картон, партијска књижица. 


Чак и да нисмо кажњени за оно што нисмо урадили, казнили би нас за ово што јесмо. 


Од брда проблема не види се Сизиф. Ако је камен мудрости надмудрио Сизифа, није првог министра. Премијера. Премијер је обавио сизифовски посао. Изгурао је себе. 

     

НИН, 15. 5. 2014.

ЕКСПОЗЕ ЈЕ СЛОЖЕНИЦА 

     У балканској механи афоризам је најбољи одбрамбени механизам. Штос је у томе што се нико не смеје - сатиричари пишу о другој власти, која прави исте глупости. 

     Где глупост плави, нико не црвени. Зато у поплави глупости спашавају нас балвани. 

     Свако зло би да буде горе. Од зла оца и од горе мајке није се могло очекивати боље: ко има сву власт, роб је властитих заблуда; ко на врху ак` и мало стоји, види сврху. 

     Попели нам се на главу – да све превиде: баћушка у дачи не може да уведе санкције матушки. Ако су штап и његова сенка казаљке времена, онда не чуди што је Диоген угасио свећу на време и што у вечите министре можете имати било какво поверење.

     Недостатак слуха за музику црева опева спрдачина. Ко чека исход у заходу, зна скор. 

     Око изборних кругова концентришу се концентрични кругови изабраних. Један проблем рађа други, други – први. У томе је тајна квадратуре круга. Први меље глупости, други се смеје као луд на брашно, трећи купује и продаје бирачима трице. 

     На испиту савести не извлаче се питања. Медији су мед и млеко каква је стварност коју креирају: како ћете побећи од стварности када сутра закуца на врата данас? 

     Док не процвета парламентарна демократија, в.д.  фикуса мора бити права цвећка. 

     Пчелица лети са цвета на цвет док се не опраши. Реформама нико неће бити погођен. Све ће промашити. Реформска свест има поанту у име народа, у презиме Марковић. 


8. 5. 2014.

МУЋАК ИЛИ МУЋКА 

     У Србији није важан појединац. Важан је вођа. Вођица, узданица, узда. Он и она су наше благо непроценљиве вредности. Никада нећемо сазнати колико нас коштају. 

     И после празника празник празних речи. Откад подлежу речима, нема празновања без туцања, ни васкрсења без јаја. Живео Први мај, дан туцања радника и сељака! 

     Да посланици нису марке, не би се лепили на коверте. Офарбани се препознају по боји гласа. А боја гласа не зависи само од дубине грла, већ и од дубине пропадања. 

     Ми се не бојимо себе, већ онога што је у нама: одскочна даска је на шољи. Са столице у фотељу, из фотеље у владу, из владе опет у реконструкцију. Кад су смрад и мирис у коалицији, о укусима нема смисла говорити; кад је лице талично, и наличје се отали.

     Рођени у знаку овна и јарца срећу деле на брвну. Свакоме је срећа на дохват руке, само је Србима на удару песнице. Ударној песници све полази од руке: ако Србија не зна шта хоће, ни Срби не знају шта неће; велики вођа не може побећи од себе и од демократије, али може она од њега; ако Србија не може без демократије, ни Срби не могу без демагогије; док је нас, биће демагога. Са онима нисмо могли у будућност. Са овима ћемо тешко из садашњости. Поклоните се и почните да испуњавате обећања!

     У питању је посао столећа. У одговору - пљачка века. Кад све оде у мајчину, роди се месија. Откад је Јајце полог, мућак је епилог. И, шта је старије: мућак  или мућка?


1. 5. 2014.  

И НИШТА ЈЕ НЕШТО

     Све поделише и ником ништа. Ништа вам не оста. Обећајте нешто и себи – нама је доста оних-ових који профитирају на разлици у цени купљених и продатих обећања. 

     Док су нас кљукали глупостима, одвајали су од својих уста. Као што од гладних отимају они који немају шта немају. Сит је несит, јер ми туђе нећемо - своје немамо. 

     Свевид није само онај који све види, већ и овај који уграби прилику када сви трепну. 

     Толико је тога што очевицима боде очи да и заслепљени влашћу сумњају у моћ акупунктуре. Акупунктура – да, али не ударним иглама. Где ђаво забоде иглу, ту је центар моћи; где је црна тачка саобраћајни знак, ђаво је саобраћајац; где се секу интереси, ту је гранични прелаз; где се укрштају смртни грехови, рађају се крстови.

     Где је гвоздена дисциплина, рђа вреба неприлику. Јер, бој не бије свијетло оружје, већ бој бије Његова Светлост. Што изгубе на бојном пољу, присталице ућаре у миру.

     Сва се тела на слободи шире, само се бирачко скупља. Испод високог напона – лобања. Изнад – Његова Висост. Усијану главу не пече савест. Не суди хладног чела. 

     Док нас ваши држе за уши, туцаћете нас у здрав мозак. Државни апарат, то сам ја – апаратчик. Косово је Србија до одређене границе. И Србија и Косово и Анкетни одбор и патриотска пљачка и посао. Време ради за нас, ми за њих, они ни за шта.

     Србија је уде среће. Курбетенске. Важно је учествовати у рату и у њиховој победи.


24. 4. 2014.

ПОСЛЕДЊА ШАНСА

     Не зна баруштина шта је дубина пропадања. Откада знамо за себе, знамо за вођу. 

     Откако знамо за њега, заборавили смо да постојимо. Пркоси и законима физике: где смо ми и он је. Где је он, нас нема. Толико је ојачао да ни он сам не може против своје воље. Да није, не бисмо се свађали ни око чега. Ја тврдио да је он јачи од нас, остали - да је најпаметнији. Да није пио из поверљивих извора, не би мутио на ушћу. 

     Врх не држи воду. Већ дно. Политичарима рођеним у знаку овна, бирачко тело је брвно. И док се овце мркају, овнови се множе. Аркадија је туристичка атракција: кад грла омркну, гласови не освану; кад дигнете руке од свега, пребројавају гласове. 

     Када се аутоопсесија и аутоопсервација сучеле, изазову чеони судар. Слупан је ауто – па шта! Слупан ауторитет – ништа! Ништа неће бити како је могло бити да је среће.

     Ваши проблеми су наши. Ако је истина што говоре ваши, лаж је што чују уши. Без лажних пророка, не би било правих порока. Сад се види, сад се зна ко ће коме, ко у кому. Вапај је последњи крик моде. У ланцу смрти живот је карика која недостаје. 

     Зачарани круг је очаран избором разочараних. Победници трче почасне кругове око центра моћи, пошто је пета колона болна тачка јунака нашег доба. Незванично, ми смо  у праву, званично  - у обавези. После свега што нас је задесило, ништа нам се не може догодити. Искористили смо последњу шансу. Као да смо знали да је последња. 


17. 4. 2014.

ШТА ЈЕ ГОРЕ?

     Шта је горе, знамо ми доле. Ако је знање имање, што смо знали – не знамо, што смо имали – немамо. Не закидате само на мери, него и на доброј намери. Као да сте изгубили из вида да тачна вага тачније закида. Мада најпрецизније ваге имају муда. 

     Не може се казати да смо глупи колико смо тешки. Тежи смо. Јер, између гвоздене логике и гвоздене дисциплине простире се рђа. Прес пресује. И док пропадамо кроз решето, сито се спрда. Стога је смрад наша унутрашња ствар. Тешко нама за вама. 

     Док политичари играју туђе игре, гледаоци глуме слушаоце: демократија се множи дељењем Демократска се дели множењем; плате и пезније се крешу, пензионери се множе; одрекли се себе, али не и њега; нема кајања пре и после док је између. Скоро да је скор нула. Један је нула. Један и један јесу два у сваком случају, осим у нашем. 

     Глас разума губи моћ говора. Не бисмо им дали глас ни у лудилу, да нас нису направили будалама. Чему ово, ако је оно  циљ? Ко је за, пије да заборави за кога је. 

     Ташта је добар пример лошем узору. У име оца и сина и будалина тала има. Откад је господар прстенова кум, нико не пита за први милион за други нико не одговара. 

     Померате сат напред – да бисте се изјаснили на време. Док се њет афирмише. С КиМ пред Милоша – с Крим пред Владимира? Из Владе у владу – деградација. Из владе у Владу – реконструкција. Шта је горе илити боље: да Руси пусте или да не пусте гас? 


10. 4. 2014.

НА СЛЕПОМ КОЛОСЕКУ

     Док је слепих колосека, биће скретничара. У ствари, није колосек слеп, колико су скретничари заслепљени влашћу. Да нисмо слепо веровали, не бисмо видели свога бога. Не бисмо изгубили трку, да нисмо добили ногу. Добили смо што смо заслужили. 

     Ако је и од правде, много је. Лакше је борити се с корупцијом него с митом о себи. Ко гура мит о себи, мора да има јаку залеђину. И гурање водоравно је сизифовски посао. 

     Док светле перспективе стварају оптичке варке, Београд на води остаће оаза фраза. 

     Да истина није процурила, не бисмо знали колика је лаж. После избора ништа неће бити исто. Биће лоше, горе, најбоље. Најгоре није прошло. Најбоље тек долази. 

     Док институције система не ступе на снагу, вршилац дужност државног апарата биће реформирасан главни шраф. Реформа је рефрен сваке владе. Пресипање из шупљег у празно: из владе у владу. Од реформске боља је само влада националног спасиоца. 

Док се свест не реформише, у том ће и реконструкција. Јер је субјекат под надзором вук длаку мења у деминутив. Кад еуфорија спласне, спадне књига на два слова – ЕУ. 

     Уа, НЕ! И поред свега, наш став је познат свима сем нама: ајс Крим је врх леденог брега; за Крим звона звоне? Ко то каже Србија је мала махала? Што је кредибилитет мањи, интерес је већи. Дајемо се здраво за готово ништа. Зајам за зајам – оба за рату.

Учитељица живота је у магарећој клупи у школи живота нема понављача. 

                 

3. 4. 2014.

ДОЂОХ, ВИДЕХ, ПОРАЗИХ!

     Од предизборне тишине гори је само постизборни пост. Ако је цар го, а нарко бос, и ми смо. Голи и боси. Да грла нису ограђена гласним жицама, не бисте штимали жице тако да бирачи играју како чело свира. Нити би затворски круг био завршена крива. 

     Ко је на линији, губи карактерне црте. Ко губи, има право да се жали победнику. 

     Глас народа је глас богомданом. Или мало друкчије - вокс попули је глас популизму. Кад препотентни играју живим фигурама, бирачко тело добије што је заслужило. Где је невиност без заштите, надлежан је крвни суд. Да ерекција није реакција на акцију,  не би се у борби за голи живот жртвовали сперматозоиди; не би ауторско право на ауторитарну државу припадало црвеном бану; не би власт имала позициону и опозициону предност. Без апсолутне власти апсолутиста би био апсолутна нула. 

     Шта је горе: што је  билборд пред јавном кућом или што политичари нису код куће? Приликом суочења речи и дела лица са билборда не могу се препознати у мимоходу. 

     Ако немате увид у оно што говорите, како ћете визуелизирати оно што ћете урадити? Откад је ноћ део дана, мрак је део дневне политике. Свиће, сви ће видети свој мрак.

     Док политичке олупине сурфују у морима проблема - чамци за спасавање тону. 

     У име оца и сина и деда је министар. Или министар мога министра је деда деде мога. Наравно,  народ ће имати владу какву заслужује владар: “Државица, то сам ја па ја!”   

27. 3. 2014.

УПОМОЋ! СПАСАВАЈУ НАС!

     Односи не ваљају - сви се слажу. Да су ћораве кутије за слепце, теве - за гледаоце. 

     Избори нису циркус. У циркусу имате шта видети. Овангардна позорница је један актер са два лица; кад мајмун направи будалу од себе, испадне човек; млађионичар; кад се камелеону одвеже језик, хвата на боју гласа; вашима глас много значи и у друге сврхе не може се користити; не виде ваши како расту уши; како расту уши, препарирају се ваши пуни себе; изневерили су очекивања, испунили ушима обећања; кад би ваши знали о чему говоре, не би уши слушале; зидови имају уши, испод вођине слике ваши; паразити траже излаз у унутрашњим органима (ако не можете да их сварите, најбољи лек је спрдачина); док је изборног мука, ниједно говедо не сме да мукне; марионете их вежу гласним жицама за удове (и рука правде је уд); руководе се правилом - вежи коња где ти магарац каже. Ко веже коње за пионе, не можете га матирати. Кад позиција и опозиција играју шах, бирачко тело добије шустер-мат. Ко се мота око гласачких кутија, виклује гласне жице бирачког тела; где се гласне жице виклују, демагози ликују. Обећавају печене шеве, а падају распечене. Лажни цар је збиља го. Док гради куле у облацима, удара темеље изнад земље! Зато кућа не расте. 

     Док се владарева Влада профилише, лице са билборда окреће главу на другу страну.

     Није књига спала на два слова, него су два наслова књига дали афоризам: Ваше земље нема. Пљачка им материна! Ко то лаже да не краде и не пљачка – није власт.                           

20. 3. 2014.

НЕВИЂЕН ИНЦЕСТ

     Тим који побеђује бираче не мења се. Само слоган Србина спсава: визија за Србију – висија за моју висост; време је за ме; свом сагом у реформе; ко кади, не боји се глади. 

     Само вас гладимо! Само вас гледамо! Ви сте професионалци. Можете са свима. И док се кроз иглене уши провлаче ваши, подгузне мушице су у дослуху с ушима и вашима. 

