NA PRVOM STE MJESTU

Portal za satiru

PRIKAZI I OSVRTI 2010

                                            Politika 14. 05. 2010.                                          

Александар Баљак

Доле пароле!

* Ми смо народу обећали благостање, а све остало је причам ти причу.

* Код нас нема празног хода. Стално смо у раскораку.

* Србија разара јединство западног Балкана. Не престаје да се распарчава.

* Кад кажете да је то ваша територија, само сте делимично у праву. Као што видите, сада смо и ми на њој.

* Држава у држави је територија окупирана собом.

* Ништа не брините! Ако се икад нађете у невољи, ми ћемо вам пружити руку! И то не било коју него управо ову коју смо вам малопре откинули.

* Политика тражи жртве. И у томе је веома успешна.

* Снимали смо вас скривеном камером. Упозоравамо вас да су снимци узнемиравајући.

* Бог далеко,Америка близу. Ово је некад била само мексичка изрека.

* Мораћемо за тренутак да прекинемо паљбу, мировни преговори само што нису почели. Чућемо се касније!

* Јавност је жељна скандала. Ето зашто се недолично понашамо.

* Ово је луда кућа! Ми, укућани, још смо и добри у каквим условима живимо.

* Кафане доприносе смањењу насиља у породици. До фајронта!

* Истина о нама вређа наш осећај за лепо.

* Финансијски извештај је непотпун: недостаје новац!

* Приликом поделе плена обавили су лавовски део посла.

* За њега никад не бих рекао да је мафијаш. Баш зато што знам да јесте.

* Он би и рођену мајку продао, али не по сваку цену. Једна је мајка!

* Немам времена да вам причам о својим почецима. Ни броја им се не зна.

* Кад погледам шта је све мени претходило, понекад се питам да ли сам ја све то заслужио.

* Не мислим да сам само ја у праву. У праву су и они који мисле као ја.

* Афоризам је гром из ведра неба.

* Роман је добар само ако је шири него дужи.

* Његова проза пркоси увреженом мишљењу да књига треба да буде читљива.

* Ако вам се не свиђају моје књиге, читајте их на нов начин.

* Он чини све да сачува свој брак. Строго пази да га жена не ухвати у неверству.

* Она и он живе у дивљем браку. Мало-мало, па поломе све по кући.

* Ако сам вирус грипа добио од своје жене, то значи да је период инкубације трајао годину дана.

* Ја сам сада у годинама када не могу да разочарам. Могу само пријатно да изненадим.

* Наш маратонац је најспремнији ушао у трку. Његови ривали су давно прошли кроз циљ, а он још трчи!

* Живот је масовна појава. Зато је тако јефтин.

* После смрти тела се распадају. То је доказ више да нагле промене шкоде организму.

* Није чудо што о себи имамо веома лепо мишљење. Негујемо га већ хиљаду година.

* Све што смо радили било је у духу времена. Није наша кривица што смо живели у нехеројском добу.

* Позивајући се на Закон о информисању, захтевамо да нам се каже шта ће са нама бити.

      НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ КРАГУЈЕВАЧКЕ, од броја 41 - 50.     

 АФОРИЗМИ

18. фебруар 2010. године

Наша спортска разноврсност.
Сјајно се крећемо, још боље тапкамо у месту!

Ивко МИХАЈЛОВИЋ

Опет нисмо имали среће. Добили смо владу какву заслужујемо.

Раде ЈОВАНОВИЋ

Позитивне резултате наше политике
не можемо да вам покажемо из техничких разлога.
Покварио нам се микроскоп!

Ја видим да ситуација ништа не ваља, а у влади тврде да је све у најбољем реду.
Дошло, дакле, време да човек више не може да верује ни својим очима!

Ми смо окренути искључиво нашој будућности.
Гледамо како да преживимо сутрашњи дан.

Сахранили су и државу и народ!
Толико о њиховом креативном раду док су били на власти.

Сад кад нам више ни Бог не може помоћи,
најважније је да се ослонимо на сопствене снаге.

Нисмо одолели политици штапа и шаргарепе.
Појели смо и једно и друго!

Драган РАЈИЧИЋ

 25. фебруар 2010. године

 

Прођосмо као да смо пали с крушке.
А баш је било зрело за промене!

Драган РАЈИЧИЋ

Из аутобиографије познатог политчара: „Био сам на најодговорнијим дужностима у држави. Тамо где је све пропало”.

Ослободио сам се негативне енергије.
Политчком противнику сам сломио кичму, коалиционом партнеру врат, а жени нос
и сад сам опет позитиван!

Откако сам престао да се виђам са комшијама,
наши добросуседски односи су сваког дана све бољи.

Стојан ЈАНКОВИЋ 

4. март 2010. године

Кад су славној певаљки на бини спале гаће,
запретила је опасност да нам пропадне културни
догађај године. Срећом, она се и без њих одлично снашла.

Драган РАЈИЧИЋ

Све што сте обећали народу, народ вам је омогућио да имате!

Влада БУЛАТОВИЋ ВИБ

Ову кризу ће преживети само најспособнији.
Дакле, они које смо изабрали да нас из ње изваде!

Драган РАЈИЧИЋ

 

Умјетник: оно што није успио за живота, успио је кад је умро
- да промијени свијет!

Жене воле официре, али на занимање радије иду с војницима.

Вријеме чини своје:
више ни годишњицу брака не обиљежавам радно.
Само свечано!

Избјеглица никако да састави крај са – родним крајем.

Са мојим компјутером дијелим избјегличку судбину:
ја без куће - он без кућишта!

Грујо ЛЕРО

11. март 2010. године

Сад кад смо цео народ довели до гроба
најважније је да му организујемо величанствену сахрану.
Да би генерације које долазе имале по чему да нас памте!

Откако смо им дозволили да нам јебу матер,
са најмоћнијим државама света имамо све бољу комуникацију.

Кад сте политичком противнику песницом сломили нос, шта
сте тиме хтели да кажете?

Данас могу цео дан да пишем афоризме.
А само сам пет минута гледао шта раде они који брину о нама!

Добили смо дипломатску битку за Косово.
И они који ће тек да га признају сада знају да је оно наше.

О политичким мртвацима све најбоље!
Још су на власти!

Политика је вештина могућег.
Треба само народ убедити да
ће бити баш оно што бити не може.

Драган РАЈИЧИЋ

Једанаест година нико нам није бомбардовао мостове...
А ефекат је исти!

Раде ЈОВАНОВИЋ

Хлеб и со!
Ето социјалног дијалога!

Ивко МИХАЈЛОВИЋ

Оно у чему смо се ми опробали и мазохисти проглашавају за
екстремне активности.

Да ли је и страшни суд доживео кадровске претумбације?

За оног ко мушки трпи стање је задовољавајуће.

Не знам зашто се боре мисли моје кад је све ово већ виђено.

Књига која је спала на два слова проглашена је за издавачки подухват године!

Главом и брадом, па шта пре пукне!

Ивко МИХАЈЛОВИЋ

У се, на се И пода се.
То је мој политички програм у који сам унео целог себе!

Драган РАЈИЧИЋ

18. март 2010. године

У библији пише: Не кради.
Али где се чуло и видело да министри читају Библију!

Испред Скупштине нема контејнера!
Ђубре је унутра.

Криминалцима на власти је много теже него обичним криминалцима.
Код њих је крађа партијска обавеза.

Демократија није за слепце.
Зато је нисмо ни видели!

И ми коња за трку имамо, али тренутно је заузет државним пословима.

Промена власти је едукативни процес.
То је шанса да и други науче да краду!

Васил ТОЛЕВСКИ

Могли бисмо да хранимо пола Европе пољопривредним производима
које увозимо!

Милан ТОДОРОВ

Како да знамо куда све ово води
кад се већ деценијама нисмо померили с места?

Предности нашег пута биле би још видљивије
да смо бар једном успели да станемо на своје ноге.

Наша сахрана биће заиста величанствена
јер смо сами себи ископали раку.

Ја сам дрво живота засадио из сасвим конкретног разлога.
Да имам где да се обесим ако нешто пође наопако!

Драган РАЈИЧИЋ

Дошло нам је из дупета у главу.
Ко је сада паметнији?

Умро је природном смрћу.
Од глади!

Стазе су нам утабане.
Туђим чизмама.

Једну карту!
"За први воз или онај који наиђе”.

Влада је подржала штрајкаче:
изнајмила им шаторе.

Прошли су нам сви возови.
Сада градимо аеродроме.

Слободан ЖИВАНОВИЋ

Колико пута треба дотаћи дно да бисмо коначно били своји на своме?!

Вечера је била тајна.
Остало смо видели.

Оно у чему смо се ми опробали
и мазохисти проглашавају за екстремне активности.

Мртав угао је српски маневарски простор.

Ивко МИХАЈЛОВИЋ

Откад су нам укинули визе
много лакше замишљамо где бисмо све путовали!

Слободан СИМИЋ
25. март 2010. године

Све су то иста говна!
Ако мислимо на исту ствар!

Драган РАЈИЧИЋ

Са нама не можете да залутате.
Ми нигде не идемо.

Слободан СИМИЋ

Ми не желимо да будемо ваши Срби из безбедносних разлога.
Ко би управљао толиком силом!

Зашто се правимо да нисмо оно што јесмо?
Зато што то није наш ниво!

Док ми се нису обили о главу,
нисам знао колико су моји афоризми опасни.

Штета што јој је народ помро од глави.
Власт је била на најбољем путу да реши све његове проблеме.

Ако смо пред законом сви једнаки,
зашто онда они који га овако спроводе нису у апси?

Министри у влади су морали да изврше козметичке промене
јер више ни рођена мајка није могла да их позна.

Сви они које је држава привремено довела до гроба могу да одахну.
Управо им је пронашла трајно решење!

Буди позитиван!
Заборави да имаш вирус сиде!

Драган РАЈИЧИЋ

Прије мјесец дана комшији сам посудио кост за супу.
Још ми је није вратио!

Хоћемо у Европу, а у народним кухињама још нема бечке шницле.

Диоген је човјека тражио свијећом.
Данас му не би помогао ни рефлектор.

Ранко ЛАЛОВИЋ

Свако наше лирско узбуђење прожето је мотивима песме која нас је одржала.

Добио сам биометријски пасош.
Сада могу да се сликам са њим!

Ивко МИХАЈЛОВИЋ

1. април 2010. године

 Трла баба лан.
Спрема деду за транзицију!

Ивко МИХАЈЛОВИЋ

Да СПС својевремено није пребијао демократе,
ко зна да ли би их се ови и сетили приликом формирања владе!

Раде ЈОВАНОВИЋ

У почетку беше реч.
Ето шта је претходило говору мржње.

Код нас више нема вербалног деликта.
Грађани су научили да правилно мисле!

Драган РАЈИЧИЋ

Још неколико сигурних кућа и сви ћемо бити у карантину!

Наша гурманска трпеза: кост без свињског бута!

Ивко МИХАЈЛОВИЋ

Наш земљак Тесла измислио је наизменичну струју:
свака три месеца мења јој се цена!

Чим на телевизији проговори неки политичар,
препознамо да нам је украо глас!

Раде ЈОВАНОВИЋ

8. април 2010. године

Овде живи већ завиде мртвима,
али још немају довољно пара за своју са храну!

Драган РАЈИЧИЋ

Наш вођа само испред огледала може да уочи државни проблем!

Васил ТОЛЕВСКИ

Моле се очевици да се у интересу  истраге не изјашњавају!

Раде ЈОВАНОВИЋ

15. април 2010. године

Постављају капитализам на чврсте основе.
Краду темељно!

Милан Ј. МИХАЈЛОВИЋ

Нисмо ми толико глупи, а да не можемо још напредовати.

Куд плови овај брод? Рећи ћу вам ако уђем у програм заштите свједока.

Изгубио сам сваку креативност. Не могу више ни да вас смислим!

Влада ће нас погурати? Значи, најгоре је иза нас!

Министри се боре за нас као лавови. Не испушта се плијен тако лако.

Бојан БОГДАНОВИЋ

Подземље не зависи од дубине.
Далеко је успешније када је лоцирано на нивоу државе!

Тајкун је био толико глуп да су му и интелектуалну својину ставили под сумњу!

Раша ПАПЕШ

Крајње је време да уђем у политику.
Више ни сам не верујем у оно што причам!

