NA PRVOM STE MJESTU
Portal za satiru
Mile Đorđijoski
Aforizmi
Adam je prvi započeo trgovinu organima.
Dao je rebro za ženu.
Da je Odisej znao da ga Penelopa još uvek čeka,
produžio bi da luta.
Da li sam alergičan na hranu?
Ne znam, odavno nisam probao.
Vibrator ne može da zameni supruga.
Ne ume da pere sudove.
Ruku na srce – nemamo srca.
Više ne gleda smrti u oči.
Skinuo je sa zida vođinu sliku.
Glasali smo za njih.
Tako započinje istorija njihove, a i naše bolesti.
Ne znam kako je biti građanin drugog reda.
Toliko visoko se nikad nisam kotirao.
Ima izlaza i iz našeg lavirinta.
Treba samo da se pređe državna granica.
Otkad sam se zaposlio, svaki mi je dan praznik duše.
A ja kad praznujem ne radim.
Skratio sam vreme spremanja ispita.
Umesto u čitaonici, počeo sam da ih spremam u menjačnici.
U mom selu otvorena su čak dva fakulteta.
Po jedan za svakog stanovnika.
Mi smo velika zemlja.
Tu nijedan zakon ne važi na celoj teritoriji.
Diplomirao sam, magistrirao i doktorirao u jednom danu.
Nisu imali da mi vrate kusur.
Onima koji ulaze bez kucanja sva su vrata otvorena.
Bog je prvi počeo da zagađuje zemlju.
Stvorio je čoveka.
Duhovna hrana je najeftinija jer je niko ne konzumira.
Mi smo uporan narod.
Dok nas služe noge klečaćemo.
U našoj familiji se jede po tri puta.
Danas ja, sutra žena, prekosutra deda…
Sami smo krivi što ne živimo k’o na filmu.
Slabo glumimo.
Da bi mnogi narodi živeli u miru,
mnoge vođe bi trebalo da počivaju u miru.
Normalno je što živi zavide mrtvima.
Oni nakon glasanja imaju gde da idu.
Ne zabrinjava ih što će na duši nositi ceo narod.
Mi smo mala zemlja.
Ne može se tek tako ustati iz mrtvih.
Za to su potrebni mirni, fer i demokratski izbori.
Jednoga će dana i naši političari razmišljati hladnih glava.
Niko nije večan.
Izgubljen je bivši fukcioner.
Mole se oni koji ga nađu da ga vrate u sadašnjost.
Razlika između politicara i grobara je velika.
Grobari ne sahranjavaju žive ljude.
Na našem balu sa maskama
najbolje prolaze oni sa čarapom na glavi.
Bože čuvaj mi ženu.
Dok sam kod švalerke.
Dolazi mi tašta u goste.
Glasao sam za desnicu.
Prva se ljubav nikad ne zaboravlja.
Izgubio sam pedeset kilograma.
Skinuo sam ženu sa vrata.
Muž koji ne ume da sanja,
uvek se budi pored sopstvene žene.
Ne volim kad mi se žena meša u muške poslove.
Šta ima ona da mi kazuje kad da perem sudove.
Bojim se da će se jednog dana opet vratiti na vlast.
Zločinac se uvek vraća na mesto zločina.
Vođa ne može da bude car svih životinja.
Njega slede samo ovce.
Između političara i grobara ima velike razlike.
Grobari ne zakopavaju žive ljude.
Jednog će dana i našim političarima zemlja biti iznad svega.
Niko nije večan.
Koristimo domaće proizvode.
Jedemo se između sebe.
Kupio sam dve diplome.
Nisu imali da mi vrate kusur.
Moja žena ima samo jednu manu: nije tuđa.
Mole se političari da ne daju više sve od sebe.
U govnima smo do guše.
Nije lako prodati đavolu dušu.
Velika je konkurencija.
Ruku na srce, nemamo srca.
Ne obrađuju zemlju.
Narod daje veće prinose.
Za one koje gaje iluzije
svaka je klima pogodna.
Za sve su krivi majmuni.
Nisu upotrebljavali kontraceptivna sredstva.
Diktator nije religiozan čovek.
Zato je njegov anđeo čuvar – policija.
Naši političari nemaju tvrdu stolicu.
Zato smo u govnima do guše.
Nema više ljudoždera.
Svi su prešli na zdravu hranu.
Spasio me je Bog.
Ubili su njega u meni.
Nema ko da čuva zemlju.
Niko neće da bude strašilo.
Autoru najboljih aforizama o diktatoru ne zna se ime.
Bog da mu dušu prosti.
Otišao je da glasa za bolje sutra.
Od tad mu se gubi svaki trag.
Para vrti gde burgija neće.
Zato i toliko rupa u zakonu.
I đavo ima ženu.
Ko bi mu inače usadio rogove.
Pomešali su torbe.
Sad ne znaju gde im je glava.
Komšinica mi je upropastila ljubav na prvi pogled.
Spustila je roletne.
Od kad je saznao da ga žena vara sa šinterom
nije više ljubomoran kao pas.
Nevin je kao jagnje.
Biće dobra ovca od njega.
Ne ostavljaju ništa napismeno.
Boje se da ih neko ne pročita.
Policija radi na našem novom imidžu.
Menja nam lični opis.