     Испирате нам мозак. Да бисмо вас запамтили, да би се запатили. Ако имате мобилни с камером, можете се сликати с билбордом. Премазане не можемо ухватити на делу. Колико је од речи до дела, толико нам је од шаке до лакта. Њихова висост неће сићи са билборда док нам се не попне на главу. Ако је билборд прва пречага лоповских мердевина, карикатура је слика коју свако има о себи: на билбордима су слике из млађих дана - док су личили на себе. Једва смо их препознали. Уопште се не мењају. 

     Какав нонсенс! Слике на билбордима се померају, а вође се, ни случајно, не смењују. Међутим, како се слогани на билбордима мењају, тако бирачко тело помера памећу.

     Без алата нема заната најстаријег. Коалиције се праве после избора, партнери – између. Ако је МП место печата, и ПМ је. Кад се гарнитура служи фигурама венерис, бирачко тело је у подређеном положају. Срби не љубе ближњега свога, јер зазиру од крвног деликта. Ако су иста лица на обе стране билборда, која су им наличја? Ако су лица и наличја једно, онда је на делу, очигледно, невиђен инцест: јебли слику своју!

                

13. 3. 2014.

БИЋЕ БОЉЕ ГОРЕ

     Избори не могу променити ништа, јер се ви не можете променити. У свој својинској трансформацији ником неће остати ништа. Све је ништа у ничему. Смејте се свему! 

     Српски афоризам је водећи светски бренд, међутим, ко га шљиви, кад није банана!

     Истина о Србији обилази свет у великом луку и води. Тито је први превидео распад. Пинки је видео Тита, Пинк – Титаник. Замена теза је антитеза: Срби у сваком вођи виде слепца, у сваком слепцу вођу. Под видовитим вођом слепи ће видети свога бога. 

     Нема веће напасти од рђаве власти, тврде  нападнути. Тврђаве власти опасане су бедемима беде и гласним жицама. Док мали мозак пасе, Велики Брат га опасује. 

     Гог и Магог су у Демагогу. Кад набрекну вијуге и вратне жиле, ора је за политику свршеног чина; где оратори ору, приплодна грла надрљају; где је јалова политика хит, хитац је ћорак. Док је вођа, биће присталица. Док је стоке, биће магараца. 

     Ко држи слово, не држи реч. Где се изборни закони пишу масним словима, бирачко тело пости годинама. Кад демагози ставе своје мисли под наводнике, испадну паметни. Корени су у пањевима - пањеви су у земљи посекли стабла због кворума. 

     Млади с нестрпљењем чекају изборе. Да гласају, па да се пакују. Избори ће успети. Бирачи ће победити себе. Гласачка машина домаће производње је последња реч технике владања. Има неограничен рок употребе. После избора биће боље горе.       


6. 3. 2014.

ПОЛИТИКА СВРШЕНОГ ЧИНА

     У политици свршеног чина вис мајор је каплар. Чин-чин! Да се, по правилу, не губи  одговорност кочничара у политици, не би бирачи, по инерцији, падали напред. 

     Према томе, ниједан чвор није свезан без знања оних који немају везе. Отуда и питање свих питања тражи одговоре свих одговорних: где лопови оперишу, шта хирурзи траже; где су џакови покрадених гласачких листића, зна ли буџетска врећа? 

Да није вође, лопуже би однеле све. Да изборни круг није савршена крива, не би бирачи били прави кривци. Не би свака тачка круга била једнако удаљена од циља. Нити би црна тачка имала својства контрапункта. Ако је ноћ део дана, и мрак је. 

Међутим, каква је разлика између метра и лакта, зна бирачпко тело. У пакету мера основна јединица мере је метар. Кад се распакује - лакат. Наравно. Од гвожђа – рђа, од рђе – гвоздена поесница. Не мери се снага песнице  динамометром, него лактом. 

     Док се демократе трезне расколом, демократија се гаси ватреним говорима демагога. 

     Где обећања пију воду, демагози копају бунар жеља, у коме нема златних рибица. Ко се суноврати у бунар, остане му једна једина жеља. Као у Београду на води – бућ! 

     Од избора два путића чине пут првог реда ради. Хватају џаду за страду. Европска страда и српска естрада. После избора све ће бити исто, само на вишем нивоу. Ако ћемо право, нећемо обавезе. Ништа неће бити као што је могло бити да је било среће. 

                 

27. 2. 2014. 

БИРАЧКО ТЕСТО

     Ако је веровати енергичној министарки, данас се свашта пише зато што се ништа не чита: “Старт је успео! Пукли смо!” Буду ли избори регуларни, први ће стићи други. Није него. Уколико избори не буду регуларни, други ће бити први. Резултат је исти. 

Ко просипа памет, улива поверење народу; што је народ мањи, поверење је веће; центар моћи је већи што је изборни круг ужи; што је заокрет већи, теже је одредити почетак скретања; да круг има више степени, радијус скретања био би преко јего. 

     Изванредни избори су изванредна шанса да се бирачи изборе за права великог вође. Чак и у правној држави избори су прилика да неприлика добије порцију следовања. У сваком случају, ако бирачко тело буде јединствено, један ће добити што заслужује. Један човек – један глас, једно грло – једно говедо. Према томе, време преживљавања је иза нас. Време преживара – испред пароле: “Доста сте жвакали! Сада преживајте!”

     Приплодна грла су алергична на заштитна средства. Поготово што ваш глас припада другом грлу. Када ваш глас оде у етар, постаје наркотик прве врсте. Јер, само луде верују у обећања будала. Откад нас је велики демагог обрлатио, никоме другом не верујемо. Он нам дође као родитељ само зато што нисмо могли да га бирамо. 

     Према новим сазнањима, император није прешао Рубикон, него своје бирачко тело. Аут Цезар, аут демократија. Без обзира на свевишње, Србија ће бити демократска земља или нас неће бити? Нас неће бити – у трци живота побеђује последњи. 

               

20. 2. 2014.

ИЗБОРИ ПРЕ ПРВОГ

     За изборну грозницу мишја је мачји кашаљ. Почетак изборне трке најавио је стартер пуцњем у празно. У празноверне. Кад минус изађе на црту, поклопи је. Изборна трка је почела. Изабран народ бежи од циља. Није важно ко је испред кога, већ ко је изнад кога. Кад другом скочи нумера, све заскочи. Јер, у борби за голу власт нема невиних. 

     Невиност се доказује на суду или на уду. Кад је невиност доказана на суду, корпус деликти је гумица инкриминисаног органа. Дуг би био већи да је кондом дебљи. 

     У мајчину  или материну - очину свеједно. Док ковачи своје среће кују вођу у звезде, потковани знањем дижу ноге. Ко мисли туђом, носи своју у торби. Спрдачина првог чина је увертира за столицу. Анализом тврде столице утврђује се порекло фотељаша. 

Ако је идологија наука о идолопоклонству, идолопоклонство је данајски дар бившем. 

     Избори су велика непознаница. Не зна се ко ће бити други. Други је у праву, први у обавези, а ми у интерегнуму. Интерегнум је време између свршетка и заметка Владе. 

     Нису Срби против Срба, него су једни и други против себе. Трампа је успела: дали смо здраво за готово ништа. Дочим, ко даје вољу за невољу, профитира на невољном народу. Где цвеће зла кличе, ниче воља за моћ. Моћ једног прелази границе другог. 

     У ствари, орнуто, нормално. Сви на изборе! Све за изабраног! Правило је да се власт мења на изборима. Изабрани на власти. Избори пре првог априла - резултати после. 

                 

13. 2. 2014.

ВРЕМЕ ДЕМАГОГИЈЕ

     Ко на брду проблема ак` и мало стоји, види већу вајду. Да под великим вођом мали народ не пати од комплекса ниже вредности, не би губио парницу за парницом: док се довуче до суда, прође рок жалбе; док дланом о длан, аплауз збрише линије живота.

     Да у поремећеном систему вредности реметилачки  фактор нема позициону предност, не би колективно лудило  попримало димензије епидемије. Нити би се преносило с колена на колено. Кад демагогија уђе у демократију једанпут, остане један једини пут – ћорсокак. Откад се Глупи Август престројава у ходу, Пети Октобар хвата прикључак. И катастрофа се престројава у коду. И строфа – у оду. Реч која је убила песника демагога није ни дотакла. Где политичари жаре и пале, жариште се преноси са великог на мали мозак. Да ваши немају шумове у ушима, слушали би глас здравог разума. Зато и нема бољег слушног апарата од послушног. Врхунац лицемерја је ослушкивати глас своје савести, a слушати глас другог. Јава је у замајавању. 

     Миш бели срећу дели у делиријум тременсу. Јер је срећа растегљив појам  као гумица. Кад пендрек навуче гумицу, добијете гумену палицу. У болесном друштву највиталнији су унутрашњи органи. Стога мрље на зиду плача бришу сузе. Плачи, вољена земљо, за ораторима! Њихово је царство овоземаљско: цар је го - и ми смо.

     Време демагогије је прошло, садашње, будуће. Време је дошло да прошло плати цех! 

   

6. 2. 2014.

НАШИ СУ ПРОБЛЕМИ

     Резултати рада видљиви су на сваком кораку – испод сваке стопе. Да би правна празнина производила правно дејство, мора бити усаглашена с нашом праксом. 

     Не може нешто да настане, док све не нестане. Као у Марфијевом закону: ако нешто не може поћи наопако, у Србији ће поћи наопако. За пропаст нашу свет неће да зна. Од нас. Откад нема бесплатног ручка, вечера је тајна. И на тајној вечеринки појели сте оно што се не једе. Да смраду није столица одскочна даска, сместа у фотељу, не би се договорило ко ће платити цех. Иако сте одлучили да све буде како мора бити, нико није поштовао договор. Зато политичар од формата има више лица него присталица. 

Ако је судити по снимцима, велики мајстор игре не успева да синхронизује слику и тон. Министар би имао лепшу слику о себи кад би је усагласио с гласом. Наравно, није глас промукао, него су речи прозукле. Што би министар од финансија морао да  зна шта дугарство значи? Што је бившем министру за привреду важнији сет закона него рекет? Што је закон о раду повучен на дораду, обраду и манипулацију? 

     Где зло пролази добро, привредном добру је све горе. Колики је остварени прираст на животињској фарми, знао је нераст. Ако је веровати ушима, наши су проблеми ваши. 

     Док слушаоци имају слуха за уши, ваши ће бити безбедни. Дакако, није проблем у Томе што је, већ што није. Залуд прети понор пакла. Ми напредујемо! 

      

30. 1. 2014.

ФОРМА БЕЗ РЕФОРМЕ

     Пица на парче није ни за К. К као Курту. Зато ствари треба посматрати са дистанце. Даље од даљинског. Да бисте боље видели, зажмурите на једно око. Као да нишаните. 

     О пролазном (и прелазном!) времену највише говоре минути ћутања. Кад се један пита за свашта, нико не одговара ни за шта. Да су политичари одговарни, не би признавали само усуд своје партије. Имамо јаке везе. Никако да их се ослободимо. 

     У Обећаној земљи стање је алармантно: више је демагога него лажова. Свест и савест иду руку под руку док неко неком не подапне ногу. Истрага је кренула са мртве тачке и вратила се на почетну. Кад би влада открила и другу половину истине, не бисте јој веровали да иде из реформе у реформу, из форме у форму: док је влада у форми, ништа од реформи; док се форма не задовољи, реформа се изјалови. Изостане ли стечени рефлекс за реформе, неће стечајни. Панта реи: све тече у стечај. И док се нама леди крв у жилама, врх леденог брега расте. Матирани не само да враћају стари сјај лакировки, него нам враћају и наду у демократију. Могу без ње. Али не и без нас.

     Кад нико и ништа направе дил, испадне њу дил који не личи ни на шта. Што би народ мућкао главом, кад мућкови раде у име њега. Мућку је политика златна кока. 

     Да ли су Закон о раду и Устав у колизији или корозији, одлучиће рђави политичари. 

У пропалој земљи има места за све. Срби пркосе и сили Земљине теже. Пропадају горе. 


23. 1. 2014.

КАРТА СРБИЈЕ

     Америка је највећа опасност за свет. Србија је за Србе. Не држи је место - па шта; не држи ни Србију - па ништа! Ништа ново: ко се хвата рекета, сервира истину. Откад је истина у центру пажње, обилазница је у центру моћи. Када моћ вође пређе границе разума, закон здравог разума ставља се ван снаге. Стога нико не зна где су границе наше земље. Младе узданице их траже на свим меридијанима. Ако не искористе време, они ће њих. Ко не помери границе сазнања данас, помераће памећу сутра.
     Царево ново рухо је провидно откад се дресови пресвлаче на терену, резултати – у свлачионици. Без обзира што рејтинг подобних расте из сата у сат: на први поглед 11, на други 5 до 12. Непотизам није само од врха до подножја, него је од међуножја.
     Ништа нам се не да. Све су нам отели. Криминал је организован као власт. Школски пример криминалне приватизације је школски метак – ћорак. Место му је у ћорци, а не у катодној цеви. Откад државна телевизија убија у појам, држава је убица. Чуло пипа развија у мраку. И док се ви препуцавате око судова, нама пуцају капилари.
     На крају тунела је Његова Светлост. Да иза ње не стоје сенке Његове Висости, не би демократија била пузајућа, нити би се партија на власти играла живим фигурама.
     Ко меша карте као домине, изазива домино-ефекат. Зато је карта Србије повратна: све се враћа, све се плаћа. Према томе, срећа је лепа само док се чека да и ово прође.

НИН, 16. 1. 2014.