Миладин БЕРИЋ

22. април 2010..

За шта се све нисмо борили. Између осталог и за ово!

Ивко МИХАЈЛОВИЋ

 

Српско пролеће доћи ће на куково лето!

Ивко МИХАЈЛОВИЋ
                      List SVETLOST, Kragujevac, 03. maj 2010.                     

Драган Рајичић, сатиричар

Интервју

Проблем сатире је што она све више губи на тежини. Сатиру својим говором и јавним ангажовањем обезвређују управо политичари. Данас је сатира изгубила, чини ми се, ону моћ просветљења коју је имала под Милошевићем. Сатиричари су тада били мотивисани жељом за променама, али не ових које су нам запале. Сада је и без нас сатиричара народу јасно да су нови хохштаплери у игри заједно са оним старим, те је бављење сатиром сада пре свега у функцији духовне одбране, јер ја, рецимо, њоме више немам шта и кога да подржим, истакао је на почетку разговора  за „Светлост“ Драган Рајичић, један од најбољих српских сатиричара.

- За озбиљног сатиричара свака власт је инспиративна. Oвa je и настала гашењем изборне воље народа, што ће рећи да се сама наместила. При томе је тако компонована или боље рећи измиксована да, кад погледаш, на пример, једног Дачића и мало премоташ филм уназад, из главе ти лако покуља нешто што може да се обуче у добар афоризам, сатиричну причу или карикатуру. Па ипак, морам овде са искреним жаљeњем да приметим да је наша сатира, мислим на ону која егзистира у писаним медијима, данас у поприличној кризи, а српска  афористика баш тапка у месту. Разлози за то су вишеструки. Ја пишем већ 30 година, а у Крагујевцу сам и даље најмлађи сатиричар!

Да ли је сатира данас изгубила своју моћ?

-Чини ми се да је сатира изгубила ону моћ просветљења коју је имала под Милошевићем. Тада смо били мотивисани и чињеницом да је она била у функцији неких промена, али не ових које су нам запале. Сада је и без нас, народу јасно да су ови нови хохштаплери.

Како објашњавате незаинтересованос младих за сатиру?

-Још увек нисам успео то да одгонетнем, осим ако новој генерацији већ није мука од оних о којима би требало да пишу. Треба, међутим бити праведан па рећи и то да су ови „заморени аутори” нашу афористику прославили у претходном режиму. Оно златно доба Милошевићевог лудила и лудила његовог режима било је заправо екстраинспиративно за сатиричаре и већина нас је тада и написала своја најбоља дела. А кад једном досегнеш плафон, онда, дабоме, да је тешко да се ту задржиш. Даље, сатира је у новонасталим условима изгубила, у игри заједно са оним старим, те је бављење сатиром сада пре свега у функцији наше менталне одбране јер ја, рецимо, њоме више немам шта и кога да подржим. Гурати стално власти прст у око да би она нешто видела и веровати да ће сатира покренути нешто на боље у главама оних који нас воде је дефинитивно илузија: њима више ни ми не можемо помоћи! 

Где је главни проблем сатиричара? 

-Посебан проблем сатире је што она као књижевна форма све више губи на тежини. Њу својим говором и, уопште, својим јавним ангажманом обезвређују управо политичари износећи једни о другима разне гадости и то највулгарнијим речником, било у Скупштини или у некој ТВ емисији. А задатак сатиричара је, између осталог, како је то лепо рекао Растко Закић, да „некоме бираним речима каже да је говно!“.
И коначно, бављење сатиром је остало и без оне дражи опасности која нам је у претходном режиму стално стајала над главом. Било у смислу да западнеш под удар оног сулудог закона о информисању, било да будеш оптужен као домаћи издајник или страни плаћеник. Мене лично тај ход на ивици жилета тада је много више инспирисао од ове слободе коју данас имамо. О овима данас, наиме, можеш да напишеш шта год хоћеш и да при томe будеш сигуран да ништа неће фалити ни теби, али ни њима!

Да ли после одласка Слободана Милошевићa сатиричарима недостаје Вођа, као инспирација?

-Не, уопште! Сад сам се баш сетио једног који има много власти, али му јеи то мало, па се у све петља и без његовог бефела потчињени не могу ни у тоалет, ради потребе. Милошевићу су се уочи избора привиђале брзе пруге и шведски стандард, а овоме стотине хиљада нових радних места и уништавање корупције. Не могу да се сетим како се оно зваше, али виђам га скоро сваког четвртка у оној мојој колумни у „Крагујевачким новинама“. Добро, поређење није сасвим адекватно, Слоба је ипак један и непоновљив, овај је још мали и тазе, али ако настави овако да расте... Хм, чек да се померим с места! Пу, пу, пу!

Какве су могућности да поруке сатиричара стигну до читалаца?

Све лошије. Далеко горе него под Милошевићем. Не само да је простор који се номинално зове сатиром редукован до понижења, него се и на том мизерном простору предност даје оним ауторима који народ треба да увеселе плитким досеткама, углавном на штету брачног друга или каквом другом ступидаријом. Такви те своје досетке лопатом гурају у новине, компромитујући на тај начин саму суспстанцу сатире којом покушавају да се баве. То некритичко објављивање, афоризама пре свега, и у вашој новини је превише узело маха. 

Петнаест година сте били уредник сатиричне стране у „Светлости“, а сада у „Крагујевачким новинама“. Познато је да је Крагујевац један од градова који има одличне сатиричаре. Како то објашњавате?

-Крагујевац има одличне сатиричаре и у писаној речи и у карикатури. Овде су стварали и Домановић и Виб и Љубиша Манојловић, оснивач ове новине. У питању је и традиција на коју се и ми качимо. Ипак, мислим, да сатиричаре рађа систем, а кроз шта смо све прошли, под Титом и од Тита наовамо, чудо је само што нас нема много више. Реално би било да у сваком Србину буде бар по један Домановић! 


Да ли од сатире може да се живи?


-Најбољи одговор на то питање одавно је дао легендарни Александар Баљак који је написао „Може, али не сваког дана!“


Један сте од најбољих сатиричара Србије, а егзистенцију обезбеђујете радом на бензинској пумпи?

-Да и то срећом! Јер, да ме мој пријатељ и земљак Томислав Ђорђевић није пре пет година запослио на својој бензинској пумпи у Петровцу, о мени бисте данас вероватно говорили у прошлом времену и, надам се, са понеком сузом у очима. Ево, из те, за длаку избегнуте ситуације, цитирам део неодржаног опроштајног говора једног мог пријатеља „Уби га прејака реч. А није им све рекао. Још би тај писао да је имао шта да једе!“.

Како усклађујете своје писање са радом у сменама на бензинској пумпи?

-Веома тешко. Некада седам за рачунар и после 50 сати неспавања. На пумпи точим гориво, али дабоме, и ослушкујем глас народа. Што ће рећи да у рукама имам прави мерач за стање ствари. Стиже ме, међутим умор и године па осећам да посустајем. То је свакако срећа за оне о којима пишем, јер да се бавим само њима, ко зна докле би нас то одвело. Поготову мене!

Да ли се у вашем положају осећа казна локалне власти за оно што радите?


-Не бих ја то тако формулисао. Ја сам у овом положају зато што сам се практично сам казнио. Нека мене у овој мојој беди, јер ту ником не дугујем ништа. Осим комуналним службама којима дугујем све што траже. Али ни ова, а ни претходна власт није без извесне одговорности за мој положај. Нудили су мени неки њени представници којешта што је, искрено говорећи, знатно комфорније од рада на бензинској пумпи. Нисам то прихватио јер је оно што су радили на политичкој сцени било неспојиво са мојим карактером. Е, криви су зато што још нисам у њих стекао никакво поверење да бисмо у било чему били партнери. 


Колика је данас ваша стваралачка слобода?

-Близу две деценије у „Светлости“ сам имао колумну „Трећа страна“. Ту сам остварио апсолутну слободу за свој рад, јер ми главни уредник, Мирослав Јовановић, који је такође трајао јако дуго на тој функцији, никада није померио ниједну запету. Сама новина, била је врло критички оријентисана према стварности, а ја као њен сатиричар, био сам, разуме се, увек наспрам власти. И оне Милошевићеве, тотално сумануте, и оне коју је предводио лажни легалиста, а критиковао сам и покојног Ђинђића кад  ми се чинило да то заслужује. Сам сам бирао и теме и „оружје“ и тако из броја у број. Као аутор који је био истински одан новини за коју пише, а која му је највише помогла да развије свој таленат.

Да ли имате аутоцензуру?

-Имао сам неку врсту аутоцензуре само у време оног већ поменутог суманутог закона о информисању, када ми се чинило да бих „прекомерном“ употребом свог дара и ауторске слободе, новини могао да донесем више штете него користи. Тада сам мерио сваку своју реч и са жаљењем констатовао да оне најбоље нису за употребу. У ствари, сад сам се сетио, ја сам и постао сатиричар онда када нисам ништа написао! Било је то у средњој школи  на једном писменом задатку из српскохрватског језика. Тема „И тако Тито поста легенда...“, а ја предао празан задатак без иједног слова. Шта је, дакле, од мене и могло друго да постане, кад ни Тита нисам успео да заволим! Како по том питању стојим данас, у Крагујевачкој новини? Задовољавајуће за сада. Никакви лимити ми нису предочени и сви зарези и све тачке су ми и даље на броју. Понекад ми се, додуше, чини, а већ чујем и такве приговоре, да сам се мало „опустио“ према локалној власти. Може бити, а ако је то тачно, то је због тога што и новини за коју сада пишем не желим да нанесем неку штету пре него што стане на своје ноге јер је још млада и на разним искушењима. Мада, са друге стране, могуће је такође да ја више бринем о њој него она о мени, што ће рећи да је за мене као српског сатиричара дефинитивно највише учинио мој газда са пумпе када ми је оно црево тутнуо у руке.

Док је беда све већа, у Србији тренутно има 30.000 функционера који треба да пријаве имовину. Шта имате да им поручите? 

-Њима немам шта да поручим, него ћу ову прилику да искористим да на њих бацим једну страшну клетву: Дабогда у блиској будућности поделили судбину овог народа за који се толико боре!


Како видите себе за десет годинa?
 

-Мислим да ћу до тада морати да се мало декомпонујем. Већ сада за заинтересоване купце могу да огласим да ми је један бубрег слободан за промет, а ако ме послужи здравље и срећа јуначка, пробаћу да неки бизнис направим и са јетром и слезином. Ако наши европејци наставе овако да нас уводе у Европу, а ја успешно обавим то декомпоновање, за мене тада више неће бити зиме. Но, ако у 2020. стигнем весео и сит, тeк неће да ваља. У том случају на мене као човека и сатиричара више не рачунајте, јер би то могло да значи само једно: да сам и ја за паре продао нeшто друго, а не поменуте органе. Ако, ипак, све буде како треба, на овом, назовимо га литерарном плану, видим себе остарелог, помало сенилног и посусталог, како покушавам да смислим још неки афоризам или текст о једним те истим ликовима који ће се, нормално, до тада вртети на власти у још неколико кругова, постава и комбинација. И већ осећам да пред њима и сатира губи битку, ствари нам измичу контроли, јер оно што су они радили јуче, што раде данас и што ће урадити сутра, не да се више описати. Толико покварене маште ни ми немамо, али би зато своју мисију просветљења можда могли да завршимо ако уместо мастиљавог пера у руке узмемо по једну мотку која би претходно била умочена у нешто друго.


Како гласи ваш најбољи афоризам?

Тај још нисам написао зато што чувам здравље!


„Власт која има овакав однос према најбољим сатиричарима нема будућности“.

-Moже бити. Само ипак имам неки гадан осећај да ће она пре дочекати наш крај него ми њен. Питање је у ствари да ли ће за њом уопште бити преживелих.

И, на крају, позивам Вас да наставите сарадњу у „Светлости“. Хонорара и овако нема.

-Хвала на позиву. Размислићу наредних дана о тој идеји. 

Оливера С. ТОМИЋ

        Udruženje Prijatelji njemačkog aforizma - Arhiva DAphA       

Piše Jovo Nikolić

Udruženje "Prijatelji njemačkog aforizma - Arhiva (DAphA) Hattingen eV"  postoji od 2005. godine i predstavlja jedinstvenu asocijaciju u Njemačkoj i Evropi, čiji je cilj da njeguje i promoviše aforizam kao književni žanr.


