ХУМОРИСТИЧНО-САТИРИЧАН БРЕНД РЕГИОНА 10. ПУТ:
ЈУБИЛЕЈ ОБЕЛЕЖЕН САДРЖИНСКИ РАЗНОВРСНО И СВЕЧАНО

     Програм Централне манифестације јубиларног, 10. Међународног фестивала хумора и сатире Куцурски клип / Коцурска чутка / Kuczorai csutka / Kucura Corncob трајао је два дана и био је у неколико сегмената богатији и квалитетнији од досадашњих.

     Првог дана, 27. новембра, у месној библиотеци је одржана промоција двојезичног, русинско-српског "кукурузног кувара" Александра Деветака под насловом Златна зрнца ведрине: Кукуруз наш насушни / Златни заренка веселосци: Кукурица наша насущна. "Кукурузни кувар" чине 65 рецепата на бази једне од најзначајнијих култура војвођанске равнице, као и афоризми и карикатуре на тему те исте културе ‒ кукуруза. Издавачи књиге су Издавачка кућа Прометеј из Новог Сада и Културно-просветно друштво ДОК из Куцуре, а штампарске услуге је пружио Пашо принт из Руског Крстура. Да би представили књигу преносимо закључне делове из рецензија Томислава М. Шаровића и проф. др Михајла Фејсе. То чинимо и зато што је Културно-просветно друштво ДОК убеђено да тзв. "Русинска" реч ("Руске" слово) неће пренети позитивне критике рецензената ни на једној од својих страна, баш као што је то чинила и са претходним публикацијама ДОК-а (ова је иначе 14. по реду); уколико би се, пак, појавила нека негативна и / или негативистичка рецензија, поготово од члана групице однарођивача Русина, по могућности гарнирана са хопак-фотографијом у пуној боји, њој би простор био обезбеђен на дуплерици и, евентуално, и на насловници, уз хонорар и додатне бенефите који се у оваквим случајевима подразумевају. 

     Шаровић, дакле, између осталог, истиче: "Биће прави и специфичан ужитак прочитати ову необичну књигу, која је својеврсни коктел и спој рецепата и јела здраве хране припремљене по старим обичајима. Посебну специфичност ужитку даје то што се Деветакови рецепти у књизи односе на јела која се припремају само од `златних зрна кукурузног клип`. Поред умешности, коју аутор нуди кроз своје изузетне рецепте, он истовремено читаоцу ове књиге разгаљује душу и улива дивно расположење уметничким приказима, којима је илустровао своју књигу. Деветакова књига је дело једног новинара, књижевника, технолога и уметника-кулинара вештих руку. Она није само кувар, она је и мерак, радост стварања, лепо срочена порука да баш скувате то што вам ова књига нуди".

     Фејса, пак, наглашава да: "Књига у пуном значењу речи представља оригинално дело А. Деветака и потврђује га као свестраног креативца, чији се таленти протежу на неколико области стваралаштва. Наведене чињенице су и својеврстан гарант да ће ова публикација имати бројну публику. Посебну пажњу привлачи "кукурузни кувар" који афирмише културу здраве хране у коме се налазе релативно застарели, традиционални српски, русински и мађарски рецепти за јела од кукуруза, чиме је дат и одређени допринос очувању традиционалних кулинарских вредности и етно кухиња народа на овим просторима и шире. Књига је својим садржајем, с једне стране, значајан допринос хумористичкој литератури, које нема пуно на војвођанским просторима, поготово не и у облику афоризма  (што се конкретно односи на поглавља "Кукурузне куварице дуварице" и "Кукуризми-афоризми") и карикатуре, а, с друге стране, својеврсни омаж кукурузу, као једној од најзначајних култура Војводине".

     Додајмо и податке да је Александар Деветак својим карикатурама сам и илустровао своју књигу, што се, наравно, односи и на дизајн корица. Објављивање књиге су помогли Покрајински секретаријат за културу и информисање, Општина Врбас, Месна заједница Куцура и АБЦ фуд из Руског Крстура.

     Те вечери у библиотеци је организована и ликовна изложба посвећена јубиларном Клипу, коју су чинили радови ученика Основне школе Братство јединство на тему 10. Клипа и Бербе 2015. Уметник Владо Њаради је прогласио и најбоље младе уметнике са прошлогодишње ликовне изложбе. Чоколадом највеће величине награђена је Бојана Васић (прва награда), а чоколадама мање величине Теа Буила (друга награда) и Марко Буила (трећа награда). Приликом уручивања највеће чоколаде селектор Њаради је предложио откупљивање ауторских права од Бојане Васић како би њен карикатурални насмејани клип био лого Фестивала у следећој деценији.