БУБИЦЕ У ГЛАВИ

     Србија је једина земља у Европи која више држи до својих доушника него до себе. Корпус деликти су превејани доушници, који знају више о вама него ви о себи, чак.
     Ако су војници партије на бранику отаџбинске странке, онда је безбедност на највишем нивоу - да бог сачува и саклони. Откад су унутрашње слабости наше унутрашње резерве, окупирани собом не могу без јаког унутрашњег непријатеља.
     Политичари који се коцкају с поверењем народа баш немају среће у извлачењу поука. Чисте су им руке. И кад падну у блато, не извуку поуке. Зато и не чуди што председника под шапком прислушкује капо. У ствари, председника прислушкују бубице у глави. Ко зна што је горе-боље: слушати председника или прислушкивати?
     Нема вајде од грчког сценарија. Тројански коњи су у сенци наших. Ко држи узде, не може се обуздати. Ако председник зна да га шпијунирају, што млати празну сламу? Ко млати кумову сламу, ради испод жита; ко ради испод жита, никад није без посла.
     Према томе, никада нећете знати ко вас слуша, ко прислушкује, ко не прислушкује.
     Техника прислушкивања је толико напредовала да се бубице у ушима не виде голим очима. Стога уши и ваши држе председника у шаци. Ако државни апарат не зна који слушни и прислушни припада коме апаратчику, онда је техника владања у коми.
     И овога пута неверне Томе не верују да је последња реч технике владања: “Упомоћ!"

НИН, 9. 1. 2014.

СРЕЋНА СТАРА ФРАЈЛА!

     Срећа је лепа само док се верује да ово води некуда. Према томе, није светлост на крају тунела, већ на улазу у нове године. Време се мења како би иста обећања истих демагога била увек актуелна. Слика демагога збори више од хиљаду полуистина. 

Да демагог није вербални деликвент, не би политичари, које је прегазило време, били оставштина за будућност и садашњост; да стари нису реликт времена прошлих, а млади производ старих, не би нас стара варала док је била млада; да су их  створитељи правили по сећању, на нешто би и личили. Прекаљени политичари су укаљали све на време. Како се политичари повијају, тако се мењају памперси. И велики мозак националног тима. Ако Велики Вођа не реши ваше проблеме, неће мали народ. Мали народ хвата последњи воз. Ивин. У влади сви мисле као један, а поступају како други каже. Отуда и ново правило: за несталима трагају изгубљени.

     Наш “Титаник” не би потонуо, да се није насукао на врх леденог брега. Србија је урадила све што је могла. А понајвише што није. Стога, кад нормализује односе с Косовом, Косово ће опет бити, као, Србија. Земљо Србијо, срећна ти стара фрајла! 

Изабраницима њенога срца, срећна нова изборана и изборна обећања! Ако Бог да изабраће се опет. Изборна комисија има богато искуство. Поштоваће Вољу Божју. 

     Не можемо се пожалити на прошле. Немамо коме. Зато и нисмо страна у сукобу. Ми смо две стране: ако је Нова пре и после Божића - Божић је пре и после Нове године. 

 

НИН, 3. 1. 2014.

СТИЛСКА

*

*С*

*Т*

*И*

*Л*

*СКА*

*И Г Р А*

*Срећна ова!*

*Срећна нова!*

*Срећна ова у овој!*

*Срећна нова у новој!*

*Срећна ова у новој!*

*Срећна нова у овој!*

*Срећна једна у другој!*

*Срећна друга у првој!*

*Срећна једна у две!*

*Срећне две у једној!*

*Срећна ова и нова у овој!*

*Срећна ова и нова у новој!*

*Срећна ова и нова у овој и новој!*

*Срећне четири у једној текућој!*

*Срећно време је протекло иза нас!*

*Срећно време је испред нас!*

*Срећа је сада и овде варалица.*

*За срећу не треба много.*

некад чак ни мало.*

*Нимало!*

*И*

*л*

*и*

*ја*

*МАРКОВИЋ*


НИН, 26. 12. 2013.

ДОВЕЛО НАС ДОВДЕ

     Када год покушамо да узмемо своју судбину у своје руке, добијемо по прстима. И Косово је било Србија. И Србија је била Европа. И док се континенти померају, Европа се удаљава. Док хватамо последњи воз за Европу, чекамо на слепом колосеку. У ствари, није колосек слеп, него машиновођа не види себе у Европској унији. Откад се Србија узда у се и у европску перспективу, узде јој затеже Русија.

     Да се круг не затвара црном тачком, не би величина црне рупе зависила од тачке гледишта. Што је већа, тачка је ближа. Где владају штап и канап, и омча је мамац. 

     У јеку борбе против  криминала корумпирана власт не бира средства, него се бори с организованим криминалом против корупције. Безбедност је на највишем нивоу. Ко се обезбеди на време, не можете му ништа. Ко нема ништа против, нема шта нема. И вођа нуди алтернативу –  или он или нико. У неким местима нуде кокошку и јаја за глас. Раја нуди јаја и патку. Срећна раја не зна име владара, а ми заборавили и своје. 

     Министри су демантовали само оно што су прећутали. На питање свих питања први одговара ћутањем, други – прећуткивањем: буџетска врећа је скуп скупих обећања и најлепших жеља; не одише буџетска врећа празнином, колико су жеље шупље; није толико велик буџетски дефицит, колико је дефицитарна истина о грдним расходима. 

     Кад истина цури на све стране, свако нуди свој пампур. Док влада брине о вама, не берите бригу –  берите кожу на шиљак. Који су нас довели довде, вратиће нас назад.  


НИН, 19. 12. 2013.

СРБИЈА У АУТУ

     Демагози бију гласне жице док не убију у појам. Испирају нам мозак – да бисмо их боље упамтили. После пуцања гласних жица, испирање се наставља прањем судова. 

     Борба се распламсава. Жариште се преноси са малог на велики мозак. Велики имају  превагу. Све се пуши, а  њима је до димних сигнала. Ако смо их добро разумели, они немају везе ни о чему. Како ће знати који је министар против, кад не знају ко влада! 

Ако је ћутање одобравање, шта је прећуткивање? После приватизовања истине све приватизације су спорне. Једна афера покрива се другом, друга – дугом. Некад је куму горела кеса, сада гори буџетска врећа. Пршти, пршти бела стаза, ето нама новог мраза. Наравно, није влада неуредан платиша, него јој рачуни брзо пристижу. 

     За то време полиција ради на расветљавању случајева – држи свећу. Да истрага није кренула правим путем, не би јој се изгубио траг. Гром из ведра неба је само штихпроба за дељење обележених карата. Иако обележени навијачи не робују бојама националног тима – пресвлаче их на терену. И док их окрећу као казаљке на сату, не значи да држе корак с временом. Шта је горе: да политичари немају контролу над њима или испод? Кад концентрација попусти не помаже ни контрацепција. Што је више брига, мање је секса. Изузетак је брига политичара за народ. 

     У врзином колу коловођа је на зачељу. Да бисте повратили поверење у политичаре, ставите прст у уста. Влада је на бранику. Србија у ауту. 


НИН, 12. 12. 2013.

ПОЛИТИЧКИ БУЋКУРИШ

     Ако је слобода иза решетака, и ми смо. Председнику можете веровати и не морате. У Томе је ралика. Неће га помиловати, али га може одликовати. Министарка зна. Ко зна више? За владу нема зиме док испуњава обећања на куково лето. Више бисмо јој веровали да нe обећава ништа: “Ништа вам не оста, обећајите себи - нама је доста.” 

     Реч демагога не држи воду. Све је упрскао. Толико је превејан да бирачко тело не зна када му се смеје, када подсмева. Стога је гласачка кутија масовна гробница гласова. Да није, не би се народ преварио  у оцени, вођа у процени, држава у цени коштања. 

     Где је све политички бућкуриш, запржена чорба мора имати папрену цену. У давна времена политичари су кусали зло и добро са својим народом. Сада деле само добро. Политичари које народ не разуме морају више да раде на његовом преваспитању. 

     Откад јавни сервис има већу васпитну улогу од васпитне палице, палица говори језиком службеног лица. Зато лежећи полицајци увек доскоче пузајућој демократији. Кад пузајућа демократија набаса на лежећег, обезглави се. Елем, док су ваши и уши у коалицији, не отварају се досјеа: мора се знати ко коси, ко воду носи, али не и ко вас прислушкује; кад би држава отворила досјеа, број доушника премашио би број становника; кад би истина о доушницима процурила у јавност, потопила би Србију. 

     Ако су све лађе потонуле, нису чамци за спасавање. Кад бивши, кобајаги, граде нови поредак, позајмљују од потомака. Што би мењали ишта, кад им је боље сутра данас?! 

НИН, 5. 12. 2013.

КЛИН И ПЛОЧА

     Клин се клином избија, светска криза – домаћом. Сложно! У клин и плочу с ћириличним натписом. W је симбол Великог Вође прозападно оријентисаног. Ако моћ Великог Вође прелази све границе разума, онда је српска памет у зони сумрака.

     Ко удара темеље демократији, нема контролу над својом снагом; ко држи слово, не зна лекцију. Градиво је обимније, а лекције исте. Зато ће се историја понављати док Срби не науче лекцију из географије. Али, чему наук, ако вас нико ништа не пита. 

     И вођа је за демократију, али није она за њега. Само демократа његовог калибра могао је да испали онолике салве обећања. У име владе, а у своје презиме. Ова влада  обећава више од било које, јер су проблеми првобитне акумулације капитала кумулирани пре и после у времену и простору. Пре и после су између. Да влада није у сенци, не би сенке биле у влади. Широкогрудост министара је толика да увек има места за више  одликовања. Зато не може доле бити добро, ако је свима горе боље.  Да може бити, било би. Док се власт не уразуми, главна преокупација биће нам глупост. 

     Да  политичари не деле  судбину народа, не би било толико деоба. Стога капо има већи уцењивачки капацитет под шапком него под  шајкачом. Ако  вам политика не иде од руке, промените десну руку. Медијска афера “Слобода Раду” изметнула се у метастазу: мета је циљ, стаза – пут. Метастаза је пут првог реда. Првог реда ради гради други. Познаје се по кораку: други напред, први назад. Напред! Уз дуга  је дуг! 

НИН, 28. 11. 2013.

ПУТ ДО СВЕЦА

     Замена теза је успела. Нико не зна шта сте мењали за шта, шта за ништа. 

     Што је богу мило, председнику се уснило. Према Тому, боље је бити веран богу него бирачком телу. Међутим, имати цркву на својој земљи и у своме поседу – у Томе је штос. Јер, висина председника не мери се од врха, већ – колико је свој на земљи. 

Кројачи не могу да му узму меру зато што стално расте?! И кад израсте црква, видећете свога бога. Видећете ко је вера, ко неверни Тома. Зато вас питамо на време на кашичицу: ако бога знате, што и нас с њим не упознате? Одговорнима не одговара питење: “Шта се кога тиче како живи председник земље?! То је његова приватна ствар.” Као што и сам тврди: “Ја, ваш председник, не могу да живим боље, као ни ви. Према томе, једнаки смо.” Неједнакост је у другом свету. У Србији свака ј` стопа гроб до гроба. Зато не чуди што је мало крстова колико је гробова. И што пирамиде власти обезбеђују мумије: “Косово је део Србије, Србија – Европе, Европа – света.” 

     Кад се круг затвори, Косово је света српска зeмља. Да пут до свеца не води преко његове земље, не би сатиричари били џелати који не скидају главе, већ ореоле. Јер, посматрано кроз ореол, сваки је светац – нула. Стога се мора знати ко коси, ко свету воду носи у јужном току, ко наводи на ушће. И што је Влада име од миља. Па се о  Влади мора говорити само лепо – тако да је Владимир не могне препознати. 

     Бич пуца на врху. Раја на дну. Не може напред. Напред су они које сте изабрали. 


                 НИН, 21. 11. 2013.                 

УТАКМИЦА ВИСОКОГ РИЗИКА

     Најбоље гађају политичари који знају кога треба промашити. Међутим, кад су се навијачи гађали столицама, унутрашњи органи су намирисали велики смрад. И одлучили на први корак до решења: “Нека се припреми други и образложење!” 

     Ако у врху знају шта је истина, ми не знамо где је. Дотакли смо дно, али није оно врх. Тек кад се држава обрачуна с хулиганима, знаћемо ко коме дугује истину. Ко сваку другу реч слаже, пола истине каже. Да би демагог владао масом, довољна је било која половина истине. Отуда и питање: како бити веран онима који изневере себе? Један може што нико не може. У томе је штос. Може све откад милиони не могу ништа. Вирус власти је у малом. Не види се голим оком, али се препознаје у сваком покрету. Јер, свака је влада у сенци владара из сенке. 

     Срби не могу без вође, Србија – с вођом националног тима. Утакмица високог ризика игра се на терену политике. Пред милионским аудиторијумом. Ако изузетак не потврђује правило, онда правила игре налажу да се пође од центра моћи. Дрога – не! Политика – да! Уколико политика није највећа дрога. Ако није - јесте. Опијат прве врсте и пете колоне. Где ватрени говори пале, посипање пепелом је редовно. Као што је редовно ванредно стање. Да није толико врхова, мање би било провалија. 

     Ко обећава брда и долине, мисли на Голготе и Долине плача. С друге стране, иза брда и долина су гробља обећања. Све је стало, само гробља расту. 

  НИН, 14. 11. 2013. 

УМИРАЊЕ НА РАТЕ

     Да пут није дуг, не би рате биле веће од зајма; да Срби нису ратни народ, не би умирали на рате. Елем, да ли је пут до истине дуг или дугачак, зависи од обилазница. Зато и не чуди што је лакше направити обилазницу око  Србије но око Београда. 