Aktivnosti udruženja:

•  Seminari i radionice u vaspitno-obrazovnom radu sa učenicima i studentima;

•  Vikend seminari za pisce;

•  Interkulturalna obuka u procesu proizvodnje misli, poslovica, dosjetki, aforizama i ideja koje tretiraju svijet mladih ljudi. Ključni cilj ovog tematskog seminara je međusobno više razumijevanja za kulturne odnose i slike specifičnosti govora čime se podstiče veća tolerancija drugoga.

Nazivi
aforističkih radionica:

• Uvod u aforizam kao književni žanr, primjeri aforizama (Suština aforizma);

• Prezentacija i objašnjenje retoričkih stilova građenja aforizma (paradoks, obrt, sinteza,  ironija, sarkazam...);

• Modifikacija poslovica i aforizama;

• Razvijanje aforističkih misli (Šta ih čini jakim u opštem smislu);

• Podizanje svijesti i mišljenja promocijom kreativnog rukovanja jezikom i ciljane upotrebe stilskih figura.

Neke aktivnosti udruženja iz 2009. godine:

• U šest Hattinger škola je proveden projekat "Druge zemlje - ostale poslovice" u saradnji sa Gradskim muzejom;

• "Aljkave misli" (neočešljane) – veče aforizama uz muziku za 100. godišnjicu Stanislava Ježi Leca;

• Prezentacija materijala na trećem  inter. Aphoristikertreffen 2008;

• Radionice u srednjim školama (od 9 razreda);

• Ogledna radionica pod nazivom "Snaga riječi" škole Holthausen i prezentacija aforizama u slici i riječi – takmičenje u muzeju;

• Predstavljanje raznih aforističkih publikacija;

• Čitanje i pisanje aforizama na zadate teme.

Aktivnosti u 2010. godini:

• Povodom 100. godina smrti Mark Tvena upriličeno je veče aforizama pod nazivom „Potrebno je mnogo smisla da bi se napisala dobra besmislica“ uz muzički program u kafeu Muzeja grada Hattingen.
Organizatori su bili DAphA i gradski muzej u aprilu 2010.

• Prijatelji DAphA Hattingen (njemački Aforizam Arhiva), Gradski muzej i grad Hattingen raspisali su kreativni konkurs za aforizam. Prispjelo je 361 rad (sa najviše pet aforizama) iz zemlje i inostranstva, čak više nego prije dvije godine. 56 podnesaka došlo je iz inostranstva, od kojih je 39 bilo iz Austrije, a 12 iz Švajcarske. Većina tekstova, naravno, iz NRV (85)... To pokazuje veliki interes među prijateljima kratke prozne forme.
6-og maja 2010. biće predstavljen zbornik aforizama takmičenja u 2010. koju je objavio Universitatsverlag Brockmeier. Naslovna strana je ukrašena aforizmom Haralda Šmita iz Berlina: "Misli su neljubazne. Dolaze bez kucanja."  koji je odlukom žirija pobjednik u 2010. godini.

• Susret aforističara pod nazivom „Heroj- šta to bješe?“ 29. juna za vrijeme nedjelje kulture;

• Četvrti Aphoristikertreffen u muzeju Hattingen Rur.
Govornici i učesnici u periodu od 4. do 6. novembra na zadanu temu "prenos misli“ će se baviti sljedećim pitanjima: kako se aforizam prenosi iz jednog jezika u drugi, šta se to gubi u procesu prenosa unutra, šta se dobija, međunarodni uticaj La Rošfukoa i poljskog autora Leca u Nemačkoj do danas...

                                       Helly Cherry - web fanzin                                       

Helly Cherry je web fanzin posvećen andergraund kulturi koji izlazi mesečno.

U njemu su  priče, pesme, haiku i aforizmi sa granice sna, iz pomerenih i izmeštenih svetova, iz magnovenja kojima vladaju neka druga pravila, neki drugi entiteti... kaže Tamara Lujak u poslednjem 99. broju.

Izbor nekoliko aforizama iz časopisa Helly Cherry od broja 90- 99.

Policija je otkrila nekoliko lica koja su uživala marihuanu.
Za njihovim plućima još se traga.

Uz pomoć jakih medija, ovom zemljom vladaju pokojnici! 

                     Bojan Bogdanović

Ti zapravo nemaš dušu.
Kradeš delić svačije i tako pokušavaš da stvoriš zamenu za svoju.

Dragana Stojiljković

Veštice jašu na metli, a kosmonauti na usisivaču.

Dinko Osmančević
Mirno spavajte.
Ovde je i bog rekao laku noć.

Sile mraka dolaze da seku struju!
Zoran S. Stanojević
              Афоризми из НИН-а, уређује Александар Баљак             

 15. април 2010.

За брод који тоне нису проблем пацови који одлазе
већ ајкуле које долазе.
Срђан Динчић
Гладни су наша циљна група.
Само они могу да прогутају предизборна обећања.

Драган Рајичић

Откад сам се осигурао још и плаћем за то што живим на властити ризик!

Зоран Станојевић

Данас политичари имају најмодернији возни парк.
А комунисти су морали да јашу попове!

Раде Јовановић

Породична драма настаје кад муж схвати да има дублера.

Александар Чотрић

А можда ће булевар да буде лепши без дрвећа.
Као што мушкарац добије на шарму кад оћелави.

Дејан Милојевић

АФОРИЗАМ НЕДЕЉЕ

Наш углед у свету стално расте.
Нема дана да нам неко нешто не удели.

Слободан Симић

 8. април 2010.

Ја тврдим да ми нисмо чинили ратне злочине, а ако их је и било,
ми за њих не знамо.

Зоран Т. Поповић

Нема бесплатног ручка. Рецимо, ако пасеш траву подераћеш панталоне.

Дејан Милојевић

Стаљин је заиста био велики државник.
Колико их је само изашло из његовог шињела.

Александар Чотрић

Хоћете ли да вам кажем шта мислим о вашој књизи
или да останемо пријатељи?!

Милован Витезовић

Јавна кућа – за мене је морално недопустиво да то толико кошта.

Милан Бештић

Седамдесет посто српске шљиве иде у ракију,
а деведесет посто ракије иде у главу.
Само десет посто баца се на облоге и масажу.

Ранко Гузина

АФОРИЗАМ НЕДЕЉЕ

Помози Боже ако те има!
Ако те нема, реци да се не надамо.

Јово Николић

1. април 2010.

Демократија је пустила дубоке корене. Оне који су нам је донели више нико не може да помери с власти.

Драган Рајичић

Динар стално слаби у односу на светске валуте. Свете нам се што је наш економски развој бржи и убедљивији.

Милан Тодоров

Ако вас ми саставимо, не само да вам ништа неће фалити, него ћете имати и вишка дијелова.

Јово Николић

Школовани људи више не пакују кофере. Одавде намају шта да понесу.

Срђан Динчић

Гладних ће бити све мање јер ће народних кухиња бити све више.

Миливоје Радовановић

После отварања народних кухиња покренута је велика рекламна кампања! Да гладнима вода пође на уста.

Ива Мажуранић

АФОРИЗАМ НЕДЕЉЕ

Из ове коже се не може.
Прилепила нам се за кости.

Срба Павловић

 

25. март 2010.

У Србији се у миру мање гине. Али су разарања већа!

Раде Јовановић

Говорио сам ја да ово никуда не води. И, ево, стигосмо!

Драган Рајичић

Жао нам је што гладни у свом покушају да дођу до хлеба данас нису успели, али време је и даље њихов главни савезник.

Ива Мажуаранић

Млади не треба да брину за своју будућност. Нека они мисле како ће данас да преживе!

Раша Папеш

Одлучио сам да ми жена роди десеторо деце, али за то ми је потребна помоћ шире друштвене заједнице.

Александар Чотрић

 Газда стално иде за мном и проверава да ли сам испунио норму. Он је моја пословна пратња.

Слободан Симић

АФОРИЗАМ НЕДЕЉЕ

Код нас више не влада једноумље.
Ја у својој глави чујем и неке друге гласове!

Зоран Т. Поповић
          Mala riznica ženske mudrosti, priredio A. Stojadinović           

Izdavačka kuća LOGOS ART iz Beograda prošle godine je izdala i knjigu MALA RIZNICAŽENSKE MUDROSTI koju je priredio Aleksandar Stojadinović.

„Mala riznica ženske mudrosti“ nema za cilj da diskriminiše muškarce, već samo da pruži prostor onima koje to odavno zaslužuju. A to su književnice, političarke, glumice, carice, pevačice, istoričarke, novinarke, feministkinje i žene nepoznate široj javnosti čije su mudre reči nekako stigle do ove knjige – kaže u pogovoru priređivač.
Na 235 strana prikazane su misli kroz 16 tematskih poglavlja.

 

Izbor iz knjige 
Mala riznica ženske mudrosti

Dosada je bolest srećnih ljudi; nesrećni se nikada ne dosađuju jer su suviše zaposleni.                                                                                                   Mari Ebner Ešenbah

Većina ljudi  je nesrećno zato što, kada su srećni, žele da budu još srećniji.

Ingrid Bergman

Muškarci su veliki dečaci, i samo izgleda da razumeju život. U stvari, razumeju samo sebe. Ali, ako ga volite, zar je to bitno?

Milena Jesenska
Ljubav je strpljivost, seks je nestrpljivost.
Ana Mofo

Kada žena i muškarac nauče kako da se prepiru, ostvare uspešnu vezu.

Anita Ekberg

U ljubavi su privlačni samo počeci. Zbog toga ne treba da se čudimo ljudima kojima je zadovoljstvo da češće počinju iznova.

Isidora Dankan

Naravno, oženjeni muškarci su najbolji ljubavnici, osim ako ste za njih udati.

Erika Jong

Nemojte prihvatiti vožnju sa nepoznatim muškarcem. I morate da zapamtite, svi su muškarci nepoznati.

Robin Morgan

Uspeli model haljine je samo onaj kad muškarac zaželi da je svuče.

Zaza Gabor

Ženu možete lako da izlečite od izmišljene bolesti samo ako joj kažete da je to znak starosti.

Bet Dejvis

Čim se osetite storom da nešto uradite, odmah to uradite!

Margaret Dilend

 Kad žena pocrveni ona odaje da je razumela ono što ni po koju cenu nije smela da razume.

Ana Mofo

Žena u sebi ima tri ličnosti: jednu pokazuje, drugu zadržava za sebe, a treću svlači prema potrebi.

Željka Bašanović

Žene nose visoke štikle da im se jezik ne bi vukao po zemlji.

Ksenija Mladenović

Lepe žene su stvorene za muškarce koji nemaju mašte, a pametne za one koji nemaju sreće.

Snežana Maljević

Žene nemaju dlaku na jeziku. Ne postoji toliko duga dlaka.

Milena Milovanović

Volim ljude koji govore više od mene, jer se tada i ja malo odmorim.

Ivon Jafali
Mediokriteti su jedan vrlo žilav korov. Možeš malo da ga počupaš, skratiš, prorediš, ali ono ponovo osvaja svoje mesto i ponovo zagorčava nekom svetu njegovu egzistenciju. 

Margaret Mid

Bila sam na dijeti  dve nedelje i sve što sam izgubila bilo je tih četrnaest dana.

Toti Filds

Kad jednom nešto odlučim, nikad ne gubim vreme na žaljenje.

Perl Bak

Ne znam ništa o seksu, oduvek sam bila udata.

Zaza Gabor

Kad vam prođe medeni mesec, drage moje, nemojte pokušavati da muža zadržite ljubomorom. Moglo bi se dogoditi da uspete.

Ava Gardner

 Nagrade su kao neko lepo milovanje istomišljenika.

Hana Jovčić
                        Медији о Фестивалу у Бијељини                                

                                      Ослобођење, Сарајево, 13. 4. 2010.

                        


                                                 Тихомир Несторовић 
                                             Глас Српске, 12. 04. 2010.                   

                        Сатира сијече коров друштва

БИЈЕЉИНA - Крајње је вријеме да се афоризам сврста у поезију, јер има готово све одлике пјесме: јасно дефинисану форму, тематско-мотивску основу, лирске слике, звук и мелодију, унутрашњу драматичност и динамичну, језичко-естетску фигуративност и изразито наглашену идеју. Да постоји сличност са пјесмом, потврђују и сатиричне пјесме у којима су многи стихови чисти афоризми.

