NA PRVOM STE MJESTU

Portal za satiru

 

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ДРАГАНА ШУШИЋА

Постхумно објављена књига афоризама писца и психијатра Драгана Шушића (1932-2009) – „Познавање природе друштва“ („Алма“, 2010), представљена је пред стотинак посетилаца 26. октобра у Кући Ђуре Јакшића у београдској Скадарлији.
О аутору и књизи говорили су приређивач Александар Баљак и књижевници и књижевни критичари Бане Јовановић, Витомир Теофиловић, Радомир Мићуновић и Ранко Симовић.
У овој књизи, на око 240 страна, налази се више од хиљаду афоризама које је, међу четири хиљаде из заоставштине аутора, изабрао и приредио Александар Баљак. Књигу је ликовно опремио Милан Бештић.
Драган Шушић је рођен  у Липници код Чачка. Писао је афоризме, хумористичке песме, епиграме и прозне текстове.
Објављивао је од средине педесетих година прошлог века у хумористичким листовима и емисијама Радио Београда и Радио Сарајева.

Добитник је награде на Чивијади 1972. године.Публика у Кући Ђуре Јакшића

 Из његовог афористичарског стваралаштва издвојили смо:


Сиромаштво је наше највеће богатство.
Тога највише имамо.

Уверавају нас да су Срби срећан народ.
Страхује се да срећи неће бити краја.

Тачно је да ми радимо против себе,
али се надамо да ћемо и то обавити траљаво.

Тек би се видело колики је то гигант кад би могао да стане на ноге.

Нама сваки почетак није тежак.
Рат смо започели као од шале.

Србија ће се дићи као феникс.
Већ је у пепелу.

Кажеш да више нисмо браћа.
Хвала ти к'о брату.

Памтићемо га по добру.
Чим оде, биће нам добро.

Масовно смо гладовали
и уштедели три пута више хране
него што нам треба.

Видим да и без мене постоји јединство свих грађана Србије.

Србија се интензивно развија,
али се очекује да то неће оставити озбиљније последице.

У комунизму народ се више пита него у капитализму.
Мора да се пита кад му ништа није јасно.

Понижавају нас,
али нам достојанство не дозвољава да се осећамо увређенима.

Код нас на изборима не би могла да победи већина,
зато што је немоћна.

Не пада нам тешко што страдамо с њим,
јер знамо да њему неће бити ништа.

Конкретно: десило се то што се десило,
па смо стигли ту где смо стигли,
и сад имамо то што имамо.

Немојте ми опет рећи оно тужно: ударио Србин на Србина.
Зар није лепше оно: ударио јунак на јунака.

Добар директор: увео рад, ред и род.

Могу мирно да спавам,
али немам где.

Питају ме зашто пијем,
а нико ме не пита зашто не једем.

Ми нисмо сиромашни,
чим можемо да плаћамо високу цену.

Паре су за то да се троше,
али ја то не бих могао практично да вам покажем.

Није важно шта је министар рекао. Важно је да је остао жив.

Имам три жеље,
али ми фали златна рибица.

Крв није вода.
Не морамо да штедимо.