     Београд је био свет док је свет држао до нас. Кад истина обиђе свет, врати нам се у виду бумеранга. И поред свега, напор није узалудан. Бар показујемо свету ко смо били. И што живи завиде мртвима, мртви живима, а нама нико. Рат је био бољи. И  ми смо били живи. Ваљда зато што је мир највећа претња рату. До мира смо дошли уз огромне жртве. Сваки други пут био би линија мањег отпора. Рат нисмо упамтили, били смо мали - мањи од маковог зрна. Толико нас је избезумио да више и не знамо да ли смо у њему учествовали, да ли смо у смртној или животној опасности. 

Ако је резултат скор, скоро нећемо знати како смо прошли. Ви сте се за ово борили, ми гинули. Сада смо квит. Поготово што револуција не једе своју децу, већ нашу. Што не би пас с маслом, кусали смо ми са псима рата. Док су нас пси рата држали на ланцу. Ако псе рата забраните законом, како предлажете, гладни  ће вам бити захвални. Глад очију нема. Мути свест. Стога су штрајкачки захтеви нереални. 

     Да имамо шта да једемо, и ми бисмо штрајковали глађу; да смо преживели, био би то подвиг достојан сваког дивљења. Рат је иза нас. Крстови су испред. 

     Живот који нам је прошао био је никакав. Али је зато искуство драгоцено. 

НИН, 7. 11. 2013.

КАКАВ ЛАВИРНИТ

     Веровали или не, ни Риплију нисмо занимљиви. Управо зато што је све било коректно и што је уследила исправка. Није људски, али је поштено. Поштење се скупо плаћа, а јефтино продаје. Ако су у нашем лавиринту сви путеви били прави, сада су исправни. Исправљене вијуге гарантују право на грешку само зато што су исправљене грешке праве грешке. Учећи се на њима, научили сте нас да грешимо: “Учите, учите и само се учите на грешкама.” Да није тако, не би у  вашем успеху био и део наше кривице; да проблеми нису конструисани у влади, реконструкција би успела; да вирус власти није у мишу и Мишу, не би се питали обојица: ко је коме први, ко други? Откад сте у његовој сенци, ви сте други човек. Зато је вођа сила од човека - хвата на снагу. Толико ојачао да ни он сам не може против своје воље. О божјој да и не говоримо. Према томе, богу божје, цару царево, а њему наше поверење. Без уверења како су камиле пустињске лађе, грбави Срби не би били свемирски бродови. Нити би грб био државни симбол, грба – национални. И обрнуто. Грба је национални симбол, два грба – државни. Стога демагог лаже и кад говори истину. Баш као и политичар. Кад  изговори истину, сви знају да блефира. 

     Светло јесте на крају тунела, али се излаз не види. Усијане главе не светле изнутра, нити расуђују хладног чела. Ваљда зато што се не може судити хладног чела, без присуства хладних тела. Какав лавиринт! Никако да дођемо себи. 

НИН, 31. 10. 2013.

МУКЕ ИСУСОВЕ

     Власт је на Исусовим мукама. Разапета између онога што хоће и овога што не може. Може јој се што хоће, а хоће више но што може. Демократија јој је дошла главе, али неће у њу, па бог. Да ли зато што су бог и батина доказани пример равнотеже страха; што су бог и божја вера у дослуху с богомданима; што је кум сведок на венчању Добра и Зла. Наравно, свако зло има своје добро, само је наше изузетак који потврђује правило. Ко верује да би с нашим мукама Тантал направио каријеру, не види да су ствари кренуле са мртве тачке и вратиле се на почетну. 

     Што није стигло дозлабога, отишло је к врагу. И обрнуто, кад ђаво дође по своје, видећете свога бога. Уосталом, дај слепцу власт, па ћеш видети свога бога. Ако вам је бог стално на памети, ваш поглед је упрт горе. У оне које не можете да видите: на небу божје стадо, на земљи овце. Зато наше земље нема у вашим књигама. Кад год одлучимо да насликамо стварност, модел се помери. И ми с њим: док подешавамо даљинаре и даљинске, померамо памећу. Међутим, захваљујући даљинском управљачу, народ је превртљив. И дан-данас вам верује. Док гледа покретне слике у мраку, не види мрак. Не види да је црна тачка место где се секу сенке Његове Светлости, да ротациона светла крче пут Његовој Светлости. Откад ваш светац има кризу идентитета, ореол је велики потрошач Његове Светлости. Јер, у нашем позоришту сенки само су крстови стварни. Рекох и спасих душу своју. Тело, извини! 

НИН, 24. 10. 2013.

УБИЈАЊЕ У ПОЈАМ

    Политичар лаже кад каже да не говори истину. Ако је истина што сам рекао, онда је лаж што сте чули. И пречули. Како је демократска власт обећала промене и променила се. Елем, у демократској Србији свако има право да каже што мисли други. По Вуку, читај како се пише! По Вучићу, читај како ти се пише! Мада успех не иде на црва сумње. Кад је црв сумње на висини задатка, опаснији је од отровнице. 

     Ако је Ивин воз локомотива развоја, мој  кумашине, уске су шине за толику локомотиву. Док је Хаг био локомотива развоја и ложио се на пару, пара се хватала у горњим слојевима. Пара која испари не може пропасти. Према томе, откад је испаравање финансијска трансакција, радите на два колосека уском и слепом. Док ми обијамо прагове. О прагу толеранције други пут, другом пругом. Против корупције и криминала водите двоструку борбу. Колико је трулеж плод систематског рада, толико је смрад продукт пробавног тракта. Зато горка истина није за главу, већ за пробаву. Ко је на репу догађаја, давно је огуглао на голем смрад. Више држи до њега но до себе. Имате ветар у леђа, небескии народ је ниско пао – поднебљем језде звезде падалице. Банкар је повратио поверење у пирамиду власти. Да мумија не ћути као заливена и не чува тајну пирамиде, не би се добар глас чуо на далеко, лош – на даљински. Одавно су прозори у свет пушкарнице. Убијате нас у појам. Убијени се добро осећају. Кад ми пуче филм, пробих медијску блокаду: пуцао сам у телевизор.  

НИН, 17. 10. 2013.

ЗЕМЉА НА ВИДИКУ

     Народ је добио што су политичари заслужили. У игри труле кобиле час су они изнад нас, час смо ми испод њих. Обележили пети октобар. Прецртали га. Да сте отворили досјеа шестог, знали бисмо ко је победио петог. Ко је победио првог. Не диче се политичари оним што су, већ - што нису урадили. 

      Свиће, свиће рујна зора годинама. Да ли ће Србија постати или остати чудо, не зависи од једног слова колико од буквара демократије. Поготово што и књига може да послужи као одскочна даска, нарочито буквар. Према томе, наше пропадање нема краја. Кад би дошао крај, сви би отишли. У политику се не разумемо. Зато нас вођице (деминутиви) вуку на све стране. Кад свако вуче на своју страну, сви вуку на његову. Политичари су отишли толико далеко да циљ могу гађати са друге стране. Обновљиви извор енергије је демагогија прве врсте. Пред њом се крсте и пете колоне. Да рђав државни апарат не подмазује гласачку машину масним обећањима, не би демократија била гориво демагогије, нити би издувни гас има посебан шмек. 

     Сума сумарум, све ово мирише на оно. Ружа мирише дивно, али наивно. Вештачко је цвеће све веће. Док теку мед и млеко, ушће ће бити горе. Куда плови овај брод, туда и чамци за спасавање. Пре четрдесет година, сви су били на мојој страни - зато се чамац и преврнуо. Када је ономад осматрач викнуо “Земља на видику!” - мислио је на дно. Подвуците црту и саберите се. Сабирни центар је на дну.

                            НИН, 10. 10. 2013.                          

ОСНОВНА ЉУСКА ПРАВА

     Премијер, први министар и министар унутрашњих дела потписали изјаву о сарадњи у безбедности: “Можемо заједно!” Први министар и други. Један даје веру за вечеру, други продаје. Дали зелено светло, предаје се жуто. Нека се припреми црвено! Жути картон, црвени картон, црвена књижица. Вратили књижицу чим су је прочитали. Ситуација није ружичаста. Срби не робују само једној боји. Против тробојке дигле се заставе свих боја. Није то дуга, већ спектар заслуга политичара који пролазе испод дуга. Ко се жртвује за високе идеале, увек ће бити испод њих. Зато се и не поставља питање: шта је боље – бити с њима или под њима? Кад је  све неизвесно, све је извесно. Било како било – неће бити. Односи не ваљају. Сви се слажу: један није дорастао другом. Што је победа другог већа, сенка првог је дебља. 

     Наша полиција је случај за себе. Ради ваше безбедности, држите се: “Соко, јави се. Кукавица је у гнезду!” Кукавица је храбрија од сивог сокола. Подмеће своја јаја. Да би алтер его ходао по јајима, мора бити љуска: “Овде 92! Добићете што сте тражили!” Србија је била велика тајна док тајна полиција није узела ствар у своје руке. Сва се тела на слободи шире, само се слобода скупља под усијаном главом. 

    Слобода се не осваја удварањем другом. Где је демагог бог и батина, убијање у појам је легализовано. Леге артис. Ово није пораз пред хулиганима. Ово је побед иза њих и за нас. Ако Швеђани имају решење за хулигане, имамо и ми – шведски сто.

    

НИН, 3. 10. 2013.   

ВАШИ СТРИЖУ УШИМА

     Шта је већи проблем: што власт нема већину или што већина нема власт; што један победи, други однесе победу; што у сан дође па нам прети буђењем? Што је бољи ружан сан од овакве стварности?! Кад се победа огледа у огледалу, огледало је на другој страни. Ако је победа у сенци победника, што је победник у сенци споменика? Победник још није дорастао споменику зато што величина споменика зависи од постоља. Колико ће бити постоље, није питање изборне, већ политичке воље. Према томе, ваше је право да знате нашу истину: демагогија је заведена демократија. Да не заобилазите истину у великом луку, не би нас речи погађале као стреле; да нисте утабанали терен, демократија би пустила корене. Ако се власт добија на изборима, шта се губи у парламентарној већини? Ни парламентарне демократије без већине, ни диктатуре без мањине. Наравно, не може се говорити о култу у одсуству личности. Где нико не сме да писне, нема ни говора о диктатури. Јер је диктатура облик владавине у којој диктатор не влада собом. 

     Без обзира на све, упућени смо једни на друге. Упућује нас онај који нас имобилише. Управо зато не можете ви себи дозволити оно што они могу од нас отети. Ако  вођа баца највећу сенку кад је у зениту, значи да је у дослуху с Његовом Светлости. Док су ваши и уши у коалицији, послушни ће имати позициону предност. 

     Кад капо кроји изборну вољу, ваши стрижу ушима.  

НИН, 26. 9. 2913.

ПРВИ СЕ ПИТА

     Не живи се од старе славе, већ од нових заблуда. Једни живе од првог до првог, други - од другог. Други је прва линија одбране. Другима је други крив. Мада нема колективне кривице, крив је свако понаособ. Поготово што у Србији није важан појединац. Важан је вођа. Не би демагог задовољио свој его да не обаћава преко јего. Стога је часно учествовати у његовој победи. Да је демократски систем добитни, гарантују изабрани. Под њима је сваки дан драгоцен. Ваља као два нормална. 

     Народ који изгуби све под новом влашћу добија нову шансу. Сто дана владе је право, сто година самоће – обавеза. Ко мисли шта говори, не говори што мисли. Систем информисања је добар. Народ не зна шта да мисли. Знали смо за шта смо док нисмо видели за кога смо. Иза кога смо. Миљеник левице задовољава се голом истином из друге руке. Да није званичног саопштења, не бисмо знали раздаљину до истине; да није просте већине, не бисмо знали колико је систем вулгаран. Кад бивши пију на екс, демократе часте. Поплава демократије је селективна. Не плави оне који не могу да поцрвене. Где се јебиветри кураже, руже не црвене: чизма главу чува, чарапа – интегритет. Пипи друга чарапа је навлакуша. Кад се глава навуче на чарапу, лакше се чарапа навуче на главу. Ако се историја понови, други пут ће бити први. Први се пита на кашичицу. Ако се пита СПС, пита ће бити од јабука раздора. 

     Јабука је положила испит зрелости кад је Њутну пала на памет. 

НИН, 19. 9. 2013.    

ЕКС ПОЗЕ

     Врхунац демократије је када изабрани бирају себе. По правилу, тим који добија не мења бирачко тело. Тим који побеђују не мења се. Да Влада не профитира на курсним разликама, не би мењала курс из експозеа у експозе. И између. Пошто је реконструкција уродила плодом у деветом месецу, родило се велико обећање. Треба га љуљати док не испадне из бешике. У судару жеља са могућностима највише страда поштење. Што значи да Косово није Србија само у Уставу, већ и у заклетви. Нови министри су се заклели старима да ће часно бранити Косово у Србији. Часна реч није парола. Нова Влада је боља од прошле, гора од наредне. Ко се упеца на црва сумње (од црва сумње никад лептир), или је шаран или сом. У свет уметности може се ући без ува, у политику – без главе. Ко уђе у политику без ува, не треба му слушни апарат. Довољно је послушан, довољан је послушни. Најлакше је слухистима: они знају када треба да се покрију ушима. Њима је сваки систем добитни. Не само да не знамо у коме систему живимо, не знамо ни да ли живимо. 

     Србе убија носталгија – чежња за животом у Србији. Нико не зна шта ће бити с кулама у облацима када се разведри. Народ зна своја права. Брани се ћутањем. Не ослања се на истину. Зна да га неће издржати. Поготово што се не може сваког трена једнако волети своја земља. Зато патриотизам надире у таласима. Ситуација је безбедна. Ми нисмо. Ако брод не потоне, ми ћемо. Врх не држи воду. Већ дно.
  