Ово је рекао књижевник Љубомир Ћорилић на отварању Седмог међународног фестивала хумора и сатире у Бијељини и промоцији Зборника афоризама под називом "Пљачка им материна".

На овогодишњем фестивалу учествовало је 26 афористичара и сатиричара из Републике Српске, Србије, Македоније, Бугарске, Црне Горе и ФБиХ.

- Добар афоризам увијек држи на вези Гогољев господски сарказам и мрачно духовите Шекспирове суђаје (вјештице). Полазећи од личног, интимног, до детаља – афоризам се као какав мајсторски швенк на филму шири у тотал и прераста у питање свих питања - рекао је о афоризму публициста Ненад Тадић.

Зборник дјела са прошлогодишњег сусрета хумориста и сатиричара, под називом "Пљачка им материна", приредио је књижевник и родоначелник ове културне манифестације у Бијељини Грујо Леро.

- Објављени су афоризми и сатиричне пјесме Борислава Богдановића, Небојше Боровине, Срђана Динчића, Љубомира Ћорилића, Раде Ђерговића, Ненада Ћорилића, Слободана Живановића, Драгана Илића, Груја Лера, Саве Мартиновића, Митра Митровића, Милада Обреновића, Рабоша Ракијавелија, Саве Д. Тодоровића, Васила Толевског и Aлександра Чотрића. Сва дјела ових аутора минуциозно скенирају свијет у коме живе - каже Грујо Леро.

- Aфористичари, хоћу рећи сатиричари и хумористи, најбољи су људи, јер као бербери и брице "шишају" и "брију". Не дају човјеку да зараста. Сатиром и хумором сасијецају коровне биљке друштва и непоткупљиво ударају по свим манама човјековим - каже Љубомир Ћорилић.

Бијељински фестивал хумора и сатире већ је стекао велики број својих поклоника и актера, и поодавно "прешао" међе града и равнице у којима је започет. Мирне душе за њега се сада може рећи да је то балкански фестивал хумора и сатире са благим осмијехом и на европске просторе.

Обичај

Сви афоризми, хумореске и сатира изговорени на овогодишњем фестивалу у Бијељини биће увршћени у зборник, а биће представљен сљедеће године, што је обичај на овој манифестацији.

Toštonam je dupe zinulo dobar je preduslov za ulazak stranog kapitala.

Kad bi kontejneri bili glasačke kutije, odziv penzionera bio bi sto odsto.

                                                                                                          Vasil Tolevski

Ja sam za otadžbinu dao i pradedu, i dedu, i oca. Od mene dosta.

U meni se bore genije i ludak. Ako ostanem još neku godinu u Srbiji,
nije teško predvideti pobednika.
DraganRajičić 
                                                                                                                                                                                                                                                                       
Divim se Turcima. Trebalo je sa nama Srbima izdržati punih pet vekova.

Šiptari su postali Albanci, Cigani su postali Romi, muslimani su postali Bošnjaci.
Samo od nas Srba ništa nije moglo da postane.
                                                                                                        Aleksandar Čotrić

Kad vidim za šta sam se borio, dođe mi da ponovo pobjegnem.

Ako neke političare želiš da vidiš iza rešetaka, moraćeš da uđeš unutra.

                                                                                                              Jovo Nikolić                                                                 
Televizija nema na mene nikakav uticaj. Moje selo još nije dobilo struju.

Hvatajte lopova! Trebaće nam za sastav nove vlade.
                                                                                                         Rade Đergović

Deda je na venčanju prvi put obukao novo odelo. Baka tvrdi da mu i sada dobro stoji.

Tata je iz prodavnice doneo konzervu za psa, ali je deda bio brži.

                                                                                                         Mitar Mitrović

Nosite se svi u lepu - Srbiju.

Svet još ne shvata da Srbija nije kriva što Mađarska nema Panonsko more.

                                                                                                      Ljubomir Ćorilić

Vlada je predstavila ponosno rezultate svoga rada. Bila je to prava parada ponosa.

Lekar mi zabranio piće i cigarete. Dozvoljava samo koverat.

                                                                                                          Nenad Ćorilić

Bio sam sa njom zbog viših ciljeva dok nisam napipao niže.

Nije čekao da neprijatelj kroči na našu teritoriju. Prvi je zapucao - preko granice.

                                                                                                            Stevan Kojić

Bog sve vidi. Zato je pop kupio džipa sa tamnim staklima.

Lepo su mu rekli da ne igra ruski rulet, ali je njemu na jedno uvo ušlo, na drugo izašlo.

                                                                                                            Srđan Dinčić

Kriminalci traže od države da im se poprave uslovi u zatvorima. Valjda su toliko zaslužili.

Političari, smanjite malo! Obnevidesmo od /vaše/ svetlije budućnosti.

                                                                                                         Raboš Rakijaveli

Dobro je imati malu tajnu. Posebno kad je mlada i lepa.

Zub vremena javlja se često kao sekutić, a samo ponekad završi kao umnjak.
 
                                                                                                     Borislav Bogdanović

Entitet po entitet i - ode državni identitet.

Što možete da obećate danas - ne ostavljajte za malo sutra.

                                                                                                          Dragutin Jokić

Ovi novi privatni fakulteti jedino se ne mogu završiti ako studenta zadesi smrtni slučaj.

Ako se nekad osnuje zajednička bh televizija, neka se zove SMRT:
Srpsko-muslimanska radio-televizija.

                                                                                                            Miladin Berić
Rastrčali smo se po svetu zbog Kosova,
ali se nadam da Albaniju više nećemo prelaziti peške.

Seda kosa je pametnija, ali srpskog predsednika odaje crni pramen.

                                                                                                      Milan J. Mihajlović

Gdje god u Bosni zakopaš - vidiš da je čovjek naše najveće  bogatstvo.

Jugoslavija je bila u velikom srcu mog oca. BiH je Jugoslavija u mom malom.

                                                                                                         Bojan Bogdanović

Proglašena je amnestija. Renoviraju zatvore.

Kad se zastave skinu, motke zalepršaju.
                                                                                                              Ekrem Macić

I mi imamo oružje za masovno uništavanje. Zove se penzija.

Direktor je zloupotrijebio položaj - koji je sekretarici najbolje odgovarao.

                                                                                                               Živko Vujić

Pravite nam zatvore. Tamo su se uvijek rađale naše vođe.
Imam punicu, ženu, kćerku - vrijeme zmija.
Imam status izbjeglice - vrijeme gladi.
Radim na brenti kod privatnika - vrijeme zla.
  Živim u Bosni - vrijeme smrti.                                                                                                                                                                                            Milad  Obrenović

Komšiji sam prije mjesec pozajmio kost za supu. Još mi je nije    vratio.

Štedne knjižice postale su demode. Danas se u banku ide sa kapuljačom.
                                                                                                              Ranko Lalović
                                                                                                                                                                                      

Reforma penzionog fonda smanjuje penzije, a onda penzije smanjuju broj penzionera.

Hljeba ima dovoljno. Ne može sve ni da se proda.
                                                                                                         Slobodan Živanović

Više se ne snabdijevam u kontejneru pored zgrade, već na gradskom smetlištu.
U trendu su megamarketi.

Čobani u foteljama najbolje umiju - da čuvaju svoj posao.
                                                                                                                Dragan Ilić

Ne trebaju nam vize. Naša glupost prelazi sve granice.

Današnje žene bi sve na vrat, na nos i na svoju ruku: ogrlicu, minđušu i prsten.

                                                                                                             Stanislav Tomić

Svake godine smo stariji, samo je Džordž Buš - Mlađi.

Truman nam je slao jaja, a od Buša smo dobili i više od jaja.  
Momčilo Koprivica

Kad je vidjela da je kod Muje otvoren dućan,
za njim u magazu uđe Fata. Ej, i zamandali vrata.

Žene vole oficire, ali na zanimanje radije idu s vojnicima.

                                                                                                               Grujo Lero

Iza svake uspješne žene stoji - nevladina organizacija za ravnopravnost polova.

Mladi vole otadžbinu - preko svake granice.

     Неки детаљи Фестивала хумора и сатире "Бијељина 2010"   


А. Чотрић                                            Д. Рајичић


            Б. Богдановић, Ј. Николић, Г. Леро                              Р. Ђерговић

                      В. Толевски                                                   Б. Богдановић

С. Динчић, Р. Ђерговић, Д. Рајичић, Б. Богдановић, Е. Мацић, С. Мартиновић, С. Томић,
М. Обреновић, М. Копривица, М. Берић, Ж. Вујић, Н. Ћорилић,  С. Живановић (горњи ред);
В. Толевски, А. Чотрић, Љ. Ћорилић, Б. Богдановић, Ј. Николић, Г. Леро,
М. Митровић и Стеван Којић (доњи ред)
         Izdajnici evolucije, Rade Đergović, aforizmi, 2010.            

Rade  Đergović je rođen u Loznici 1948. godine. Do sada je objavio osam samostalnih i tri zajedničke knjige: Doskoci, Jovanovići, Savremene basne, Nostalgične priče, Koska je bačena, Osluškivanje iz skloništa, Zaustavite zemlju, Nebeski narod i zemaljska čuda, Brute brate, Humor i lektira i U demokratiji do guše. 

Nedavno se pojavila njegova nova knjiga aforizama Izdajnici evolucije u izdanju IKP Zaslon Šabac.

U sveopštoj hipokriziji i poplavi  brojnih knjiga i „knjiga“, satiričara i „satiričara“, knjiga aforizama Izdajnici evolucije, jednog od najčuvenijih šabačkih čivijaša i najplodnijih srpskih satiričara Radeta Đergovića, izdvaja se zrelošću, misaonošću i hrabrošću da se srpska satirična misao prezentuje na drugačiji način. Način koji nije svojstven utapanju u  unapred utvrđene obrasce i kalupe, kao uostalom i celokupno Đergovićevo stvaralaštvo
Komponujući svoju knjigu, Rade Đergović se rukovodio  isključivo kvalitetom raspoloživih  
aforizama. I sačinio zanimljiv mozaik našeg  življenja, pokrivajući sve teme koje zanimaju savremenog čoveka – od istorijskih  i filozofskih do socijalnih i političkih. Ironični i duhoviti, lucidni i provokativni, iskreni i topli, oplemenjeni ilustracijama majstora karikature Aleksandra Blatnika i Miroslava Georgievskog, aforizmi u ovoj knjizi afirmišu Đergovića kao autora zavidne tvoračke i ine potencije, energije i duha.
   Ako ovom delu pridružimo i sve prethodne  Đergovićeve naslove, dobijamo pravu (r)evolucijsku aforiznicu ovog autora čije stvaralaštvo značajno doprinosi razvoju srpske satirične misli i predstavlja ubojito oružje u osvajanju stvaralačkih sloboda.  
   U uverenju da će knjiga Radeta Đergovića, 
Izdajnici evolucije, opravdati svoje postojanje i razloge svog (r)evolucijskog nastanka, mi je iskreno pozdravljamo i prepuštamo kritičkom i estetskom sudu čitaoca- piše u recenziji Radivoja Rala Damjanovića.

Izbor aforizama iz knjige Izdajnici evolucije
(J. Nikolić)

 
Prespavao sam polovinu života. Bila je to moja bolja polovina.

Politički bleferi uvek igraju na nacionalnu kartu.

Vraćaj brod na obalu. Slepi putnik je zaboravio gusle.

Najobjektivnije izveštava dobro plaćen novinar.

Čim vam drugi skroje kapu, glava više nije vaša.

Kad vidim kako žive političari, dođe mi da napustim mafiju.

Ja sam pouzdan svedok. Ničega se ne sećam.

Obračunaćemo se mi sa mangupima u našim redovima.
Sve ćemo ih oterati u ambasadore.

Ja, Ja, pa Ja! Ima nas dovoljno za osnivanje nove političke stranke.

U balkanskoj krčmi neće biti fajronta dok Srbi ne plate račun za sve goste.

Znam kako se čuva glava. Poturi se dupe!

Kod nas je teško biti vernik. Ne znaš kome Bogu da se moliš.

Naše je da glasamo. Posle toga ništa više nije naše!

Demokratija je stigla u sve krajeve neše zemlje. Negde je čak i zalutala.

