Нова књига афоризама Душана Пуаче "После Прометеја"

Наслов књиге: "После Прометеја"

Писац: Душан Пуача

Издавач: Алма, Београд

Рецензија: Александар Чотрић

Избор афоризама: Александар Баљак и Милан Тодоров

Насловна страна и карикатуре: Тоша Борковић

Број страница: 126

Година издања: 2018.


Избор афоризама за сајт

(Ј. Николић)


На поправни ме оборила наставница географије.

Нисам знао границе Србије.

Таква тешка питања се не постављају ни влади.


Кад су се Срби насељавали на европски континент,

штета што је Швајцарска већ била заузета.


Када ме је иследник питао које ми ухо звони, рекох: десно.

Сада ми звони и лево.


Ако ЦИА жели и мене да прислушкује

мораће прво да ми уплати кредит за мобилни телефон.


Полиција је покушала да изврши претрес мог стана и нашла је само голе зидове.

Пре њих су били судски извршитељи.


Благо нашем деди, има предизборну тишину кад год пожели.

Само искључи слушни апарат.


Битку су започели бескомпромисно.

После им се указао и непријатељ.


Народни херој је преживео рат.

Страдао је у акцији промена назива улица.


Својим исказом довео сам суд у заблуду.

Признао сам кривицу.


Извршио сам ребаланс кућног буџета.

Испразнио сам унукову касицу прасицу.


Данас смо формирали анкетни одбор

да се испита ко је ноћас испразнио фрижидер.

Мада, сумња се на деду. Од јутрос пушта гасове и подригује.


Основци кренули у школу.

Средњошколци кренули у школу.

Студенти кренули на факултет.

Једино родитељи не знају где ће.


Однос моје жене и мене је попут динара и евра.

Сваки дан достиже историјски минимум.


У вођењу љубави окренуо сам ћурак наопако.

Прешао сам са дела на речи.


Док сам јој ја скидао звезде са неба,

други јој је скидао хаљину.

Очигледно, звезде ми нису биле наклоњене.


Жена и ја годинама играмо слагалицу.

Слажем ја њу, слаже она мене и тако редом.


Промискуитет је делотворан у јачању јединства нације.

На крају сви постану једна велика породица.


Старлета је била толико популарна

да су јој фотографије преведене на неколико страних језика.


Вечна љубав?

Tо је онај временски период док љубав траје.


Синоћ је моја баба истукла деду.

Изгледа да је вршњачко насиље ушло у све сегменте друштва.


Винари често читају Библију.

Уче од Исуса како се од воде прави вино.


Кад је стигао у чистилиште, вратили су га кући.

Да се окупа.


Петао јесте кукурикао прерано,

али је зато супа била одлична.


Мој пас и ја шетамо један другога.

Свако са своје тачке гледишта.


Моја генерација је почела да кризира.

Не можемо више ни кредит да дигнемо.


Стадо је било превелико.

Док сам избројао све овце, свануло је.


Нисмо му дали ни четрдесет дана а већ се охладио.

Цео живот је патио од слабе циркулације.


Свака будала данас може да напише књигу.

Паметни су ту да је не читају.


ПРОМЕТЕЈ НАШИХ ДАНА


Кад би ми неко тражио да брзо набројим десет значајних савремених српских афористичара, увек би међу њима било и име Душана Пуаче. Прошло је више од тридесет година откад сам први пут прочитао његове бритке мисли на страницама „Студента“, па потом и „Омладинских новина“, „Младости“ и „Књижевне речи“, и од тада су се оне чврсто урезале у моје памћење. Импресионирале су ме одважношћу, суптилним хумором, интелектуализмом и оштрином каква се ретко где могла пронаћи у то време.


Мало је данас тако стрпљивих, доследних, аналитичних и упорних афористичара какав је Душан Пуача. Он је на нашој сатиричној сцени у континуитету присутан преко четири деценије и за све то време је исписивао реченице које су мудре, опасне, провокативне, оштре, двосмислене и сатиричне. Многи су у међувремену одустајали од писања кратке форме, али је аутор ове књиге, напротив, сваким новим насловом потврђивао претходно досегнуто и доносио нови квалитет. У писању се увек држао правила: пиши мало, али добро! Никада се није служио ванкњижевним пречицама, вербалном сензацијом, медијском манипулацијом и личном рекламом. Своје ауторско име и репутацију градио је корак по корак усавршавањем стила, брушењем израза и иновирањем књижевних поступака. С временом је ширио видокруг и дијапазон тема о којима је писао. Чинио је то увек на етичан и поштен начин и према себи и према другима. Политички, сатирични, и друштвено ангажовани афоризам био је и остао у средишту стваралаштва Душана Пуаче. Посебно оштар је према лажним патриотима, добровољним даваоцима туђе крви, ратним хушкачима, неотесаним и необразованим политичарима, корумпираним судијама, сервилним уредницима, безочним доушницима, цензорима, лицемерима, продавцима магле, бескруполозним бизнисменима, неталентованим уметницима... За Пуачу нема табу тема, а посебно га привлаче оне најопасније, најпровокативније и најшкакљивије. На том терену је суверен, нарочито кад из њега проговоре иронија, црни хумор и сарказам.

Пуача је од оних стваралаца чији се поједини афоризми издвајају међу хиљадама других сентенци његових колега и дуго се памте - стичући статус изузетности, попут народне пословице или изреке. Распричанији је него већина домаћих афористичара, тако да његове крилате мисли понекад личе на минијатуре, микро-приче или сажете коментаре. То им даје посебан шарм, необичност и ноту оригиналности. Било је афористичара који су били познатији од својих афоризама. Са Пуачом је, на срећу, друкчије. Код њега је књижевно дело увек у првом плану, што говори о његовој људској скромности, али и књижевном поштењу, посвећености стварању и моралној величини.


Кад читам књигу „После Прометеја“ просто се питам - где је аутор годинама крио овако добре афоризме, кад их није објављивао у новинама и друштвеним мрежама, и читао на фестивалима и књижевним вечерима? На срећу, захваљујући овој књизи, коначно излазе на светло (или таму) дана. Аутор се потрудио да за књигу издвоји заиста најбоље из своје вишегодишње продукције и да то буде у оптималном обиму (ни превише, ни премало). Књига оставља још повољнији утисак због тематски повезаних афоризама који у симбози са сродним изгледају и за нијансу светлији. Пуача тако постаје Прометеј наших дана, јер нам је подарио нешто што ће снажно засијати, истински нас озарити и дуго грејати својом унутрашњом ватром.


Александар Чотрић