НИН, 12. 9. 2013.

ДОЛЕ ЈЕ ГОРЕ

     Дубина кризе мери се од врха. Од вишка глава не боли колико од виска. Кад марионете помрсе конце привеску, и висуљак се омрси; кад се врх леденог брега открави, дно поплави. Зато је демагогија лакмус: чим шарена лажа избије на површину, демократија поплави. Обећања падну у воду и упрскају лаковерне. 

     Не може човек да верује својим ушима и вашима. Где сви лију крокодилске сузе, свако жали другог. Међутим, није проблем ко је други, већ што први није први. Отуда и питање: вреди ли имати своје ја, ако се његово више исплати? Према томе, није питање  како су Срби постали небески, ваћ како су опстали. Што смо мањи, лакше ће нас промашити свако добро. Добро је кад се други мења, али не ваља кад вас други мења. Уместо да покупе прње, политичари купе плодове туђег рада. Будале од будала праве будале, политичари – од нас. Да измишљени непријатељ није стваран годинама, не би био опаснији од нас. Политичари краду богу дане годинама, а нама – векове. Кад вам скрећу пажњу на проблеме, одвраћају вас од већих. Кад повежу чињенице, направе Гордијев чвор. Превиђају да се стезањем каиша не пуни буџет, већ гаће. Ако је проблем у нама, ми смо у њему. Странци у Влади или Влада у странци. Откад се степен одговорности политичара мери прагом толеранције бирачког тела, нулта толеранција има покриће у двема нулама. Ако је Сократ имао покриће за своје незнање, ви немате. 

НИН, 5. 9. 2013.

ПРВИ ЈЕ ДРУГИ

     И обрнуто. Други је први. Променили сте улоге, а задржали исти репертоар. Чим изађе на позоришну сцену, глумац је други човек. Након изласка на политичку – други је први. Да би другом радио иза леђа, први је морао да стане иза себе. Ко сервира истину, боље игра дубл но сингл. Да гола истина и гола лаж нису две стране једног те истог, не би политичари били на исти калуп, од исте мустре. Нити би ђавоља варош била свако место у земљи. Стога се и не поставља питање шта је боље: бити први у Потемкиновом селу или други у Београду. Откад сваки народ има владу какву служи, свако пири сваком, нико не зна одакле ветар дува. У игри сенки опсенар је испред Његове Светлости. Кад би тајна успеха Његове Светлости избила на видело, помрачила би свест. Међутим, слаба тачка противника смо ми. Заменица. Ко пише глупи август малим словима, минимизира удео властите именице. Од владара који не зна колико зна, опаснији је онај који не зна колико може. Јер, више људи више зна. Али само један више може. Док ваши говоре глупости, уши ће слушати ехо прохујалих времена. Верујемо вам само онолико колико нам дозвољава наше празноверје. Не верујемо у вештице и вампире. Ми верујемо у вас. Временска и историјска дистанца су две казаљке једног времена: дуг је пут до ММФ-а; дуг према историји мањи је од дуга према будућности. Зато нећемо о прошлости. Што је било – биће. Маршалов план је успео – први Титаник је потонуо. Нека се припреми други! 

НИН, 29. 8. 2013.

ОДБРАНА ЈАЛОВЕ ПОЛИТИКЕ

     Шта је сатиричар хтео да каже, рекла је стварност. Према томе, сатиричар измишља оно што види. Да политички чин није деградација сексуалног, не би у одбрани јалове политике били најжилавији импотентни. Нити би у уклетој земљи јалова мисао политичара одбацивала највећи род. Где је апаратчик чик, све се пуши, увлачи у се, усисава. И бирач задојен политиком сиса палац. Није политичар отуђен што води туђу бригу, већ што не мисли својом главом. Поготово што усијану главу не пече савест, што је највише страшила на политичком пољу,  што се и страшила плаше наших грабљивица. Где оратори забразде, буја коров. Стога не чуди што је и трава хоћу-нећу-хоћу коровска. Све тече, ништа се мења из нуле у нулу. У две. 

   Влада је псеудоним владара из сенке. Да Влада није крала богу дане, не би куповала време. Ако је све настало из хаоса, ни реконструкција не може бити изузетак. Нова Влада тражи ново време, ново време тражи ново знање. Да ли ће и министар финансија читати како му се пише,  одлучиће други. И први је за другог, други - за све. Првом је ноћна мора други. Други је ноћна мора прве поставе.  

     Влада не бира козметичка средства да дође до циља. Већ да не оде. Зато Србија нема времена за бацање. Што је имала, побацила је. Парче европског неба је комад који се одавно игра на политичкој сцени ове земље. На њој најбоље пролазно време имају политичари чије је време прошло. Србији је време прошло дошло да плати. 

НИН, 22. 8. 2013.

ПЉУНУТА КОПИЈА ДРУГОГ

     Кад гори нађе горег, испадне бољи. Не може једном народу бити добро, ако је свима око њега боље. Народ је иноватор. За исте глупости својих вођа увек налази нова оправдања. Некад: пљуни, па прилепи! Сада: одлепи, па пљуни! Први је пљунута копија другог вође. Кад замене улоге, свако игра на карту другог. Све карте су у игри, сви жандари су у рукаву. Први хвата на миша, други – на вирус власти. Откад сву власт има други, први је слободан. Да је спустио тон за октаву, чули бисте ехо осме; да ћутање није одобравање, не би се изметнуло у говорну ману. Поготово што је сећање линија испрекидана минутима ћутања. Погинулима ћутимо минут, Њему годинама. Њега пишете велики словом зато што сте ви мали. Народ је превртљив. И дан-данас му верује. Док је Њега, Срби неће робовати традицији. Србија је мимо света. Смањује се густина насељености по километру, а повећава по квадратном метру. Влада не купује време. Продаје купљено. Што је куповна моћ моћника већа, глава становника је мања. Број сиромашних расте, број министара се  не смањује. Реконстрокција ће успети сто посто. Столица је добила ногу. 

     Да ли Штрос-Кан долази доцкан, знају канкан играчице, које дижу ноге изнад глава. Кад столица дигне ноге на сто, и ситни инвентар се надигне. Кад се други дигне, изазове домино-ефекат. Исто нам се пише – горе чита: ала је леп овај свет – горе срце, доле памет. Лепо је чути кад неко говори лепо о другом. Први, извини!

НИН, 15. 8. 2013. 

РАД ИСПОД ЖИТА

     Кад сумирате рад Владе, не добијете ништа; кад зумирате – добијете; кад се велики рачунџија прерачуна, неурачунљивом народу не остане ништа. 

     Стога парола сви Срби у јадној држави није пермутација. Ако постоје две истине, једна је ваша. Ми вам не верујемо. Исти сте ми. Ко уђе у политику за коју није, изметне се у оно што је. Величина столице одређује значај у политици. Кад је онолики смрад у столици, колики је у унутрашњим органима?! Док се ђубре размеће на политичком пољу, буја коров. Откад сте одвојили жито од кукоља, приноси кукоља су рекордни. Према томе, нема хлеба без рада испод жита. Ко има слуха за политику, не чује глас здравог разума. Доушник првог у дослуху је с другим. Први одређује стартну позицију других. Други – првог. Првом прави завршни рачун други. Ако вам он не иде у главу, значи да није проблем у њему. О њему можете мислити шта хоћете. И нећете погрешити. Кад је дошло његових пет минута, пролонгирао је грејс-период у недоглед. И успеси Владе нису изостали. Стигли су до реконструкције. До Владимира, чак. Бајаги пада Влада, а нама реконструкција. Ако је реконструкција излаз, конструкција проблема је улаз. После реконструкције Влада ће функционисати беспоговорно. Ко у Влади види другог, у другом види првог. 

     Наравно, у борби до последњег побеђује други. Јер, кога нема, без њега се множе. Ако је тачна формула, резултат је нула: Немањина 11 – 7 + 7 = 0

НИН, 8. 8. 2013.

ДИРИГОВАНА ДЕМОКРАТИЈА

     Држава, то сам ја! Живела Србија! Правна држава функционише на опште задовољство једног човека. У правној држави не постоје две истине. Често је и једна сувишна. Питање није наивно: вреди ли имати своје ја ако се његово више исплати? Ко има своје ја, сам је себи резерва. Ја па ја је огледало два лица, ономатопеја папагаја. Јапаја је безлична заменица, лапсус лингве, логичка грешка у расуђивању. Ко полаже право на грешку, не полаже кауцију. Јер, подрепаши репују како унутрашњи органи свирају. Ко улази у ситна цревца, тражи ухљебље у унутрашњим органима: где смрад столује, столица умује; где васпитна палица има већу улогу од диригентске, реч је о диригованој демократији. Кад је демократија у заметку, мета је истина, метак – реч. Реконструкција је хит. Хитац. Убија у појам. Зато и не чуди што је пут демократизације пун рупа. Да сте га окрпили демократским средствима, не би их било. Кад из државног апарата искочи птичица, можете се сликати. Кад падну  маске, одлети осмех. Да Влада није позвала у помоћ Миша, не би се ишчупао Мишко. Откад узимамо све здраво за готово, остадосмо готово без свега. Ми се не бојимо онога што нас чека. Већ овога данас. Ако ћете да решавате проблеме у ходу, морате се макнути. Министар је рекао, па порекао. Нека се припреми Влада! 

     Влада ће обавити сизифовски посао када изгура премијера. Од реконструкције Владе имаће вајде и други. Не само први април. 

НИН, 1. 8. 2013.

НЕ МОЖЕМО ГОРЕ

     Демократија је владавина већине, демагогија – већином. Ако ми не можемо без демократије, ни демократија не може без демагогије. На делу је јединствен стваралачки чин: све глупости се праве на исти начин. Док политика свршеног чина даје добре резултате, увек ће бити крив други. Преварили се по стоти пут - да би били сигурни сто посто. Кад се народ прави лудим, исти репродукују исте. Иста мета, исто одстојање, исти промашени министри. Ако су исти у свим владама исти проблем, није проблем у влади. Већ у вама. Проблем је именица. Ви сте заменица. Ко има власт над собом, власт му је властита именица. Министар који не зна у чему је његов проблем не може бити свој. Један је бољи од другог, а други – од свих. Или се реконструишите или ће вас реконструисати. Други. Према томе, нема реконструкције владе без реконструкције џаде. О коридорима да не говоримо. Ако ћемо владу какву заслужујемо, лоше министре треба заменити горима. Реконструкцију треба обавити иза затворених врата и закључаних министара. Да неког не убије промаја. Међутим, од реконструкције владе боље су рокаде малог и великог мозга. Јер, ко нема памети, просипа је – како би се вратио по трагу.

     Докле год је узајамног разумевања, од реконструкције владе неће бити вајде. Кад зло и горе деле ћар на равне части, горе прође боље. После реконструкције и ребаланса буџета биће боље горе. Од бољих можемо боље. Од горих не можемо горе.

НИН, 25. 7. 2013.

ПРАВО НА ГРЕШКУ

     Некада су сви мислили као један. Сада један мисли за све. Ако још неко верује да су један и један два, један ће га разуверити. Кад бирачком телу исправите вијуге, сви ћемо имати право. Ко губи, има право. Ко живи у погрешно време, грешком заузима право место. Право на грешку је дискреционо право бирачког тела. Ко улаже у бирачко тело, није улагач. Већ улагивач. Бирачко тело је објекат над којим субјекат врши радњу. Кад се добро замеси, нарасту успеси. Нема хлеба без мотике, ни ухљебља без бирачког теста. Где свако одговара сваком, нико не одговара ни за шта. Није људски, али је поштено. Не само да ништа није немогуће, него је само у Србији ништа могуће. Исто то, само мало друкчије је једнако. Наш бумеранг је најбољи. Враћају нам се исти. Влада не прави грешке у корацима, већ у крацима тупог угла. Не купује време. Краде богу дане. Да је влада Влада, реконструкције не би ни било. И после реконструкције владе влада владар. Не брани влада себе у њему, већ њега у себи. У демократској Србији свако има право да каже што мисли вођа. Министар који окреће леђа петицији боље игра петом него главом. Ко изгуби годину у школи, понавља разред; ако сте у влади, изриче вам се мандатна казна - понављате мандат. 

     Нема демократије без опозиције, ни позиције без демагогије. Кад демагогија уђе у демократију једанпут, остаје један једини пут – ћорсокак. 

       И вучићи сити и гладни власти на броју.

 

НИН, 18. 7. 2013.

ОПТИЧКЕ ВАРКЕ

     Ко је гледао у пасуљ, био је видовит. У њему је намирисао невиђен смрад. Што је увоз пасуља чешћи, смрад у земљи је већи. Смрад столује на столици, у столици, испод. Од сваког човека испадне г.... Једно падне, друго се дигне. Док се не изгуби. Тим који се губи у демагогији не мења се. Где је демагог бог и батина, убијање у појам је легализовано. Ако вам је други крив, ви сте први за реконструкцију. Министар је положио тест код првог и другог. Први се вешто камуфлирао - не разликује се од другог. Да проблеми нису сложени у мозаик, не би истомишљеници били највећи проблем. Не би имали исти циљ. Ко нема циљ, трчи за туђим. Ко верује својим очима, склон је и другим пороцима. Да за мрак нису криве светле перспективе, не би сјајне перспективе стварале оптичке варке. Нити би сенке прошлости направиле значајан помак напред - постале мрак садашњости: да није мрака, наша сјајна прошлост не би избила на видело; мрак је око Његове Светлости; Његова Светлост баца највећу сенку кад је у зениту. Небеском народу би европски круг био надохват руке да се рука није савила у лакту. Кад Србија уђе у Европу, Европа ће бити Америка. Колумбо је открио Америку пре ЕУ. ЕУ је на добром путу да открије ко је слуша, ко прислушкује. Ко се коцка с државом, учествује у њеном извлачењу. И линија се извлачи на граници. Косово је Србија – до одређене границе. 