Sa bitangama nema kompromisa. Ili će sa nama u koaliciju, ili ćemo ih pohapsiti!

Počeo sam da radim za policiju. Kad god zatrebaju leđa za pendrek, tu sam!

Televizija na mene nema nikakav uticaj. Moje selo još nije dobilo struju.

    Истрага је у току, Живко Ђуза, збирка афоризама, 2010.  

Након прве збирке афоризама „Прогнозе из воде“, која је изашла крајем 2008. године, мркоњићки афористичар Живко Ђуза је објавио нову књигу „Истрага је у току“.

Добар дио афоризама из збирке већ је објављен у разним часописима док су остали први пут угледали свјетло дана.
Ову књигу издали су ЈУ Културни центар „Петар Кочић“ Мркоњић Град и  „Арт-принт“ из Бањалуке а насловљена је по поглављима уз  илустрације Борислава Јанковића.

Након прве афористичне посланице (неко гата у пепелу, гледа у филџан а Ђуза пише „прогнозе из воде“), други рукопис потврђује, овјерава зрелог афористичара (са изграђеним стилом и афористичким „погледом на свијет“) који брани част најтежег књижевног жандра; жанра чији језичко-струјни удар и лук искричи од Марцијала па до Јержи Леца и Александра Баљка. У чему је differentia specifika Ђузине умјетности „афористике“? Прво, има све оне растројене органе“ неопходне да виде, привиде, и довиде, чују и зачују, мирухну и замирухну, осјете, досјете и предосјете!  Све видљиве или притaјене друштвене (животне) појаве и начини понашања (карактере) пропуштени су кроз „решета“ тог афористичког „органона“  – истиче у рецензији књижевник Миленко Стојичић.

Избор афоризама из књиге „Истрага је у току“

Најгоре није прошло.
Кад прође, постаће дио неше славне прошлости.

Прије утјеривања дугова неопходно је утјерати страх у кости.

Узми све штпо можеш, али не примај баш све к срцу.

Власт се бира.Тајкуни се сами намећу.

По ко зна који пут показало се да нам треба чврста рука.
Лакше бисмо стезали каиш.

Ко се наоружа стрпљењем постаје нестрпљив тек када положи оружје.

Ако не побиједиш самога себе, доживјећеш пораз од другога.

Вјешт политичар задржи ријеч и када му је предсједавајући одузме.

Ни у љубави према себи нисам љепша половина.

Модернизација је увијек могућа.
Буре би могло постати сигурна кућа за оне који траже спас у алкохолу.

Да ми се нису попели на грбачу не бих имао ништа против њиховог успона.

Опет смо добили по носу. Ма, имамо ми нос за то.                   
                                      

    Prikaz knjige Nasmej se toga nema nigde u svemiru, aforizmi    

 Piše: Ilija Marković

BLESAK DUHA

Pavle Kovačević Nasmej se, toga nema nigde u svemiru, samoizdanje, Beograd, 2009.

Od inteligencije je jača imaginacija, od nauke mašta, od filozofije mudrost, a od duhovnosti – duhovitost. Da u tom kresu duha (gromu iz vedra duha) nema malkice otrova, ne bi Pavle Kovačević izdavao aforizam kao lek za dušu.

Ruku na srce, nema nule koju neko nije napravio zbog nečega. Kad nula poraste više od glave, postane oreol. I obrnuto, posmatrano kroz oreol, svaki je svetac – nula.  Stoga su satiričari dželati koji ne skidaju glave, već – oreole. Odnosno kad su mučitelji vešti, krici se ne čuju. Prema tome, i najveće tragedije su lepe ako se uspešno izvedu. Na daskama koje život znače ili na panjevima. Kovač(ević)ima sreće panj je nakovanj. Za razliku od drvoseče, oštro oko glavoseče u svakom drvetu vidi panj.

Što jaki jače zamahuju, slabiji sve češće oštre sekiru. Po ugledu na kuma: dok oštri sekiru, prejudicira presudu. Jer, pravda je jača od nepravde, a ljudi su uvek na strani slabijeg. Jedino jači podiže veliki teret slabijem na leđa.

Dakako, lakše se trpi jaram kad su kola puna. Volu je ram jaram, Biku Koji Sedi – ustavni okvir. Mi smo slučaj za sebe: čim se oslobodimo jarma, legnemo na rudu. Narod koji može više da izdrži kasnije se buni. Stalo mu do izreke: ko lepo sanja, kasno se budi. I ja sam usnio divan san. Ne smem da ga ispričam.

Kažu da nam od oduzete sadašnjosti prave budućnost. Zato ginemo za ideje, a preživeli će se sigurno žrtvovati za nove. Cenzori, ne pravite se naivni! Napravite nam spisak ideja do kojih smemo da dođemo. U osnovi, napredne ideje su štetne, jer ne odgovaraju sadašnjim uslovima. Proganjajući napredne ljude mi idemo za njima. Po pravilu, kad se ide pogrešnim putem najnapredniji vuku nazad.

Dok jedni grabe napred, a drugi otpozadi, ne treba se čuditi što im je ispred lica zadnjica. Što se dublje klanjate, stražnjice vam zauzimaju veći položaj. Klanjajući se niste ni primetili da se vladar promenio. Isti ste kao što ste bili. Jedva smo vas prepoznali. U prelaznim trenucima najlakše je beskičmenjacima. Njima su mnoge stvari na dohvat ruke - treba samo saviti kičmu. Pri tom ne treba smetnuti s uma: kičmeni stub u vama (i nama, nego šta!) često je stub srama; ko ima kičmu od testa, nikad nije bez hleba.

Prema tome, kad bi svi išli uspravno, bilo bi mnogo komotnije. Pogotovo što uz drvo koje raste uspravno teže se uspeti - spotiče se o palo, a ne uspravno drveće.

Kad je palidrvce kresnulo šibicu, izgubilo je glavu. Za razliku od baklje, koja se drži za onaj kraj koji ne gori, niti svetli. Divim se vatri u svemu što ne gori. Zamračite! Da vidimo ko svetli. Čovek se nalazi između Sunca i svoje senke. Ako ćemo pravo, Suncem i slavom obasjana je samo jedna strana čoveka. Više od Sunca, slava udara u glavu. Zna gde je otpor najmanji.

Pri udaranju glavom o zid najgore prolaze najjači. A najbolje oni koji  su nam se popeli na glavu – da bi videli kuda nas vode. Nosili smo ih na ramenima, a oni su nas jahali. Lep je pobednik na konju, lepši konj na postolju. Zato smo mnoge konje ovaplotili u spomenike. Vođa je u sedlu, a raga ni makac. Eto zašto je istorija raga koju su izjahali i izmrcvarili pobednici. Pri tom su svi digli ruka na nas. Kakva veličanstvena predaja! I mi se predali radu. Digli ruke.

Što se tiče rata i mira, ratu je lepo između dva mira, miru je užasno između dva rata. Ubijamo se međusobno kako bismo imali više heroja. Ljudi se poubijaše dokazujući jedni drugima čiji je sistem humaniji. Naravno, socijalizam i komunizam ne treba dovoditi ni u kakvu vezu. U pitanju su sistemi bez veze. Konačno, da znamo za šta smo ginuli, ne bismo žalili da poginemo opet za istu stvar. Čovek je velika stvar. Trgovci su otišli korak dalje: čovek je naše najveće bogatstvo.

Kad brod tone, pramac se propinje. Brodolomnici ne sisaju vesla. Čekaju komandu odozgo. Sve što teče (i što se steče) sliva se u nepomično. Kad reka preplavi, izgubi svoj tok. Kad presuši - svi su ribolovci.

Beskrajan je put koji ničemu ne vodi. Ko sudbinu čeka, staje joj na put. Upravo zbog toga, lako je videti stvarnost kad joj staneš na put. Da bismo izbegli susret, skrenuli smo s puta - da naberemo jabuka. Nije jabuka rajsko voće, već banana. Da nije urodila plodom, od majmuna ne bi postao čovek.

Aforizam nije samo blesak duha nad blesavom zbiljom, nego bit ili ne biti. Međutim, kad je bio u dilemi biti ili ne biti, Hamlet je odlučio da bude lud. I dok se pametan opire ludom vetru, budala uspešno jedri na njemu. Do sarkazma i napred. Stoga ne čudi što pametniji popuštaju - pod pritiskom.

Otkad smo svoji na svome, niko ne govori ono što misli. Svako se pravi pametniji. I obrnuto: kad svi govore jedno te isto, svako misli drukčije. Za ljude koji ne znaju da misle, svuda postoji sloboda govora. Sloboda govora je, u stvari, potpuna kontrola misli. Kada je slobodoumac rekao da nema slobode govora, uhapsili su ga zato što laže. Izgubio iz vida da se laž brani rečima, a istina životima. Inače život je maskenbal. Kad svi skinu maske, prestaje veselje.

Radujte se! Opasno je biti nezadovoljan. Kad se nađeš između sreće i nesreće, ne okreći nesreći leđa. Zagrli nesreću i usreći je. Sreća pripada srećnima, jer su je zaslužili. Svakome je sreća na dohvat ruke, samo je nama na udaru pesnice. Da bi bio srećan, čoveku treba malo više nego što može da ima. Kako bi bio prvi među jednakima. Ako hoćeš da budeš prvi, pusti druge da istrčavaju. I ne zaboravi: ko prvi stigne do cilja, prvi prestane da trči. Cilj je kraj. Da budem iskren, tek kada sam promašio cilj, video sam koliki su mi dometi.

Na plašite se smrti. Ona dolazi na kraju života. Ubijaju i besmrtne, zar ne! Da provere. Znaju da niko nije dao život  za sebe. Život je ugašen. Bravo vatrogasci! Eh, kad bi čoveku za života poklanjali cveće koje mu na grob donesu. Bez obzira što cveće miriše divno, ali naivno, i što je veštačko cveće sve veće.

Pavle Kovačević je čitavog života srećan, a sada se svemu tome smeje.

     Избор афоризама са конкурса Клуба умјетничких душа     

 АФОРИЗМИ НА ТЕМУ "ШТА НАМ МОГУ СВЈЕТСКЕ ПАНДЕМИЈЕ?"

ЗЛАТНИ АФОРИЗАМ


МИЛАДИН БЕРИЋ- БАЊА ЛУКА – ШИФРА : ''ПЛАНДЕМИЈА''

Толико ме је препала птичја грипа да сам пустио голуба.


ЂУРА ШЕФЕР СРЕМАЦ – РУМА

Господе, грип наш насушни дај нам данас,
ми ћемо га одмах дати – дужницима нашим!

 
ПОЗЛАЋЕНИ АФОРИЗАМ

ЖИВКО ЂУЗА – ПОДРАШНИЦА, МРКОЊИЋ ГРАД

Још увијек се против свјетске пандемије браним са слободе.

Толико нас праве магарцима да очекујем магарећи грип.

 
РАДЕ ЂЕРГОВИЋ – ШАБАЦ

Да нам све ради као народне кухиње, где би нам био крај?

Држава губи утакмицу у борби против корупције. Има слабији тим.

 
БОЈАН БОГДАНОВИЋ – ЗЕНИЦА

Босанско предсједништво је једно тијело са три душе.
Стварно риједак случај пандемијске шизофреније!


ДЕЈАН ТОФЧЕВИЋ – ПОДГОРИЦА

Здравље је наше највеће богатство, али објасни ти то лекару.

 
ЂОРЂЕ ЛАТИНОВИЋ – ГРАДИШКА

Немогу нам ништа свјетске пандемије. Ми смо ендемска врста.

Болујемо од ријетке и неизљечиве болести: Народ је здрав, а има болесне органе.


ЉУБОМИР ВУЈОВИЋ – БЕОГРАД

Утицај пандемија код нас је занемарљив. Ми се уздамо у своја жаришта.

Са пандемијског аспекта, ове године вакцине су се показале као врхунске
али је вирус био катастрофално лош.

 
НИНУС НЕСТОРОВИЋ – НОВИ САД

Сви су нас напустили осим кризе. Само је још она остала уз нас!

Да изађемо из кризе? И где ћемо онда?

 
СЛАВОМИР ВАСИЋ – АЛЕКСИНАЦ

Почиње смак света ! Ми наступамо у ревијалном програму.

У светској кризи активно учествујемо. Чак се петљамо и више него што треба.

