ПРЕМИНУО СЛОВАЧКИ ХУМОРИСТА И САТИРИЧАР
МИЛАН ЛАСИЦА (1940–2021)

     Београд, 19. јул  – Милан Ласица, познати словачки комичар, драмски писац, романописац, текстописац, афористичар, глумац, редитељ, модератор и певач заувек је напустио свет 18. јула у 81. години.

     Преминуо је на сцени, где је са оркестром наступао на годишњем концерту у Братислави. Срушио се током извођења једне од песама и упркос покушајима да га оживе, није му било спаса.

     Милан Ласица је рођен 3. фебруара 1940. године у Зволену у породици банкарског службеника, али се породица убрзо преселила у Братиславу, где је провео већи део свог живота. По завршетку братиславске гимназије, одлучио је да студира драматургију и позоришне студије на Академији сценских уметности, на којој је дипломирао 1962. године.

     Током студија на Академији сценских уметности у Прагу започела је ауторска сарадња нераздвојног пара Ласица - Сатински. У годинама 1959-1960, као студенти универзитета, изводили су своје комичне ауторске дијалоге у кабареу „Татре“. Својим приступом хумору пратили су пар чешких комичара Јана Вериха и Јиржија Восковца.

     Пред публиком су смислили нови, оригиналан говор и текст у којем су баналне животне ситуације претварали у апсурдну позицију.

     Пред филмском камером, Милан Ласица дебитовао је у филму „Увек могуће“ 1961. Играо је бројне ликове у успешним филмовима, као што су „Слатке игре прошлог лета“ (1969), „Париски живот“ (1978), „Булдози и трешње“ (1981), „Срдачан поздрав са Земље“ (1982), „ Три ветерана“ (1983), „Бежимо, иде!“ (1986), „Служио сам енглеског краља“ (2006), „Таоци“ (2014), „Агаве“ (2016)...

     Такође се представио као певач, снимивши три албума евергрин композиција са „Братислава хот серенадерс“ („Ја сам оптимиста“, 2001, „Цео свет се мршти", 2002 и „Када је време стало“, 2011).

     Милан Ласица је добио неколико награда за свестрано и изузетно уметничко стваралаштво. Међу њима су „Кристално крило“ за животно дело, Медаља за заслуге првог степена председника Чешке Републике Вацлава Хавела и Прибинов крст од председника Републике Словачке Ивана Гашпаровича, за изванредне заслуге у области културе.

     Милан Ласица је заступљен у Антологији словечког афоризма на српском језику „Муње и громови“ („Српска реч“, Београд, 2020), коју је превео и приредио Александар Чотрић:


АФОРИЗМИ МИЛАНА ЛАСИЦЕ


Тајна успеха је и у одбијању могућности.


Људи плачу дуже него што се смеју.


Пут нам је био заједнички, али ме боле моје ноге.


Ко ћути, или ништа не мисли или мисли своје.


Нове идеје су као нове ципеле. Човек жели да дође кући и да их се реши.


Дом је склониште за жене, али је за мушкарце бојно поље.


Кад су непријатељи у рововима, само се магарац креће по површини.


Увек је наша снага била у забораву.


Лепо сте то рекли. Тако људски. Једноставно. Да би чак и доктор наука могао то да разуме.


БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