     Зато је боље бити роб својих заблуда него власник ваших уверења. 


НИН, 11. 7. 2013.

ВИДОВ ДАН
ИЛИ ДАНАК

     Народ је слуђен невиђеним успесима, па сад не верује ни очигледним победама. Поготово што су победници далеко од циља. Са друге стране, ако су они победили а ми изгубили, онда се нисмо борили на истој страни. Према томе, морални победник је народ. Победио себе. Наравно, лако је Србима да буду морални победници кад непријатељ има територијалну предност. У игри на све или ништа ништа не можемо  да изгубимо, ништа не можемо да добијемо. И кад се неурачунљиви прерачунају, ником не фали ништа по ко зна који пут. Сви путеви воде у Рим, само један у ЕУ. Европски је права страда. На њему је највише кривина. Више је демагозима до датума но до Европске уније. Да им је датум раније падао на памет, мање би било старих кврга. Колико им је стало код датума, толико је нама код њих. Ко год не може да нас прескочи у игри труле кобиле, заскочи нас. Ако је датум мали раскорак између речи и дела, раширите ноге. И направите шпагу. Ако све зависи од онога што виси – извисићемо. Ни министар није мимо закона. Он је изнад. Министар је тврдио једно, испало друго. Увек испадне боље. Када Влада ради на своју руку, мери лактом; када би власт показала своје право лице, нико је не би препознао. Наличје је право лице. Ко легне на руду, тешко га је ишчупати из блата. 

     Ништа не брините! Ваш живот је наша брига! Што је краћи, дуг је већи. Кад видимо како други пролази у животу, не треба да жалимо што смо последњи.

                   НИН, 4. 7. 2013.                

ЖИВО БЛАТО

     Изборна трка се наставља. Изабран народ бежи од циља. Политичари који имају овакав народ, нека не брину ни за шта! Одело чини човека, политичара – прва постава. Кад је прво лице окренуло ћурак наопако, указало се наличје прве поставе. Да нема кликере за политику, не би било толико рупа у земљи; да превртљива лица имају наличја, не  би односи били већи од приноса; не би све поделили – и ником ништа. Наставе ли да просипају памет, неће им остати ништа. Откад се политички мртваци кале у живом блату, живо блато крије дубину пропадања земље. Колики су корени кризе, знамо ми у земљи. Шта вреди што смо научили лекцију, кад нас нико ништа не пита! Што радимо једни другима на јави, не бисмо у сну: чун се љуљну, министар се трже – оде рачун пусти. Министар је остао без теста. Да је одговарао за било шта, пао би на испиту савести. Од тога теста нема хлеба – поручују из Менсе. Ко држи рекет једном, сервира истину другом. Прислушни апарат ради као сат. Откуцава време: “Не дирај моје кругове! Нећу ни ја твоје!” Окретањем главе на другу страну исправљате вијуге. Ко прави од комарца магарца, веже коња где магарац каже. Како пребродити кризу, кад су Лука и Ушће у Београду, а “Титаник” на дну океана?! Ви јесте већином у праву, али мањина одлучује. 

     Није проблем што власт нема већину, већ што већина нема власт. Ако је ово демократија, ми смо оно. Ово није оно што смо тражили, већ оно што смо заслужили. 

НИН, 27. 6. 2013.

ЕУтаназија

Није време за велике речи. Уа! Уа, НЕ! Некад је иза ЕУ било АУ. Сада је: Е? У! Еврозија. ЕУ је велика шанса. Што је Србија мања, шанса је већа. Кад смо сазнали да је наша шанса у нашим рукама, ухватили смо се за главу - брже нам бежи тло испод ногу но облаци изнад глава. Зато нема нових услова без штапа, ни узлова без канапа. За Србију постоје три сценарија: зелено светло, жуто, црвено. Откад је дуга спектар заслуга, свако себе види у другом светлу. Где глупост плави, лакмус не црвени. Ко вам соли памет, нема везе с базом. Изузеци се промовишу као правило: црвени октобар плус црвени јул једнако је црни петак. Кад се дугине боје слију у једну, црно нам се пише. Да није тако, не би намазани ратним бојама брже поцрнили. Ко се провуче испод дуга, биће срећан. Неке срећа прати док их не ухвати! Ако су вас ухватили на делу, положићете кауцију за недела. Откупна цена зависи од рода и рада испод жита. Да нисте радили испод жита, не би приноси били рекордни; да раја има јаја, не би је мућак насадио. Не би задњица била испред лица, да присталице нису иза задњице. Кад је оволики смрад на репу догађаја, колики је унутра?! У сету закона рекет је главна буџетска ставка. Знамо ко је први рекет света, али не знамо ко је  овде. И кад сањамо да вам је кренуло, правимо грешке у корацима. Први су кораци најтежи. После се лако пузи. Живот који нам је прошао с њима био је никакав, али је зато искуство драгоцено. Какав кошмар! Сањамо да смо живи!


НИН, 20. 6. 2013.

ГОРУЋИ ПРОБЛЕМ ВЛАДЕ

Време се мења из дана у дан. Ноћу. “Ђиха, ђиха, четир` стуба!” су јахали коња са хватаљкама и одјахали. Откад је “Ивин воз” локомотива развоја, привреда се захуктава: “Ћиху-ћиху-ћиху-ху!” Одговорна Влада одговара на економска питања која нико не поставља. Неодговорна оставља за сутра. Зна од чега живи народ – од данас до сутра. Боље сутра – горе данас. Данас ће да закључе шта ће бити  јуче и што је празна врећа тежа од џака пуног закључака. Што је држава мања, буџетска рупа је већа. Влада о штедњи – да, штедња у Влади – не. Где влада оскудица, гола истина не оскудева у крпама. Паре од продаје Телекома запушиће рупе у буџету буџа. Стога није сатиричару до рупе у саксији, већ до земље у рупи. Како пронаћи нову политику за ново време, знају старе кврге. Рачунају да већу површину заузима глава која је квргава. Како да се отмемо утиску, кад су узели све под своје! Успех неће изостати. Стићи ће пре нас. Кад оружје заћути, проговори оруђе (срп и чекић су хладно оружје); где ватрени говори пале, пиромани шибицаре. Кад је палидрвце креснуло шибицу, изгубило је главу. Све се пуши, само је њима до димних сигнала. Међутим, кад се дигне димна завеса, видеће се ко шта пуши. Горући проблем Владе је посипање пепелом. Највише се посипају они који имају путера на глави. Скидање кајмака је њихова једина веза са пољопривредом. Привредом. Зато привреда није на коленима, већ – између. Привредни живот је угашен! Браво ватрогасци! 

НИН, 13. 6. 2013.

ГДЕ ОЛУПИНЕ СУРФАЈУ

     Сви су били на мојој страни. Зато се чамац и преврнуо. Да су политичари сисали гесла, не бисмо потонули. Питања су без одговора: како пребродити јаз кад највећи газ има брод који тоне; кад је на броду лудака највише слепих путника; када број слепих путника пређе половину, већина одлучује о капетану брода; кад на броду лудака кормилар управља капетаном; када брод не може да потоне у плићаку; кад крокодилске сузе дижу ниво мочваре; кад је извештаја о водостању до гуше; кад су сви аргументи пали у воду, они су остали на брвну. Што зарадимо на мосту, изгубимо на брвну. Криза није дубока. Испливала је на површину и дубиоза да државни апарат пере паре у машини за прање рубаља. Ко има право да пита за први милион, нема петљу. Мали има петљу – тврди Гордијев чвор. Учвршћује питање: има ли ишта мило као кормило? Чим су преузели кормило, прионули су својски да граде брод. Градитељи су били нестрпљиви. Уместо да сачекаjу плиму, поринули су брод на сувом. У доба суве дреновине суша је мања елементарна непогода од вође. Буде и прође. Вође остају. Како је кренуло, остаћемо на њиховом курсу. Куда плови овај брод, најбоље знају они који зарађују на курсним разликама – заузму један курс и отисну се у политичке воде. Откад политичке олупине сурфују на таласима кризе, имуни смо на светску, али није свет на нашу. Наше проблеме. У мору проблема најбоље се сналазе ајкуле. Већа риба гута мању, Велика Србија – Србију.

 

НИН, 6. 6. 2013.

ПРИЗНАЊЕ ЗА НЕЗНАЊЕ

     Преварили сте се у рачуници: један и један су два - до статистичке обраде података. Међутим, када су два и два пет, посреди је виша математика. Када Влада баци петпарац увис, падне динар. Стога плате и пензије не треба замрзнути, већ омрзнути, како би трошкови живота држали корак са стопом инфлације. Инфлација је почела у рату. Када је један Немац вредео сто Срба. Ми се истине не стидимо. Нека се стиди она. Да је дијагноза министарке тачна, не би несташица правних лекова имала  димензије епидемије. У првом реду због првог реда. Односи не ваљају – сви се слажу: пилула за главу није за пробаву, но против зачећа глупости; више је примедби на Статут Војводине но на устав Косова. Према томе, није проблем устав, него крут став. После сецесије и сесије Србија излази из рецесије. По ко зна који пут. Савладасте прво слово, па ајд`, Јово, наново! Некада с колена на колено – сада с лакта на лакат. А што се тиче економског препорода - нема рода, ни дана без ноћних мора. Нема датума без Споразума, ни Споразума без датума. Ко се декларише као патриота, не треба му декларација. Ко зна зашто је то добро, не зна зашто патриоте игноришу границе разума. Знање није у стању да плати цех незнању. Знање је сила, знање је моћ. Знамо да нам нико не може помоћи. Нико нема петљу да измакне столицу. Да није било Саветовања у Столицама, где би нам био крај, председниче? 

     Председнику треба одати признање за незнање. Ако неће први,  одаће га други. 


НИН, 30. 5. 2013.

ЗЕМЉА ВИСОКОГ РИЗИКА

     И после Тита партитократија. И после Титаника Титаник. 

     Ако су камиле пустињске лађе, грбави Срби су свемирски бродови. Грб је државни симбол, грба национални. Срби би се национално и помирили, али немају достојног противника. Да је видљивост боља, видели би горе. Мислили да не може бити горе. У ствари, горе не може бити боље. Што ова земља изгуби у дубини, Небеска Србија добије у висини. Некад је судбина небеског народа зависила од распореда звездица на еполетама, сада – од петокрака на европском небу. Небеска Србија је земља високог ризика. Изабрала најгоре. Није смела да ризикује. У зони високог ризика Његова Висост има позициону предност. Војује на два фронта против себе и своје савести. Док се демократија не запати, партије ће бити у пат-позицији. Јер је демократски централизам реликт времена прошлих и деликт садашњих. Вербални деликт се враћа на мала врата, деликвент – на велика: ко је за, руке увис; ко је против – у мишју рупу! Мишину! Луку спаса. Храбар Србин иде мечки на рупу, мудар политичар не завирује ни у мишју. Зато паметне Србе може да спасе само луда срећа. За срећу не треба много. А некад чак ни мало. У случају несреће разбијте заштитно стакло. За срећу нема упутства. Несрећни се питају на кашичицу: да ли је теже живети без косовског мита или без српске корупције? 

     Погодили сте. Стреле су одапете. Нека се припреме мете! 

НИН, 23. 5. 2013. 

УСТА ПУНА УСТАВА

     Референдум је јединствена прилика да народ сазна шта му власт мисли. Ако га не буде (ваљда неће), нећемо знати да ли смо патриоте или издајници. Док не научимо лекцију из историје, проћи ће гаранција правном леку. Да су правни лекови исправни, не би у гарантном року сваки политичар  био покварљив. 

   Власт квари човека, али јој ни он не остаје дужан.  Власт се мења на изборима, изабрани – на власти. Замењујете тезе да нико не примети. Ни ви. У ствари, тезе су тазе. Замењујете само фразе, јер фразе немају доказе. А ко нема јаче доказе, служи се чињеницама. Србија на истоку намигује западу: “Под шапком – капо, под капоом – шајкача.” Србија није банана-држава у тропима. Тропа је у Европи. 

    Највиши акт банана-државе је свршен чин. Ако је косовско питање уставно, војвођанско је статутарно. Статут ап војводине биће предмет разматрања пред УСТАВНИМ СУДОМ СРБИЈЕ. Кад се уставотворац окуражи, и правна празнина се осили; кад предмети застаревају, рђа тријумфује. Правда је толико спора да је право чудо што сви предмети нису добили ноге. Устав? Остав! 

    Да Споразум не би остао мртво слово на папиру, обе стране морају да учествују у спроводу. Косово је било Србија док је Србија била држава. Држава, то сам ја подлегао речима: “Живела Србија!” Србија је држава свих грађана који су у њој живели. Живот иде даље. Ми за њим. 

НИН, 16. 5. 2013.

ЈАЈЕ ИЛИ МУЋАК

     Да ли је старије јаје или мућак? Ако је јаје и по динар и по, колико кошта мућак? Не чекајте одговоре. Уследиће пре питања. 

Оно што не ваља највише нас кошта. Више вреди мућак уочи избора него корпа пред Ускрс. Јер је наша потрошачка корпа исплетена од прућа жалосне врбе. Кад је неко мућак, нико не зна колики ће се смрад излећи. 