 
СЛОБОДАН ЈАНКОВИЋ - БАЊА ЛУКА

Ми смо себи најгори, нама никакве пандемије нису потребне.

 
ВЕЉКО РАЈКОВИЋ – ПОДГОРИЦА

Свјетске пандемије нам не могу ништа. Ми смо мимо свијета.

Свјетске пандемије ће највише нашкодити политичарима.
Њима је најтеже да оперу руке.


НАЈИЗАЗОВНИЈИ АФОРИЗМИ

ЈОВО НИКОЛИЋ – КОРАЈ КОД ЛОПАРА

Свињски грип, птичији грип, мишија грозница су логичне болести
јер крупне звјерке штити имунитет.

 
МИЋО САВАНОВИЋ – УЗВИЛ, ШВАЈЦАРСКА

Не смећи с ума, у пандемији смо неразума.

 
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ - ЧАЧАК

Добро је имати рибу за вечеру, а и после вечере.

 
АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ – БЕОГРАД

Професор каже да га чуде изостанци због једнодневног грипа.
Тек ће да се изненади када чује за грип који траје 45 минута.

 
ЕКРЕМ МАЦИЋ – ГОРЊЕ ПОЉЕ, КОЊИЦ

Криминал смо срезали на најмању могућу мјеру. Свели смо га само за одабране.

У доба рецесије породични ручак је масовно окупљање.

 
ВИДА НЕНАДИЋ – ВЕЛИКО ЗАБУЧЈЕ, БЕЛА ЗЕМЉА

Ни ове зиме није било вируса.
Тамо, где је било белог лука, сланине, ракије и купуса.


ЖИВКО ВУЈИЋ – БАЊА ЛУКА

Нема доктора који може утврдити шта више боли – птичији или свињски грип.

Рокћем на власт, а не плашим се свињског грипа.

 
МИЛАН ТОДОРОВ – ПЕТРОВАРАДИН

На сву срећу, решења ипак неког има. Јер криза не пролази нама, него њима.

Зашто мислите да ће нам бити боље ако одемо код лекара,
кад знате да и њему треба нешто дати.

ЂУРА ШЕФЕР СРЕМАЦ – РУМА

Траје пандемија, а још нисам отплатио кредит за гробно место.
Бесмртна камата расте, а мртвачки ковчег ћу платити социјалној установи кад ме буде – повукла доле.

Између истине и лажи – светска вакцина нас тражи!

 
МАРИЈА РОЖИЋ – МРКОЊИЋ ГРАД

Пандемије ће многима обезбиједити ''визе'' на други свијет.

Кредитне пандемије већ узимају жртве. Жиранте.


МИРОСЛАВ В.ЧАВИЋ – МРКОЊИЋ ГРАД

И у јавној кухињи постоје тајни оброци.

Криминална пандемија, радничка анемија, свеопшта епидемија.

 
ЈОВАН МАРКОВИЋ – БАЊА ЛУКА

Ми очекивали Труманова, а они нам подвалили своја јаја.

Птичији грип, свињски грип… Дајте још неки нови да буде три пута по нашки.

 
РАДОВАН БЕРИЋ – ПРИЈЕДОР

Иако је опрао новац, опет пљуне у прсте кад га броји.

Код нас свињски грип јењава, али свињарије се и даље шире.

 
НИКОЛА Ч.ПЕШИЋ - НИШ

Ако на светска криза погоди право у кичму, или ће мо се сагињати да пасемо како би преживели, или ће мо умирати усправно, па се тако и сахрањивати како би уштедели на гробном месту!

 
СРЂАН ЈОВАНОВИЋ – ВЛАДИЧИН ХАН

Слепој правди ће помоћи политика, дарујући јој своје очи.

 
ДИНКО ОСМАНЧЕВИЋ – БАЊА ЛУКА

Вируси свињског грипа не праве разлику на националној или вјерској основи.

 
МИТАР МИТРОВИЋ – БЕОГРАД

Скупили смо се око пуног контејнера да бисмо прославили Молитвени доручак.

Молимо познате личности да завештају своје полне органе,
како би се што прије поправио наталитет.

        O knjizi MALA RIZNICA MUDROSTI-Misli velikih ljudi          

Izdavačka kuća IP LOGOS ART iz Beograda izdala je 2009. godine knjigu „MALA RIZNICA MUDROSTI“ - misli velikih ljudi, koju je priredila Tatjana Stančev.

Na 256 strana su štampane misli velikana o: sreći, ljubavi, ženi, prijateljstvu, mladosti i starosti, čovjeku, mržnji, ljubomori, životu, braku, mudrosti i gluposti, istini i laži, roditeljima i djeci, knjizi ...

Izbor iz knjige MALA RIZNICA MUDROSTI:

O sreći i nesreći

Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, a još čudnije kako nam baš to malo nedostaje. (Ivo Andrić)

Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća. (Ivo Andrić)

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način. (Lav Tolstoj)

Sreća dolazi sama, a nesreća u društvu. (Konfučije)

O ljubavi

Često i sve ideje koje imamo o nekoj ženi, dolaze samo od dobrog ili lošeg iskustva sa nekom sasvim drugom i drugačijom ženom. (Jovan Dučić)

Da čovjek voli odista postojano samo jednu ženu, potrebna je mašta koja ide u priviđanje i prelazi u ludilo. (Jovan Dučić)

Čovjek se zaljubi gledajući ženu, a žena se najčešće zaljubi slušajući čovjeka.
(Jovan Dučić)

Zaljubljujući se, čovjek počinje obmanjivanjem samog sebe, da bi  završio obmanjivanjem drugih. To je ono što ljudi nazivaju romansom. (Oskar Vajld)

Zavolite sebe i imaćete doživotnu ljubav. (Oskar Vajld)

Ljubav je jedna vrsta pijanstva. Kad čovjek prevali prvu i drugu čašu, otvori mu se apetit i javi žeđ, i onda sručuje čašu za čašom. (Branislav Nušić)

U drugoj ljubavi čovjek se oseća kao da ponavlja razred, poznati su mu svi predmeti, a ipak nije siguran da će ispit položiti. (Branislav Nušić)

Kad neko nema ono što voli, onda mora da voli ono što ima. (Emil Zola)

U ljubavi uvek treba opraštati, ali naročito treba zaboraviti da smo oprostili. (Ani Vivanti)

Ljubav je nalik na vodu. Ako je neko ne uzburka, onda će se pretvoriti u baru.
(Ani Vivanti)

Ljubav nije u tome da zaljubljeni gledaju jedni druge, već da zajedno gledaju u istom pravcu. (Egziperi)

Ljubav je kao rat. Započinješ kada želiš, a napuštaš boj kada iznemogneš.
(Onore de Balzak)

Čudna stvar; prvi znak istinske ljubavi kod mladića je stid, a kod devojke smelost. (Viktor Igo)

Uvek volimo one koji nam se dive, ali ne volimo uvek one kojima se sami divimo.
(La Rošfuko Francis)

Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi. (Dušan Radović)

Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav.
Ko ume da se voli samo kada je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je. (Dušan Radović)

Ako nekoga zaista iskreno volite, ostavite ga na miru. To je najviše što možete učiniti za voljenu osobu. (Dušan Radović)

Dokle god volimo nekog zbog njegovih vrlina, to nije ništa ozbiljno. Kada ga počnemo voleti zbog njegovih mana, onda je to ljubav. (Gviri)

Ljubav ne traje dugo, ako ukloniš svađe. (latinska izreka)

Ako me i ne voliš nije važno, ja i onako umem da volim za dvoje. (Ernest Hemingvej)

Nikada nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole, već samo za one koje mi volimo. (Momo Kapor)

O ženi

Žena oprašta, ali ne zaboravlja; muškarac zaboravi i kad ne oprosti. (Jovan Dučić)

Ženama je potreban samo mali znak, nagoveštaj, jedan mig, nevidljivi detalj, sitan povod, a zatim sve rade same: vole, pate, nadaju se, maštaju i plaču. ( Dušan Radović)

Ne trčite za ženama, da se ne sudarite sa onima koji od njih beže. ( Dušan Radović)

Žena zaboravlja lakše nego muškarac, ali se ona i lakše seća onog što je zaboravila. (Agata Kristi)

Svaka žena je lepa u mraku, iz daljine i pod kišobranom. (Japanska izreka)

I najzad dođe dan kad žena pređe težinu od 75 kilograma. Od tog trenutka najveće uzbuđenje njenog života sastoji se u tome da otkrije žene koje su još teže.
(Efraim Kišon)

Žene su ljudima u mladim godinama ljubavnice, u srednjim prijateljice, a u poznim bolničarke. (Fransis Bekon)

Žene ponekad oproste onome ko zloupotrebi priliku, ali nikada ne praštaju onome ko je propusti. (A. Žanson)

Što se tiče onoga koji  vam je oteo ženu, najgore ćete mu se osvetiti ako mu je ostavite.
(Saša Gitri)

Udvarati se znači pratiti jednu ženu sve dok vas ona ne zgrabi. (Saša Gitri)

Kad neka žena kupuje mušku košulju, onda je zaljubljena. Kad pegla, onda je udata. Ako pri tome i peva, ona je i prvo i drugo. (Salvador Dali)

Kad bi žene znale koliko žalimo za njima, mnogo ranije bi nas ostavile. (Elija Kazan)

O prijateljstvu

Neprijateljima treba neprekidno opraštati, jer je to upravo ono što ih najviše ljuti.
(Oskar Vajld)

Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah na zahvalnost misliš, onda nisi darovao, već prodao. (Fjodor Dostojevski)

Kad prijatelju pozajmiš pet dolara a on se nikad više ne pojavi u tvojoj kući – znaj da je to dobro uložen novac. (Pol Geti)

O mladosti i starosti

Ljudi žive tridesetak  godina, onda počinju da stare. (H. K. Andersen)

Starac je čovek koji je dovršio svoj ručak i gleda druge kako jedu. (Onore de Balzak)

O čoveku

Ima ljudi koji govore, govore, govore – sve dok napokon ne uspeju nešto i da kažu.
(Saša Gitri)

Nikada nemojte da posmatrate čoveka koji spava, to je kao da otvarate pismo koje nije upućemo vama. (Saša Gitri)

Ne radi ono što ne treba, pa ćeš uraditi sve što treba. (Lav Tolstoj)

Kad je čovek sam uvek je u lošem društvu. (Pol  Valeri)

Dosadan čovek je ona osoba koja govori o sebi  kada bismo mi hteli da govori o nama. (Čarli Čaplin)

Čoveku su potrebne samo dve godine da bi naučio da govori, a pedeset da bi naučio da ćuti. (Čarli Čaplin)

Da bismo održali svoju reč, najbolje je da je nikad ne dajemo. (Napoleon Bonaparta)

Čovek stiže u najbolje godine kada su dobre već prošle. (Kazancakis)

O životu

Za savet pitajte iskusnog, a za korist naivnog. (Dušan Radović)

Stalo mu je do mišljenja drugih. Svoje nikad nije ni imao. (Sima Popović)

Da bi istina delovala što verodostojnije, mora joj se bezuslovno dodati i malo laži. (Fjodor Dostojevski)

O braku

Da je vaša žena nešto vredela, udala bi se za nekog drugog, ne bi čekala vas.
(Dušan Radović)

Ko prvi devojci, njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova žena. (Dušan Radović)

Vama se otkinulo dugme, a ona je imala iglu i konac. Tako je sve počelo. Postala vam je žena i od tada više ne zna gde su joj ona igla i konac. (Dušan Radović)

Što je brak duži, rečenice su sve kraće. Stari supružnici sporazumevaju se samo samoglasnicima ili prvim slovima reči. (Dušan Radović)

Muš je ime za onog koji vas je nekad voleo. Žena je ime za onu koja je volela nekog drugog, a udala se za vas. (Dušan Radović)

Muškarac se oženi da bi pobegao od drugih žena, a onda juri za drugim ženama, da bi pobegao od svoje žene. (Romen Rolan)

O mudrosti i gluposti

Pametnim smatramo samo one koji  misle jednako kao mi. (La Rošfuko Francis)

Bolje je ćutati i biti smatran budalom nego progovoriti i odstraniti svaku sumnju. (Abraham Linkoln)

Mudrac ne zna mnogo stvari; onaj ko zna mnogo stvari – nije mudrac.(Lao-Ce)

O roditeljima i deci

Ako već tučete decu, tucite ih bez razloga, jer su svi drugi razlozi gluplji.
(Dušan Radović)

Čim očevi počnu da pričaju kako je nekad bilo, deca znaju kao će biti. (Dušan Radović)

Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas. (Dušan Radović)

Ako ne umete da vaspitavate decu, tucite ih. Od toga deca neće postati bolja ali će vama biti lakše. (Dušan Radović)

Odvojte dete od društva i ostavite ga u šumi sa svinjama i ono će, ako ga životinje ne pojedu, postati divlje i pasti travu sa ostalom marvom. (Vasa Pelagić)

O knjizi

Knjige čitaju samo  oni koji su – ili mali, ili stari, ili gladni, ili usamljeni, ili su bolesni. Niko normalan ne čita knjige. (Dušan Radović)

              Prikaz knjige Slobodana Simića Siminom ulicom           

 Piše: Ilija Marković

SIMINA

 Slobodan Simić, Siminom ulicom, „Agora“, Zrenjanin 2007

S njima nema šale. Oni nijedan aforizam ne shvataju ozbiljno. Da li zato što je najviše aforizama bez reči (tabu-tema je aforizam bez reči) ili što je u pitanju odgovor: zašto se šala uvukla u vešala? Bilo kako bilo, Slobodan Simić je otkrio rupu u saksiji. Bila je od metka. Naravno, nije satiričaru do rupe u saksiji, već do zemlje u rupi.