     Вече је завршено дељењем једног примерка Златних зрнаца ведрине сваком присутном на промоцији. Подељено је 70 примерака а аутор је будућим корисницима кувара (куварицама и куварима, без обзира на пол, политичку оријентацију и национално осећање) у посвети пожелео максимално успешно припремање кукурузних јела ‒ од српске проје, преко русинских горхеља, до мексичких тортиља.

     Монодраму Прва брачна ноћ Миодрага Караџића интерпретирао је Михајло Војиновић на српском језику. Режисер представе је Радоје Раонић, а представу је организовало Позориште младих Владимир Поповић Културног центра Врбас. Извођење представе је више пута прекидано бурним аплаузом.

     Другог дана, 28. новембра, после одржавања турнира у пикаду и шаху у оквиру Спортских игара Јаша Баков, са кашњењем од пола часа због техничких разлога (матрица, флешева, конекције са лап-топом и др.), у Дому културе Куцура одржан је Клипић. У програму су се смењивале соло / дуо / трио песме са скечевима. Програм је почео мини-представом На часу одељенског старешине по тексту и у режији ученице шестог разреда Силвије Магоч. Поред Силвије Магоч, глумили су и Сања Гајдош, Мирослава Гајдош, Наташа Тамаш и Јелена Чордаш. Занимљиво је да су се режисерки након представе јавиле још "две принцезе и патуљак" тако да ће КПД ДОК - Куцура кренути у продукцију позоришног комада Седам принцеза и патуљак Тодета Николетића, једног од честих учесника претходних Клипова. "Пет принцеза" (од којих је једна и Дарина Михњак) извело је, између скечева, пет песама на русинском језику.     

     Изузетно велику пажњу публике привукли су најмлађи учесници овогодишњег Клипа ‒ ученици првог одељења првог разреда Основне школе Братство јединство мастерке русинског језика Славице Чељовски, који су припремили две точке ‒ популаран плес гули-гули и рецитацију Куварице. У првој тачки наступили су Весна Биљња, Синиша Буила, Сара Хорњак, Маја Гајдош, Теодора Гајдош, Лука Дорокхази, Алексеј Међеши, Дамјан Радвањи, Филип Хромиш и Борис Чордаш, а у другој, која је добила и један од највећих аплауза те вечери ‒ Весна Биљња, Синиша Буила, Сара Хорњак, Маја Гајдош и Теодора Гајдош. Од скечева велику пажњу је привукао скеч Код докторице, са којим су Јелена и Антониј Чордаш наступали два пута (први пут на мађарском језику, а други пут и на русинском, како би публика у целини "похватала" поенте скеча), као и скеч На Куцурском клипу, који је написао Томислав Скубан, а у коме су маестрално наступиле Дарина Михњак (као бака) и Силвија Магоч (као унука).

     У оквиру Клипића Организациони одбор је представио и овогодишњег добитника Награде Соцки, дугогодишњег куцурског поштара Ђуру Салонтаја. Друго место је припало Влади Њарадију из Врбаса, а треће Томиславу Скубану из Елемира. Једну хумористичну приповетку Ђуре Салонтаја прочитала је Катарина Фејди, која је била и конферансијерка Клипића. 

     У паузи је Организациони одбор преко видео-бима представио и карикатуре лауреата у категорији Карикатура Бобана Станојевића из Мелбурна (Аустралија). Друго место у истој категорији припало је Петру Јовановићу из Београда, а треће Ресаду Султановићу из Босне и Херцеговине / Републике Српске.

     Кроз Куцурски клип публику су водили Маја Русковски и Стеван Самочета. Прво су представили групу Бачке шницле, која је, с једне стране, дошла да увелича десети, јубиларни Куцурски клип, а, с друге стране, да подржи хуманитарну страну Фестивала. Наиме, Организациони одбор Фестивала донео је одлуку да ни за један од својих дводневних програма не наплаћује улазнице, али је отворио могућност да се публика својим прилогом укључи у Хуманитарну акцију Новембар за Ену1. Кутија за ту намену налазила се у фоајеу Дома културе. Бачке шницле су отпевале неколико популарних песама на енглеском језику.  