     Кад се смрад устоличи, срасте се са столицом. Међутим, откад се мућак гнезди на туђим јајима, ниједан продавац не зна цену својих. Не можете знати да ли је мућак, док не мућне главом. Из пачјих јаја легу се пачићи, из мућака - новинарске патке. Зато су јајаре узимале–давале, с кокошима спавале, туђа јаја носиле, живини пркосиле. Да имамо јаја, гађали бисмо их мућковима. Без обзира на упозорење: “Не гађајте их мућковима! Да се смрад не шири!” 

    Да је остварен сан о Великој Србији, не би јајце било деминутив, нити би важила историјска дистанца јуче једно, сутра друго јајце. Наравно, границе разума неће се мењати док не останемо и без другог јајца. Нафтовод је до Панчева, јајовод до јајца. Стога је проблем наталитета већи откад је држава без Јајца. Гуске су спасле Рим. Београд спасавају патке. Откад је гуска ноћни суд, поука о правном леку је патка. И златна кока је патка. 

     Кад је јајце полог, мућак је епилог. Ако је мућак, што се туцате с њим?

     

НИН, 9. 5. 2013.

ПРАЗНИК ТИРАДА

     Ко пише црвеном оловком, сваки дан му је празник. Црвено слово – велики светац, крваво – државни празник. Када год се споје Празник рада и Ускрс, осване графит на зиду капилара: “Живео 1. Мај дан туцања радника и сељака!” 

   Према томе, диктатура пролетаријата је успешно приведена крају од пролетаријата ни трага, ни гласа. У жару борбе за власт политичари су ковали братство и јединство док га нису утањили. Где је танко, ту се ки… Од када нисмо у сродству, раде нам шта хоће. Носили смо их на раменима, а они су нас јахали. Да ли су Курта и Мурта једнојајчани, знају јахани. Може им се што хоће, а хоће више но што могу. Не можемо да тврдимо оно што не знамо, а што знамо – не смемо ни да помислимо. Можда нам мисле добро, али раде лоше. Што не покушају обрнуто? Урадили су све да нам буде боље. И било је. 

    Нити они знају с ким имају посла, нити ми знамо да радимо. Док је рад стварао човека, Срби су били воајери. Предали се раду. Дигли руке. Откад спајамо радне и нерадне дане, не знамо које су нам који. Зато су плате из два дела. Од шаке до лакта. Кад плату примимо из два дела, не знамо који нам је. 

    Нема васкрсења без јаја. Нема туцања без јаја. Каква је разлика између Ускрса и Ђурђевдана, знају они који имају јаја. Јаја се фарбају за Ускрс, бирачи су фарбани за Ђурђевдан. Стога Ђурђев данак плаћају бирачи.  

       

НИН, 2. 5. 2013.

Извор је Ушће

    Предвидели смо све што ће се догодити, а појма немамо шта се деесило, шта нас је задеесесило. Док падамо у искушење, намештате нам игру. Да је боље парафирати него признати завршни рачун 1999 – 1389 = 0.

    Власт се компромитује на ситницама. Народ је живи пример. Власт коју народ не разуме мора више да ради на преваспитању истог. Где је батина васпитна палица, батинаши су просветни радници. Образујући се уз рад савлађују пређено градиво. Као. Да Велика Србија није део копна настао раслојавањем коре великог мозга, не би Војводина била испод Србије – статистички, изнад Косова – географски. Ако је Косово најскупља српска реч, онда је Војводина најјефтинија. Доле Војводина! Горе Косово! Одавно је доказано да се континенти померају. Некада смо били део Европе. 

    Србија није само острво Европе, него је са Косовом - архипелаг. Држава, то сам ја па ја! Државице, то смо ми! Ако је Београд држава у државици, онда не чуди: што је Земун дошо, ваља војовати за Београд, војевати за Војеводину; што је коцка бачена; што нико не зна где ће се зауставити. Свима је познато да је бачена зато што нисте могли да је саставите. Према томе, измишљени непријатељ је стваран. 

    Да афоризам није графит на зиду мождане ћелије, не би ћелија била основна затворска јединица, нити би питање било депласирано: како мозак националног тима да изведе слободан ударац, кад је Слободан у живом  зиду? 


НИН, 25. 4. 2013.

СИЗИФОВСКИ ПОСАО

    Ваши ће се улагивати ушима (док се не улогују). Наши ће нас лагати да је Косово наше. Не само да није наше, него ни ми нисмо своји. Косовско питање није хипотетичко, већ хипотекарно. У сваком случају, гурали, не гурали – изгураће вас.

   Сизиф је гуру: да би ушао у легенду, морао је знати гурати; да је туцао камен, лакше би га гурао; да је увидео сврху, не би превидео страну; да није низбрдице, не би  камен гурао Сизифа. Поготово што је интелектуална громада камен спотицања. 

    Велики демагог је у праву. Труд би био узалудан да је Сизиф одустао. Према томе,  Сизиф је доказао да гурање има смисла и ако се не освоји  врх. Важан је мит. 

    Влада је обавила сизифовски посао. Изгурала НЕ на врх. Први министар најпре уочи зашто се други бори. Ко зна у чему је виц, игра на карту вицепремијера. Вени, види вицепремијера. Ако је наша трава, наша крава, наш јогурт, наша револуција – ваше масло, улога моје породице у светској револуцији је ћорак. Метак сексуалне контрареволуције. У светској еволуцији је мања од сперматозоида, чак. 

    Поверење се скупо плаћа, а јефтино продаје. Руским парама враћамо веру у динар, у српску дужничку кризу. Важно је да су ЕУ и САД испред, важније – да је Русија иза Србије. 

    Ако не знате у чему је квака, завирите у кључаоницу духа. Можемо се одрећи себе, али не и Косова. Косово је Србија! Нека се припреми Војводина!                     

НИН, 18. 4. 2013.

ЦЕНА МРАКА

    0 = 1; нула је број један; збир два броја сумира један. У ствари, један и један су два, али – једва. Други април је у сенци првог. Први је у сенци другог. Пут у Европу је првог реда ради. Сва решења су на столу. Сви проблеми су на столицама. 

   Пристајемо на све ваше захтеве, само да од нас не тражите ништа. Кумовска се не пориче. А Кумановска? Док оштри секиру, кум прејудицира пресуду. Што Србија на истоку добија на западу, изгуби на југу. Дан Д је д. Зато Србија на истоку окреће се западу – Русији. Договор кућу гради у Србији. Дачу – у Русији. Не је негација, њет – афирмација. НИС дамо – Косово не дамо! Нека се припреми ЕПС! 

   Између чекића и наковња кратко је памћење. Предузећа се нису продавала као алва. Алва је скупља. Како се калио челик, тако се челичила рђа. Рђа на рђу, пара на пару, долар за железару. Између привредног бума и бумеранга само је један долар. Мистер долар на позоришној сцени, мистерија на политичкој. Што нема председникове слике на зиду? Што уместо рама виси уставни оквир? 

   Ко стави устав под ноге, прилика му је надохват руке, кандидатура надомак тура. И врапци на грани цвркућу Косово је Србија. Испод гране друга песма. Лабудова. Лакше је прећи Рубикон него Ситницу. Нама је свака река Рубикон. Увек се пређемо. Док смо претплату плаћали преко струјомера, бар смо знали цену мрака. 

   Не  укидајте ТВ претплату! Платићемо само да их не гледамо! 

НИН, 11. 4. 2013.

ВОЂЕ У ЗАВОЂЕЊУ

    Нема вође без завођења, ни завођења без вође. Вође у завођењу виде себе. Домановићев вођа је слеп. Наш све види, све зна, све може. Кад изгуби компас, служи се штапом. А коме је штап при руци, не ослања се на памет. Свако има вођу каквог заслужује, а ми и већег од сопствених заслуга. Зато нас и кажњава према заслугама.

    Вођа је био! Вођа бије! Вођа ће бити! Вођа је у свакоме од нас. Иде нам на јетру. Да унутрашњи органи и слабости нису наши ресурси, не би вођа био наше благо непроценљиве вредности. Још не знамо колико нас кошта! У првом реду због права на профит: у сваком афоризму учествује с 50%. Вођа се учврстио у седлу. А рага ни макац. Тројанско кљусе узда се у се, а ми у њега. Што смо мршавији, капацитети су већи. Зато нас наша узданица држи на узди. Зато је диктатура облик владавине у којој диктатор не влада собом. Зато вођа мора да крши устав, јер нико није савршен - па ни устав. Зато је после Осме свака рунда супертешка. 

    Да преамбула производи правно дејство, била би уставна категорија. У противном - папир. Мртво слово на папиру почива у миру. Мир, мир, нико није крив. За ово и оно. Ни за шта! Док пролазите кроз црвено, црно нам се пише. Устав сте променили преко ноћи – да би што пре угледао светлост дана. Ваша Светлости, када ће нам сванути? Када ће се променити време? Када ћете се променити ви? 

    Ако сте мењали Устав због Косова, промените га и због Србије.

НИН, 4. 4. 2013.

СТРАДА И ЕСТРАДА

     Од избора два путића: европска страда и српска естрада. Откад се иза кулиса праве најбоље представе, уметност владања је у познатом правилу: заведи, па владај. Што је у новираном издању преиначено у дивиденде ет импера. 

     Југославије нема у уџбеницима гимназије, Србије – у буквару демократије. Да сте вашима извукли уши, имали бисте више слуха за демократију. Наравно, демократе нису криве за све, већ само за оно што су и што нису урадили. Кад су изостали резултати, све нас је стигло. И престигло. У демократској творевини свако има право да каже што мисли вођа. Да није двоструких стандарда и дуплог дна, не би српски проблем био испод косовског. Хаг нам није више камен о врату. Остала је омча. Небеска удица. Ако је небо граница, Србија је испод, небески народ изнад. Небески народ никад није живео боље. Увек је живео горе. 

      Кад лепа наша изгуби гранични појас, гаће саме спадају. У реду, ми јесмо изгубили корак са светом, али смо од старе фрајле добили ногу. То је мали корак за малу Србију, али је велики за велику странку. И комби странка има добитну комбинацију откад смо сви у ауту. Зато, чим се интегришемо са ЕУ, вратићемо се по делове изгубљене земље. Власт чини што може и не може. Што не може, има приоритет.      

      Према томе, Србија излази из кризе месецима, годинама, вековима. 

      Нови талас запљускује земљу са копна. Дели нам пљуске.                 

НИН, 28. 3. 2013.

За КиМ звоно звони

     Да етар није опште добро, а јебиветар опште зло, не би афоризам био феномен поднебља.  Нити би се на нашој ветрометини укрштале руже ветрова и јебиветри. Кад бисте јебиветрима одузели имунитет, убила би их промаја. Са друге стране, да сте искористили енергију ветра, не би вас одували јебиветри. Не би конвертити на једну страну, пребези на другу, превртачи између. Да смо копали ногама и рукама, не бисмо се докопали дна. Жалопојка не би била последња песма Косовског циклуса.

    Ко зна за КиМ звоно звони, слаби српску позицију. Ако уставне промене буду косметичке, Косово ће бити наше и кад нас не буде. Јер, Руси бране српске интересе на Косову, своје – у Србији. Ако Срби у сваком слепцу виде вођу, значи да су далековиди. Зато је демагог бог; зато мумија ћути као заливена; зато чува тајну пирамиде власти. Кад је шака у мислима, мишљење је у шаци. Према томе, док је глава, биће капоа - капо ће делити признања шаком. 

     Где су отворена сва питања, затворени су сви излази. Какви су темељи демократије, зна подземље. Не би дело избило на видело, да није лова до крова подземља. Не би демократија била у заметку, да гола истина није мета, да метак није у њој. Кад се указала светлост на крају тунела, подземље је отворило ватру. 

     По јутру ћемо познати дан када сване. Петли зору најављују, петлићи пре цикну но што кукурикну. Где орози кукуричу, зоре не свићу.


НИН, 21. 3. 2013.               

ЈЕДНА МАФИЈА ГРАТИС

     Ко то каже, ко то лаже Косово је Србија? Ко то каже Србија је мала, не лаже. Колико је Косово у Србији, толико је Србија у Европској унији. Косово се брани преамбулом, Србија – фуснотом. Косово у преамбули, Србија у були. Да није поуке о правном леку, али не и правом, не би Срби искористили право на грешку. 
     Други министар ће исправити грешку Владе - гарантује први. Политика је ушла у све поре, порезе, разрезе, зарезе, запете, пете октобре, бре! 5. је 0,5. Влади је запета Ахилова пета. Не може смањити концентрацију отрова потезом пера, без учешћа држаља. Да мед и млеко нису њихово масло, не би се на млечном путу  посипали пепелом сви који имају путера на глави. Толико су утањили да ни савест нема за шта да их угризе. Ни власт не може више да их поквари. Данас отровно млеко, сутра мед, прекосутра – нова коалиција. Све у своје време, ништа у наше. Влада која обећава на добром је путу да демагогију афирмише као науку. 
     Како ће стати на пут организованом криминалу, кад га није изградила?! Да борба против корупције није криминална, не би корупција и криминал били део наше свакодневице. Учествују у њој сто посто. Свака власт почне борбу с корупцијом, настави с криминалом. Иза нас је   Дан борбе против корупције. Пред нама су године. 
     Ко броји мафије, брзо се заброји; ко наброји све мафије, добиће једну гратис. 

НИН, 14. 3. 2013.