Da sprdačina nije zvučni grafit i da aforizam nije grafit između zidova, ne bi nas tukli zbog pisanja. Žvrljanje po zatvorskim zidovima je zabranjeno samo zato što vaši imaju uši. Međutim: da stidne uši imaju sluha, ne bi vaši pravili od komarca magarca; da nije poremećen sistem vrednosti, ne bi ga stoka izabrala za predvodnika; da nije ulagao u zabludelo stado, predvodnik bi ostao magarac.

U Srbiji nema diskriminacije. Svi građani tretiraju se kao stoka. Drugim rečima, učite nemušti jezik. Da biste znali kada ste namagarčeni.

Vođa je bio lud. Srećom imao je narod koji ga potpuno razume. I nije neka novost da je od naroda koji se pravi lud luđi samo vladar koji se pravi pametan. Sve nas je napravio budalama kako bi kandidati za dvorsku ludu imali iste uslove. Slep vođa uvek izabere štap umesto šargarepe. Da nas Njegova Svetlost nije zaslepila, ne bi nas belim štapom doterao do prosjačkog. Zato sa nama ne možete da zalutate. Mi nikuda ne idemo. Za razliku od suncokreta: dok tapka u mestu, pravi veliki zaokret.

Izgleda da nam je krenulo. Čim se poslanici dobro prodaju. Kupio sam desetoro iz opozicije. Bojim se da ne poskupe. Prema tome, nije potreban kvorum ako je u skupštini prisutan duh demokratije. Pogotovo što prilikom uterivanja kvoruma moja mašta radi svašta.

Ja sam demokrata. Većinom ja odlučujem. Sve sam radio u interesu države. A država, to sam ja! U stvari, japaja! Mene vlast nije promenila. Promenio sam ja nju. Došle su promene. Malo posedele, pa otišle.

Demokratija i demagogija su lice i naličje vlasti. Postoje dva vida demokratije. Ona koja se vidi i ova. Pošto nemamo demokratiju, hoćete li nešto sa roštilja?

Kad ćete se opasuljiti! Vi tražite od mene da jedete?! Ja sam premijer, nisam konobar! Ove godine očekuje se dvocifrena inflacija, rekao je republički premijer koji je želeo da ostane anoniman. Ako ćemo pravo, inflacija je počela u ratu. Kada je jedan Nemac vredeo sto Srba.

Naša stranka neguje javnost u radu. Sve odluke donosimo u kafani. Da balkanska krčma nije turistička atrakcija i da u nju ne svraćaju krvopije, ne bi važilo pravilo: ko u njoj omrkne, ne osvane. Dok rasvetljava slučaj, policija drži sveću. Zna da mi nismo naručili ubistvo. Izgleda da su nas častili oni za šankom.

Svašta se priča, međutim, sve što sam stekao u životu, stekao sam sa svojih deset prstiju. Posebnu zahvalnost dugujem kažiprstu koji se nije skidao sa obarača.

Kad je bubica u uhu, a mušica na nosu, pamet je na nišanu. Živi globalno, razmišljaj lokalno, kradi individualno. Ja nisam ukrao državnu imovinu. Naprotiv, lično je čuvam u sopstvenoj kući! Ima ljudi koji su se mnogo nakrali. Oni su naše najveće bogatstvo. Najbogatiji su bez ikakve škole. Od njih može mnogo da se nauči.

I mi konja za trku imamo. Upravo nas jaše. Od tada trčimo u galopu stopu
po stopu. I kad sanjamo da nam je krenulo, pravimo greške u koracima.

Političari se ne raduju tuđoj nesreći. Oni je prave. Ne samo da se ne raduju tuđoj, nego još uživaju u našoj. Ne obazirući se na upozorenje: u slučaju
nesreće, razbijte zaštitno staklo! Za sreću nema uputstva. U ovoj teškoj političkoj situaciji učiniću sve što je u mojoj moći. Neću dati ostavku.

Ionako se čuva tur-retur: oni nama spisak optuženih, mi njima sve po spisku. Ne možemo izvesti zločince pred lice pravde. Otišla je kod kozmetičara. Građani traže pravdu a posle će đavo da im bude kriv. O njima će suditi  istorija. U odsustvu učiteljice života. Naše sudstvo nije im doraslo. Ima i poštenih sudija, ali u interesu istrage ne smemo da objavimo njihova imena. U ime naroda štitimo prezimena.

Ja sam medijska ličnost. Stalno gledam televiziju. Dok ne sinhronizuju sliku i ton, televizija će jedno, televizor drugo. Državna televizija je javni servis tajne službe. Čim zine, zagrize pola istine. Drugu polovinu servisira. Kad istina zaglavi u katodnoj cevi, masovni ubica ubija u pojam. Ima specifičan smisao za humor - ubija kao od šale.

Pozivaju se svi radnici da prekinu bolovanje. Počinje štrajk! Stanje je redovno, imamo višak zaposlenih i manjak radnika. Da je drukčije, ne bismo uspeli da rešimo problem poljoprivrede. Prodali zemlju. I to  na odloženo plaćanje. Dok ne platimo glavom.

Da aforizam nije svetleći metak koji rasteruje olovne misli, izostao bi poziv – dobrodošlica aforističarima sveta: Na svakom koraku nude vam se nenapisani aforizmi. 

Policija uvek prati one koji idu ispred svoga vremena. Dobro došli u Srbiju! Šta imate od oružja? Nema hamletovskih dilema. Lema! Biti il’ ne biti, pitanje je SAD. Neće nama Amerika diktirati. Daće nam otkucano. Prema tome, ništa nije izgubljeno - izgubljeno je sve.

Za razliku od GraSSa, SS je izborio ulicu za života. U pravo vreme, na pravom mestu i na primeren način obznanio je Slobodan Simić da će biti besmrtan.    

                                           Политика, 2. aприл 2010.                             
      Александар Баљак
                         Све што лаје хтело би да траје

* Србија је по укусу западних моћника. Проблем је само у томе што они воле удробљено.

* Сви који су силовали Србију, признали су Косово! Очинство, дакле, није спорно!

* Зашто бисмо се ми у Србији уопште бавили светском кризом кад ионако не можемо да им помогнемо?

* Светло на крају тунела нисмо доживели као позитиван сигнал. Зато смо се вратили тамо одакле смо пошли.

* Јесте да се стално вртимо у кругу, али имамо одлично пролазно време.

* Ми не седимо скрштених руку. Управо сечемо грану на којој седимо.

* Нисмо савили кичму, него максимално користимо право на другачији став.

* Стаза је козја, али је правац магистрални!

* Савестан политичар прво себе слаже па – ако лаж упали – тек онда одлучи да се обрати јавности.

* Политички говор је јединствена прилика да се о било чему каже било шта.

* Многе земље су се безобразно умешале у грађански рат на простору бивше Југославије. Повредиле су нашу интиму.

* У Србији су постојала два покрета отпора. Један је пружао отпор другоме, а други се само бранио.

* Тековина цивилизације: данас човек не мора да оде у шуму да би починио неко зверство.

* Добар и луд су браћа, а луд и збуњен су још ближи.

* Срби воле да се инате. Рађају се и тамо где је срамота бити Србин.

* Мостови спајају људе, а резултати тих сусрета несметано пливају реком.

* Спасиоци нису реаговали јер је дављеник почео опасно да мути воду.

* У моје име нико није чинио злочине. Немам ја тих пара.

* Тачан број жртава никако нисмо могли да утврдимо јер су у питању бројке од којих се врти у глави.

* Мостови су нам од животне важности. Сада имамо одакле да скачемо.

* У тоталитарним државама закон ступа на снагу стројевим кораком.

* У затворима има и невиних, али све су то изоловани случајеви.

* Устајте презрени на свету! Закаснићете на посао.

* Не питајте ме када сам и како стекао први милион! То ми је био најтежи период у животу.

* Живот је пролазан, али се није лако пробијати кроз њега.

* Награда коју сам добио за мене је велико признање, али и обавеза да се на исти начин одужим члановима жирија.

* То је непретенциозна проза. Не претендује да буде читана.

* Одрастао сам у музичкој породици. Нисам ја репер без корена.

* Стално мешам Бекона и Бекама јер се слабо разумем у фудбал.

* Ставили бисмо ми тачку на ,,и”, али пишемо ћирилицом.

    Aforizmi nagrađenih autora sa Festivala komičnog i kritičnog    

Ekrem Macić

Kad se zastave skinu, motke zalepršaju.

Nikako da precizno prebrojimo ratne žrtve. Moraćemo ispočetka.

Zaslužuje da bude vođa. Toliko obećanja sa tako malo riječi.

Da su donacije ravnomjerno raspoređene, svaki penzioner bi imao svoj kontejner.

Kriminal smo srezali na najmanju moguću mjeru. Sveli smo ga samo za odabrane.

U doba recesije porodični ručak je masovno okupljanje.

Iz naše prosječne četveročlane porodice najmanje dvoje viri iz potrošačke korpe.

Specijalitet naše kuhinje je da podgrijemo ono što je ostalo od ručka.

Svijet kasni za nama. Oni recikliraju otpad, mi ga, odavno, jedemo.

Nezgodno se i oženiti. Moraš se baviti seksualnom demagogijom.

Nakon seksa žena mi kaže: Vidi se da si aforističar.

Kako god sklopim brak, jedan mozak mi je viška.

Bavim se ekstremnim sportom. Penjem se na ratoborne žene.

Glava mi je puna. Ne može u nju ni metak da stane, a kamoli misao.

Igram igre na sreću i ruski rulet. Nešto će opaliti.

Mi smo se orijentisali prema mahovini kad sjever nije ni postojao.

Ništa nam ne polazi za rukom. Moraćemo promijeniti šaku.

 

Bojan Bogdanović

Gdje god u Bosni zakopaš, vidiš da je čovjek naše najveće bogatstvo.

Ako vas žena vara, varajte i vi nju. Pravite se da ne znate.

Vlast je jedina bolest prljavih ruku koja se teško prenosi.

Da je brod u dobrom stanju, vidi se iz dnevnika koji su ronioci iznijeli.

Poštovani gledaoci, slikom smo u pralamentu, a zvukom na stočnoj pijaci.

Kada je visoki predstavnik počeo priču o standardu i multietničnosti,
odmah se vidjelo da je on prirodna plavuša.

Da je sa njima i četvrti jahač apokalipse,
bosanskohercegovačko predsjedništvo bi bilo kompletno.

Ministre, nemate pravo na repliku. Pomenuta je vaša majka.

Za mene je premijer uzor napornog rada, te sam i sam počeo da radim kao konj.

Da bi u Bosni nešto dobio, moraš da moliš i pet puta dnevno.

Kud plovi bosanski brod, znaću kad čujem mujezina sa osmatračnice.

Bosna je zadnjica Evrope  i zato, čim neko prdne – bosanac misli da ga otadžbina zove.

Juče su se ujednila dvojica proletera svih zemalja. Da kupe kiflu.