     Председник Организационог одбора Међународног фестивала хумора и сатире Куцурски клип, проф. др Михајло Фејса, упознао је присутне у Великој сали Дома културе Куцура са одлуками жирија у саставу Јулијан Пап из Новог Сада и Аранка Међеши и Марија Хорњак из Куцуре. Фејса је објаснио да ове године чланови жирија нису били једногласни ни по једном награђиваном месту, што је резултирало такозваним "соломонским решењем" и дељењем сваког од три места. Отуд, прво место за Слободну тему деле Томислав Мишир из Осијека (Хрватска) и Милан Добровољски Ранчер из Маглића / Куцуре, друго место ‒ Петар Јовановић из Београда и Зоран Додеровић из Новог Сада, а треће место ‒ Душан Мијајловић Адски из Ниша и Живојин Денчић из Зајечара. Што се тиче задате теме Генетски инжењеринг прво место је припало Миладу Обреновићу из Рогатице (БиХ / Република Српска) и Ђури Шеферу Сремцу из Руме, друго ‒ Витомиру Ћурчину из Зрењанина и Александру Деветаку из Врбаса, треће ‒ Владици Миленковићу из Параћина и Борисаву Трајковићу из Сомбора.

     Иновација Куцурског клипа 2015 је увођење специјалног, Силађијевог клипа. Он је додељен Игору Кришану из Зрењанина и Матици русинској из Руског Крстура. Силађијев клип ће и убудуће бити додељиван сваком конкурсном учеснику који није лауреат а жртвује своје драгоцено време и дође на Централну манифестацију да искористи својих "5 нецензурисаних минута". У име Матице русинске Силађијев клип је примио председник Матице русинске Ђура Папуга који је, поред краћег стенд-ап наступа на јубиларном Клипу, у последњем броју Руснака, без знања већине чланова Уредништва, обезбедио средства и постхумно објавио сатирично дело Мирослава Силађија Русински цаР (Руски цаР) у коме се преко средњовековне бајке представља савремена ситуација. Реч је, иначе о фиктивном русинском цару (у савременој терминологији: русинском политичару / политиканту) који влада преко својих вазала (у савременој терминологији: полтрона / медиокритета) народом, наравно, а то је заједничко за сва времена, искључиво у име свог мамонског интереса. Иако је књижица малог обима, она на домановићевски начин налази заједнички именитељ између некадашњих и садашњих времена.

     Најдужи клип Бербе 2015, дужине 28 центиметара, донео је Антониј Чордаш.

     Исте вечери, након паузе, представио се Драмски студио Русинског културног центра из Новог Сада са Кривином (или курвом) Танкреда Дорста у адаптацији и режији Звонимира Павловича. У црнохуморној позоришној представи изврсно су своје улоге одиграли Славко Бучко, Игор Хорњак и Борис Фејди. 

     Након представе за учеснике и госте организовано је дружење у просторијама Добровољног ватрогасног друштва Куцура. Уз кулинарске ђаконије са етно гастро стола на коме су доминирала јела од кукуруза, које су припремиле чланице Актива жена КУД Жетва, ћевапе, које је на роштиљу испекао Никола Хорњак, и звуке хармонике Љубомира Скубана (иначе, Томиславовог брата) обележавање јубилеја је трајало до јутарњих, недељних часова.     

     Манифестацију у целини подржали су: Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање, Општина Врбас, Месна заједница Куцура, Основна школа Братство јединство (посебно директорици Славици Бајор, наставници ликовног Маријани Петричевић и наставнику техничког Владимиру Бесермињу), Културни центар Врбас, Добровољно ватрогасно друштво Куцура, све културне организације Куцуре и АБЦ фуд из Руског Крстура. Занимљиво је да Национални савет русинске националне мањине није показао осећај за креативну и уникатну културу па, у складу с тиме, преко два покрајинска конкурса на која је КПД ДОК конкурисао ни динаром није подржао Међународни фестивал хумора и сатире Куцурски клип, а за време Централне манифестације није делеговао ниједног свог члана-представника да види да ли Куцурски клип заслужује да буде укључен на листу манифестација у Националној стратегији, као фестивал од националног значаја за русинску мањину ‒ иако се исти већ неколико година за редом потврђује као једиствен у Војводини и у региону. Чак ни они који су се знали ограђивати од садржине реферата проф. др Михајла Фејсе и "свих активности" на Националном дану Русина у Куцури нису нашли за сходно да прате програме. 