ЛОШ, ГОРИ, НАЈБОЉИ

     Њихова широкогрудост је толика да се увек може наћи места за одликовање, медаљу, орден. Орден рада на капуту, капут на кошуљи, кошуља на човеку, а човек - на састанку. Свако се одликује оним што је. Према томе, ако су заслуге за народ, одликујте народ. Ко одбије одликовање, заслужује орден за храброст.
     Полиција је заслужила већа признања од оних која је изнудила. Није била народна. Била је народ. Погодили сте. Циљ није оправдао средства. И без правних средстава  истрага ће утврдити положај премијера.
     Поредак се мења у ходу док се прва врста престројава у пету колону. Откад су мед и млеко текући проблеми прве врсте, није важно да ли је млеко отровно. Значајније је да је министар у праву. Кад је рекао да је лагао, министар је говорио истину. Да није у праву, не би исправљена грешка била права грешка. Учите, учите и само се учите на грешкама: не мењају се правила у току игре, ваћ правилници.
     Какав је исход у заходу, показују две нуле. Да су између две нуле две тачке, резултат би био нерешен. Да екологија није научна дисциплина, не би сваки смрад био предмет њеног изучавања. Ако је његова столица важнија од било чије, проблем је еколошке природе: нема споразума са Европом, док Србија не рашчисти са собом; нема еколошке државе без чистке у медијима.
     Србија ће бити еколошка држава када будете имали три чисте.

     НИН, 7. 3. 2013.

ПОКРИВАЊЕ УШИМА И ВАШИМА

       Кад политички кругови изазивају потресе у земљи, епицентар је у врху власти. Да земља није контаминирана, већ ерогена зона, не би препотентним политичарима голицала машту. Нити би у борби за голу власт импотентни били најжилавији. Горе се покривају ушима, 

доле – вашима.

    Медији и млеко филтрирају. Да се јавност не зарази. Ко зна – зна. Ко не зна – информисан је. Премију одређује квалитет млека. Премијера – мед и млеко. Да министри знају шта говоре, не би говорили што знају. Кад сви говоре једно те исто, свако мисли друкчије. Ако не знају у чему је проблем, ни ми не знамо у чему није. Не може се рећи да министри лажу. Још мање – да говоре истину. Кад се повреди Закон о безбедности хране, потеку мед и млеко. Да ли је већа одговорност одговорних или неодговорност неодговорних, утврдиће накнадно. Када све прође. Најгоре није прошло. Најбоље тек долази. Ваше примедбе су на месту. Где су биле, ту су и остале.

     Да млеко није отровно – гарантују политичари. Истрага је у току политичких збивања. Где марионете повлаче конце, политичари не повлаче концеквенце. Са онима нисмо могли у будућност. Са овима ћемо тешко из прошлости. Играмо с променљивом срећом. Редовно губимо. И ми знамо да само слога Србина спасава, али не знамо - чија.

      Да алармни уређаји нису покварени, давно би нам одзвонило.


НИН, 28. 02. 2013.

ВАШЕ ЗЕМЉЕ НЕМА

     Србија је земља изобиља. У њој има што нигде нема. Где је демагогија наука, мед и млеко су основне намирнице. Медији и млеко загадише. Од шљиве, шипка и   банане праве тути-фрути. Јуче се све није могло рећи. Данас се све може прећутати. 

     Што телевизија може да убогаљи човека, то ниједна носила не могу да понесу. Ко има телевизију, има власт над народом. Ко нема, влада собом. Влада је повратила кредибилитет. Није могла да га свари. Кад је министар унутрашњих послова на бранику земље, истина је у земљи: минус до минуса – линија водиља. Да ли се нарко-бос пише с цртом или с минусом, показаће истрага. Док расветљава случај, полиција држи свећу. Пошто се испирање мозга завршава прањем судова, биће испитани сви који знају нешто. Али не и они који знају све. 

     Не треба бити превише мудар па знати да су Срби увек у праву. (Бити толико у праву је непристојно.) Паметнији су од међународне заједнице. Попуштају  под њеним притиском. Да власт није највећи опијат, не би се Срби са дна каце трезнили расколом. Срби не могу без вође, вођа – без Срба. Такав је географски положај Србије. Ко игра на карту Србије, игра на карту страха. Ко то каже Србија је мала, не зна колико је Косово. Колико је Србија на Косову, толико је Косово Србија. 

      Кад је осматрач викнуо “Земља на видику!”, мислио је на дно. Или на значај књиге “Потврда из катастра: ваше земље нема.”

 


НИН, 21. 02. 2013.

СТРАШНИ СУД

      Не бојимо се глади, већ њихових апетита. Откад је сит несит, њихова празна уста пуна су крупних пропуста. Мада ни они нису направили све пропусте. Пропусти су направили њих. Да није поремећен систем вредности, посведочиће вам свака будала. Не може човек да верује својим очима, ушима и њима истовремено. Испирају нам мозак да бисмо их боље упамтили. Ко нема везе с мозгом, нема шта да изгуби. Може само да добије. Ако власт изгуби борбу против корупције, добиће рат. 

    Каква симултанка! Све их држи у шаху! Све зна о партијама: које су добили контумацијом, које контузијом; што нису играли до голих краљева, већ до огољених пешака. Зна се какав је редослед потеза у шаху, али не у партији. Многи су предали партије без борбе. А Срби ни после грдне погибије. Срби су ратна нација. Умиру на рате. У сваком случају, Срби су велики народ. Нема рата који их може заобићи. Рат није био узалудан. Показали смо свету ко смо били. Кад бисмо знали зашто смо се борили, не бисмо жалили да још једном погинемо. 

    Држава, то сам ја мислио другачије: Срби нису изгубили Косово - изгубили су се са Косова; Косово није изгубљено - ми смо; нисмо изгубили све битке - само оне у којима смо учествовали. 

      Да ли је Осамдесет четврта Орвелова или наша, показаће Страшни суд. Страшни суд – празан тањир.


 

 НИН, 14. 2. 2013.

КОНФУЗИЈЕ

    Конфузије је највећи мислилац ове земље. Што он каже – то ти је. А не што ти је. Што ти је наш човек! Да га нема, требало би га направити! Да банана није уродила плодом, од мајмуна не би постао човек. 

     Човека красе дела, прву поставу - фирмирана одела. Кад ништа није како је, све је апсолутно релативно. Где је немогуће могуће, могуће је немогуће. Када са “Немогуће мисије” скинете наводнике, добијете голу истину у тврдом издању. А где истина не пали, телевизор се не гаси. Пентагонова камера види све. Пинкова је премијера за премијера. За победе које сте извојевали нико вам није крив. Према томе, памет у главу. Главу међу ноге. 

   Ако вам скривена намера боде очи, користите бодљикаве кондоме. Шта вреди што је укинута смртна казна, кад је остала домаћа телевизија! 

     Што су домаће камате на уновчену глупост веће, интерес за Европу је мањи. Ако Србија не добије датум ове године, добиће на времену. Време ради за нас, ми за вас, они - иза вас. Кад се заврши својинска трансформација, Срби ће остати своји на туђем. Некада је Србија била којекуде, сада је где-где. 

     Колика је дубина пропадања, знају они који су дигли сидро. У Аудијевој штали све мирише  на још: “Кош, кош, хоћемо још отпадака!” 

     Зато молимо Горњи Наслов да се не пење више! 



НИН, 7. 2. 2013.

НАШИ СУ ВАШИ

     Ваши су уши. Каква вајда што зидови имају уши, кад ваши немају слуха. Кад бисте се претворили у уши, чули бисте како гмижу ваши. Да сте им извукли уши на време, слушали би глас разума.
     Ко не слуша другог, не може бити први. Ако је други први међу једнакима, онда је први исти као други. Улоге су подељене према улогу у акцијама: кад све иде на добош, диригентска и васпитна палица су удараљке.
     У једнопартијском систему један је играо симултанку са свима. У вишепартијском сви играју ко један. Некада је један мислио за све, сада сви мисле ко један. Ко има све у малом прсту, нека се не чуди што га други држи у шаци. Колики је јаз између председника и првог министра, зна други.
     Ако је веровати председнику, “наши су будале”. У демократском друштву свако има право да буде будала, али о свом трошку. Ко се хвата у коло с будалама, има информације из прве руке: будале бирају будале да би будале од будала правили будале. Био краљ или цар – председнику свеједно. И - појео Вук магарца.
     Предводник не зна да ли су му овце на броју. Његово је да предводи. Ако ћемо право, нећемо нигде. Да се рука правде не савија у лакту, не би наши били у Уставном суду. У пропалој земљи само  је пропалицама добро. Није него. Није све у земљу пропало. Пропала је земља.
 

НИН, 31. 1. 2013.
ДУГОВИ И ДУГАРИЦЕ

     Власт није показала све што зна. Шта не зна – показује. Дугови и дугарице, не фали вам само једно слово, већ - азбука. Да се не лажемо, лаж је тачка у којој се секу две истине. О спољном и унутрашњем дугу. По свему судећи, лакше је израчунати квадратуру круга него величину јавног дуга.
     Зна се ко коси, ко воду носи. Једино се не зна ко сноси одговорност. У својинској трансформацији најтеже је остати свој. Туђе нећемо – своје немамо. Као што немате ни одговор на питање што је од Косова направљен мит, од мита корупција, како би се лакше обавила власничка трансформација?
     Власт не сме да запне из петних жила. Корупција брзо пусти корене. Што председник не сме – премијер не да. Можеш ли да не даш оно што немаш? Можеш ако си Србин.
     Ако не бисте дали Косово ни за живу главу, шта је алтернатива? Ако је срећа у несрећи, онда су Срби народ најсрећнији. Ратна срећа нам није окренула леђа. У директном је сукобу с нама.
     Србија ће бранити Косово свим средствима међународне заједнице. Све карте су у игри. Сви кечеви су у рукаву. Ако вам је истина прирасла за срце, вашој болести нема лека. Према томе, резултат је нерешен: лаж нас је победила, а истина - поразила.


НИН, 24. 1. 2013.
УСТАЈТЕ ОВДЕ!

     Наш пут је прав. Наш пут је био прав. Наш пут је крив, али једино исправан. Једанпут за Европску Унију, други пут за ЕУ, трећи пут за еу. Ако ћемо право, заокрет би био и већи да је круг имао више степени. У великом луку теже је одредити почетак скретања. Колики је радијус скретања на релацији горе-доле, види се по туру-ретуру. Иди ми – дођи ми у путној мрежи.
     С једне стране, дуг је пут до истине, а с друге, дуг је зао друг! Међутим, одавање дужне пажње је посебан вид задуживања, јер ништа није рађено без знања другова који немају појма. Убијени у појам добро се осећају само зато што конац дело краси док се мрси: ако се историја понови, ова ће бити гора; ако се по јутру дан познаје, пре ће смркнути но сванути; ако је време новац, знамо колико је сати; ако ни тајне службе не знају висину јавног дуга, камоли јавни сервис, како ћете израчунати дубину пропадања? Каква вајда што имате висију, кад немате визију?!
     Ово мирише на оно, а оно је еколошки проблем прве врсте.  Кад оно уђе у процес репродукције, испадне овo. Док се не монтира материјал, гледаћете званичну верзију догађаја. Стало нам је до истине. Даље ни макац. Истина је била најјаче оружје до појаве телевизије: “Пуцајте! Ја држим даљински!”
     Да би их сунце огрејало млади су морали да запуцају преко гране, да ухвате маглу. Напусте земљу у којој се столетна стабла повијају како ветрови дувају. Без обзира на све: добро се добрим враћа, зло има већи избор; испало је добро, остало је лоше. Лоше се пише само онима који знају да читају: “Што ће земљи младост! Земљи треба ђубре!”
     Кад истина о нама обиђе свет, врати се као бумеранг: да смо променили свет - окренули га против себе; да нисмо мимо света - свет је у мимоходу поред нас. Стога не чуди што на младима свет остаје. На старима – Србија.


НИН, 17. 01. 2013.
СРЕЋНА НОВА ХАПШЕЊА!

     Откад је држава у колапсу, излаз је у апсу. Затворски круг се затвара ударањем тачке на пљачке.
     Једни лажу, други краду, трећи пљачкају. Добро је кад се зна шта ко ради, међутим, не ваља што први лаже за двојицу, други краде за тројицу, трећи обезбеђује прогресију. Ако ћемо право, јагма јесте турска реч, али је пљачка српска.
     Пљачка им материна! Раде двократно, краду нон-стоп. Радили су како су најбоље знали. А баш није требало тако. Стога немају шта да крију од свога народа. Што су имали, сакрили су. Тек кад нам окрену леђа, покажу своје право лице. Беко је машина за прање прљавог веша. Делта је четврто слово, сада и овде – прво. Кад влада диктира темпо, први игра како други свира. Ко исправља вијуге, има право. Да ће бити боље, више верујемо министру полиције него премијеру. Ко то тамо пева је најбољи филм који ћемо гледати.
     По јутру се познаје власник земље. Да корени кризе нису у земљи, не би земља припадала ономе ко нас обрађује. Само зато што је Србија слободна земља. Свако може да је обрађује. Зато Срби не беже из земље, већ у њу.  Враћају се Марксу преко капитала, капитализму – преко марксиста. Нема капитала без знања, ни оплођавања без капиталца. Капиталац је талац мождане и затворске ћелије. Што значи да крупни капитал није под мишком.
     Српски синдром је у томе што неверне Томе не верују у пораз. И Косово и Европа промашили су циљ и погодили Србију. Србија узвраћа ударац. Буса се у прса! Ако нас је промашио смак света, неће пропаст. После смака света ништа неће бити исто. Само ће се историја понављати док Срби не науче прву лекцију. Учећи се на грешкама, научили смо да грешимо.
     Правимо државу какву свет није видео. Ако успемо – неће ни видети.

НИН, 10. 01. 2013.