Витомир Теофиловић

In memoriam

ИЛИЈА МАРКОВИЋ

(1940 – 2016)


     Ових дана (9. септембра) преминуо је књижевник Илија Марковић, корифеј наше сатире, писац читаве библиотеке – више од тридесет –хумористичко-сатиричних књига. Мало је рећи да је пола столећа писао, он је живео сатиру – није било иоле знатног догађаја, од локалног до глобалног, да га Илија није одмах, чим се десио! – ставио под лупу свог строгог ироничног погледа. Већ наслови његових књига упечатљиво сведоче о тој моралној строгости и пародијској инвентивности, хумористичкој маштовитости без премца: Ветрокази – путокази; Илијада; Срча; Прва Југославија, друга Југославија, трећа Југославија – продато; Зар и ти, сине Едипе; Потврда из катастра: ваше земље нема; Хвала што не пушите, не пијете, не једете; Земља у рупи; Вођа је био, вођа бије, вођа ће бити...

     Марковић је у току свог плодног стваралачког живота писао текстове разних жанрова. Но, већ од почетка бављења писањем главни жанр му је био афоризам, а током последње две деценије и приче и романи су му спадали у афоризам! У његовој поетици и стилистици сви жанрови су у духу и облику афоризма – било да су сажети у једну реченицу, као класични афоризми, било да као специфични низови граде приче, есеје, драме, романе... То поетичко начело страсно је и начелно и својим делима потврђивао. Његова књига Афоризам је алфа и омега српске сатире (о афоризму афоризми) је у исти мах и бравурозна есејистичка ода афоризму као универзалном књижевном обрасцу и ватромет духовитих афоризама о афоризмима; демонстрација универзалности афоризама њиховим говором изнутра, њиховом вишеслојношћу значења иако су патуљци међу џиновима! Илијина књига Пљачка им материна је збирка од 103 приче(!) – то су рефлексивне нарације саздане такође само од афоризама. На исти начин је саздан и роман(!) Заведи, па владај!

    Било је у Марковићевој списатељској биографији и горких тренутака, цензуре и прогона од власти, али он сам није волео да се то и помиње, сматрајући да је трње незаобилазно на животној путањи сваког правог сатиричара. За себе је сматрао да је дете и среће и несреће – среће што је као сатиричар цењен и у стручној јавности и код читалаца. А несрећан што га је држава обасипала толиком грађом да, иако је био неуморан критичар наше невеселе свакодневице, није стизао да обради све теме и дилеме.

    Илијини афоризми су преведени на двадесетак језика и уврштени у антологије широм света.


Мали избор из великог опуса


  • Није било далеко од памети. Зато нам се и обило о главу.
  • Чим се ослободе јарма, Срби легну на руду.
  • Док се не монтира материјал, гледаћете званичну верзију догађаја.
  • Пред законом су сви једнаки, али није закон пред свима.
  • Напустили смо теорију завере. Више држимо до праксе.
  • Прави демагог цитира народ.
  • У његовим успесима је и део наше кривице.
  • Озвучење је добро. Чује се само аплауз.
  • Бити толико у праву – није пристојно.
  • Слава удара у главу. Зна где је отпор најмањи.
  • Лош, лошији, најбољи.
  • Ако изаберемо најбоље, ко ће да ради?
  • Наоружани знањем пуцају у празно.
  • Ко верује својим очима, склон је и другим пороцима.
  • Заносе улево, а односе на све стране!
  • Срби на храну не дају ни пет пара. Немају!
  • Устајте овде!
  • Графити су последњи зид одбране.
  • Сви су били на мојој страни. Зато се чамац и преврнуо.
  • Мања форма од афоризма је – језик за зубе.
  • Где је танко, ту се ки...