     Организатори, међутим, сматрају да је боље и овако него онако како је Ж. К. учинио када је колима дошао из Руског Крстура (иако му тако нешто није било у Плану за 2015. годину) на прославу 250-годишњице гркокатоличке цркве Успенија Пресвете Богородице у Куцуру, па се на прослави лепо провео, добро најео и напио, а након тога у писаном облику "информисао" Црквени одбор да НСРНМ нема средстава, па чак ни 50.000 динара (колико је К-ева новостечена, месечна принадлежност2) (или барем 500-600 динара, колики је цех направио). 

     Занимљив је био и ТВ прилог на РТВ, који је почео швенковањем празних столица у задњем реду (пре него што су исте касније попуњене) Велике сале Дома културе, који није покрио двојезичну промоцију двојезичног кукурузног кувара дан пре (у ствари, није покрио ништа од два програма првог дана Фестивала), а прилогом, који је штуро покривао богат и разноврстан програм другог дана Фестивала, репортер није нашао за сходно да публици пренесе барем једну хумористичну креацију ‒ па чак ни један једини афоризам. Пошто Русинска редакција РТВ у последњих 30-ак дана "није могла" да покрије ни семинар о националним мањинама у Суботици, ни конференцију у Новом Саду где је потписник ових редака наступао са рефератом о дублетима у русинском језику, ни одбрану мастер рада који ће бити забележен у историји русинистике као први који је обрађивао родну перспективу у русинском језику, за организаторе је минимизирање хепенинга додатан знак да је јубиларни Међународни фестивал хумора и сатире Куцурски клип био заиста успешан.   


ЛАУРЕАТИ ЈУБИЛАРНОГ 10. КУЦУРСКОГ КЛИПА

Тема - Генетски инжењеринг: 

1. Милад Обреновић (БиХ / Република Српска / Рогатица) и Ђура Шефер Сремац (Рума);

2. Витомир Ћурчин (Зрењанин) и Александар Деветак (Врбас); 

3. Владица Миленковић (Параћин) и Трајковић Борисав (Сомбор). 


Слободна тема:

1. Томислав Мишир (Хрватска / Осијек) и Милан Добровољски Ранчер (Маглић / Куцура);

2. Петар Јовановић (Београд) и Зоран Додеровић (Нови Сад); 

3. Душан Мијајловић Адски (Ниш) и Живојин Денчић (Зајечар). 

Награда Соцки: 

1. Ђура Салонтаји, Куцура;

2. Владо Њаради, Врбас;

3. Томислав Скубан, Елемир. 


Карикатура: 

1. Бобан Станојевић, Аустралија / Мелбурн; 

2. Петар Јовановић, Београд; 

3. Ресад Султановић, БиХ / Република Српска.


Најдужи клип:

Антониј Чордаш


Специјални, Силађијев клип: 

Игор Кришан (Зрењанин) и Матица русинска (Руски Крстур).


ЛАУРЕАТИ ЮВИЛЕЙНЕЙ 10. КОЦУРСКЕЙ ЧУТКИ


Тема - Ґенетски инженєринґ: 

1. Милад Обренович (БиГ / Република Сербска / Роґатица) и Дюра Шефер Сримец (Рума);

2. Витомир Чурчин (Зренянин) и Александар Деветак (Вербас); 

3. Владица Миленкович (Парачин) и Трайкович Борисав (Сомбор). 


Шлєбодна тема:

1.  Томислав Мишир (Горватска / Осиєк) и Милан Добровольски Ранчер (Маґлич / Коцур);

2. Петар Йованович (Беоґрад) и Зоран Додерович (Нови Сад); 

3. Душан Мияйлович Адски (Ниш) и Живоїн Денчич (Заєчар). 

Награда Соцки: 

1. Дюра Салонтаї, Коцур;

2. Владо Няради, Вербас;

3. Мирослав Скубан, Елемир. 


Карикатура: 

1. Бобан Станоєвич, Австралия / Мелбурн; 

2. Петар Йованович, Беоґрад; 

3. Ресад Султанович, БиГ / Република Српска.


Силадїйова чутка: 

Иґор Кришан (Зренянин) и Руска матка (Руски Керестур).


Найдлугша чутка:

Антоний Чордаш.