Ima nešto trulo u državi Danskoj. Znači da smo i tamo otvorili ambasadu.

Prvo su oni zapalili naše selo, a onda smo mi otišli njima u uzvratnu i radnu posjetu.

 

Jovo Nikolić

Ako neke političare želiš da vidiš iza rešetaka, moraćeš da uđeš unutra.

Umjetnici našeg grada organizuju humananitarni koncert.
Kupite kartu i pomozite im da se prehrane.

Budite hrabri kao što su bili naši preci i neka vam je vječna slava.

Optuženi, da li imate branioca, ili ste pljačkali isključivo za svoje potrebe.

Žene su slične predavanjima: hvataš bilješke na vrat- na nos,
a poslije ne možeš da pročitaš uhvaćeno.

Možda smo groblja i zaopostavili, ali na pokojnicima intenzivno radimo.

Varate se da smo mek orah. Ne znate da nas pipnete gdje treba.

Savremeni đaci uče na daljinu. Čim dođu iz škole, bace knjige što dalje od sebe.

Bog ga je čuvao od zlih žena, a đavo od dobrih. Tako je ostao neoženjen.

Zastava je na pola koplja. Dakle, srednja žalost.

Izbjegavaj brzu hranu! Pasi natenane!

Kad vidim za šta sam se borio, dođe mi da ponovo pobjegnem.

Za ljubav je potrebno dvoje. Evo mene i kolege moga.

                                    Mediji o Festivalu "Smejada"                                    



Fokus, 3- 5. april 2010.

FESTIVAL KRITIČNOG I KOMIČNOG U BANJALUCI
JOVO NIKOLIĆ PRVI NA "SMEJADI"


NEZAVISNE NOVINE, 3-5.aprila 2010.

     Зборник афоризама "Пљачка им материна",  Грујо Леро     

 "ДОВЕЛИ СУ НАС ДО ПРОСВЈЕТНОГ ШТАПА"

("Пљачка им материна" - зборник афоризама
- "Носорог", Б. Лука, 2010)


    У издању баљалучког "Носорога"   бијељинска "Графосемберија" дан уочи 1. априла - Свјетског дана шале - одштампала је зборник афоризама "Пљачка им материна",  који је приредио Грујо Леро.
 
    Леро је утемељио (2004)  Међународни фестивал хумора и сатире у Бијељини, гдје ће 9. априла ове године бити одржан Седми сусрет афористичара.

    Зборник "Пљачка им материна"  представља избор најбољих афоризама и хумористичко-сатиричних пјесама које је изговорило седамнаест аутора, учесника 6. Фестивала хумора и сатире "Бијељина 2009".

     "Крајње је време да се афоризам сврста у поезију, јер има скоро све одлике песме: јасно дефинисану форму, тематско-мотивску основу, лирске слике, звук и мелодију, унутрашњу драматичност и динамику, језичко-стилску фигуративност, изразито наглашену идеју. Да постоји сличност са песмом, потврђује и сатирична  поезија  коју  је Леро уврстио  у овај избор. Многи стихови су  чисти афоризми" - стоји у рецензији Љубомира Ћорилића.  
       
    "После мањег или већег изненађења, понекад и шока који доживи, читалац се - захваљујући животодајној снази коју има афоризам - брзо опоравља. Обично се благо насмеши или прасне у смех. Понекад смех пређе у грохотно смејање, које уме да добије и јетку боју ироније и сарказма. То значи да је погођена циљана мета, разобличен негативни смисао предмета приказивања и добачена до читалаца порука која отрежњује" - наглашава Ћорилић.  

     Књигу  "Пљачка им материна"  отвара  Борислав Богдановић афоризмима:  "Слобода кретања је загарантована, али није довољно безбедна" и "Ко се клања дубоко најлакше га је шутнути".

     Небојша Боровина говори о властодршцима и народу: "Подијелили су власт. Њима су припале финансије, а народу - полиција". "Никуда не идемо, а стигли смо до просјачког штапа".

     Срђан Динчић даје недвосмислену оцјену: "Политичари су талас у мору глупости".

     Афористички класик Раде Ђерговић  не излази из своје утврђене тематике и форме. Он љуља појаве из темеља. Гледа увијек да што више значења утисне у чврсто структурисан афоризам, бавећи се вјечитим темама живота:

    "Разбио сам фото-апарат страном извештачу. Не желим да квари слику о Србији"; "Тешко је писати српску драму. Има много обрта", "Сиротиња даје живот за отаџбину. Нема ништа ситније";"Тајкуни купују само домаћу робу. Посланике посебно".

     Слободан Живановић  каже: "И јесмо магарци - у какве се коње уздамо", "Умро је природном смрћу. Од глади",  те "Нема посла. Нема станова. Нема хране. Нема мјеста на гробљу - мора се живјети".
       
     Драган Илић примјећује: "Чобани у фотељама најбоље умију да чувају свој посао"  и  "Имамо сложену државу и - просте политичаре" , "Шукав се никад није могао бости с рогатим, али јесте са његовом женом".

     Афоризми Ранка Лаловића су социјални: "Комшији сам  прије мјесец позајмио кост за супу - још ми је није вратио";  "Хоћемо у Европу, а у народним кухињама још нема бечке шницле"; "Усвојен је буџет, али је ставка за контејнере и ове године заборављена" .

     За састављача овог избора и врсног афористичара Груја Лера  др Зорица Турјачанин каже да је домишљати шаљивџија,  ћопићевског кова:

    "Пљачка им материна: Довели су нас до просвјетног штапа". "Онај што је живио од данас до сутра - умро је јуче", "Велика економска криза највише је погодила - мале";  "Цијели свијет је једно глобално село. Потемкиново".
"Ако влада не одобри субвенције за сјетву, на часу лектире нећу моћи да обрадим ни Глишићеву 'Прву бразду', а камоли 'Узорану ледину' Михаила Шолохова".

     Афористичар из Црне Горе Саво Мартиновић каже: "Социјализам је почео добровољним радом, а завршио се принудним одморима"; "Полиција му је променила лични опис. А био је ружан као лопов";

     Митар Митровић једини је представљен афоризмима за дјецу, из којих зраче изразите симпатије за најмлађе:    
"Мене деда увек сачека испред школе. А онда га ја одведем до куће да не залута"; "Мој тата је лекар. Он не прима мито, само паре"; " Наставница нам предаје сексуално васпитање. Али неће ништа да нам покаже".

     Милада Обреновића окупирају, углавном, друштвене теме: рат, политика, демократија, екологија:
"Ако наставе да уништавају шуме, посјећи ће нам и породично стабло"; "Застала ми кост у грлу. Узео сам у уста превише демократије".

     Македонски класик Васил Толевски прониче још дубље у друштвени контекст живота: "Ако је ово друштво по мери човека, мени је тесно"; "Бин Ладен критикује нашу владу. Није му оставила ништа за рушење".

     Ненад Ћорилић каже: "Неспоразум смо брзо разрешили. Започели смо рат"; "Држава је пуна као шипак. И то грађанима отворено показује"; "Кад се будала опамети, оде у политичаре".

     Један од најприсутнијих  сатиричара  нашег времена - Александар Чотрић - врхунски је овладао проблемом афористичке актуелности:

    "Купио сам на тендеру фабрику са двеста радника. Нека их, хлеба не траже"; "Полиција у стопу прати криминалце. А неке је чак и претекла";  "Почињу пролећни радови. Устаће кука и мотика"; "Ни Америка није у Европској унији, па шта јој фали"....

       Intervju Bojana Ljubenovića u listu Danas, 28. 03. 2010.       

 


 

 

Ne postoji jaka izdavačka kuća koja bi  stala iza satiričara.
Bojan Ljubenović

 

 

Povodi - Prvi festival satirične priče koji se održava 1. aprila u Studentskom kulturnom centru trebalo bi da doprinese popularizaciji ovog nepravedno zapostavljenog žanra.

Niko ne voli kad mu se smejete u lice

AUTOR: KATARINA ŽIVANOVIĆ

Na Međunarodni dan humora, 1. aprila, u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, organizovaće se prvi festival satirične priče na ovim prostorima. Zamišljen kao književno veče na kojem će domaći satiričari uz goste iz inostranstva čitati svoje najbolje priče, festival bi, prema namerama organizatora, trebalo da postane tradicionalni i da vrati satiru na mesto gde joj pripada, u sam vrh književnosti.

Bojan Ljubenović, jedan od najboljih domaćih satiričara, kaže u razgovoru za Danas da su naši satiričari „i te kako prevođeni i traženi u inostranstvu“, ali da je satira kao žanr kod nas zapostavljena iz više razloga.

- Satira ne može da se izbori za mesto koje joj po kvalitetu pripada pre svega jer ne postoji jaka izdavačka kuća koja bi stala iza satiričara, a delom i zbog same prirode satire. To je žanr koji podrazumeva da se nekom smejete u lice, a to mnogi ne vole. Predmet satire su načešće ljudi koji imaju vlast i moć, i u njima uživaju. Oni bi želeli da budu cenjeni, da ih se ljudi plaše. A onda se pojavi neki Bojan Ljubenović koji će da ih ismeje svojim aforizmom ili Koraks u Danasu koji će to da učini svojom karikaturom. Moćnici ne znaju kako protiv toga da se bore. Znaju da izađu na kraj sa onima koji ih optužuju za lopovluk ili kriminal, međutim, ne i sa aforističarima - priča Ljubenović. On naglašava da je to oduvek tako bilo, „još od Domanovića“.

- Mi smo stalno u nekoj vrsti takmičenja sa onima o kojima pišemo - političarima, biznismenima, tajkunima... Smejemo se mi njima, ali, bojim se da su oni ti koji se na kraju smeju nama, iza zatamljenog stakla svojih skupocenih automobila. Mi se njima smejemo na prazan, a oni nama na pun stomak - priča Ljubenović, pomalo razočarano, i dodaje da je satirična reč mnogo jače „odzvanjala“ tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Tada su se, kako kaže, kolumne poznatih novinara sa nestrpljenjem očekivale, pa se o njima danima nakon objavljivanja vodila debata, što po kafana, što po akademskim krugovima.

- Javna reč je danas devalvirala. U kakofoniji reči izgubilo se njeno značenje. Poplavom raznih tekstova, izjava, afera, bombastičnih naslova, nestao je svaki smisao i uticaj javne reči. Kada ste poslednji put čuli da je neki novinarski ili satirični tekst probudio javnost iz učmalosti? Humoresku „Vojko i Savle“, objavljenu daleke 1987. uoči čuvene 8. sedmice, koja je izazvala pravi potres, danas niko ne bi ni primetio. ukazuje Ljubenović ali dodaje da satira i dalje ima brojnu publiku, što pokazuje posećenost književnih satira večeri, Satira festa i Novogodišnjeg satirikona, na kojima se čitaju aforizmi i satirične pesme. Popularizaciji satire sigurno će doprineti i novoosnovani festival satirične priče na kojem će, pored pisaca, gostovati i sociolozi i kulturolozi koji će govoriti o značaju i uticaju satire.

Italijani hvale srpske satiričare

U najnovijem broju uglednog italijanskog književnog časopisa „Samga“ Beogradski aforističarski krug je ocenjen kao jedan od najvažnijih književnih pokreta u Evropi. Autor teksta, književnika iz Torina Fabricio Karamanja navodi da se Beogradski aforističarski krug, koji se pod pritiskom događaja proširio i na druge gradove u Srbiji, Novi Sad, Užice i Kragujevac, borio humorom i subverzivnom satirom protiv orvelovske propagande, ispiranja mozgova i ratnohuškačke politike bivšeg režima.

Triput sečen opet kratko

Bojan Ljubenović je sa knjigom „Triput sečen opet kratko“, objavljenom prošle godine, jedan je od kandidata za nagradu Radoje Domanović u kategoriji najbolje satirične knjige koju svake godine dodeljuje Udruženje književnika Srbije. Ovaj autor dobitnik je brojnih priznanja u oblasti satire, a do sada je objavio zbirke aforizama i satiričnih priča „Pisma iz Beograda“, „Pocepani suncobran“, „Beograd Live“, „Legenda za upućene“ a koautor je i knjige „Metafore dr Zorana Đinđića“.

                 Objavljeno na sajtu Fabricija Karamanje -Italija                  

 Aforizam. Između ponavljanja i originalnosti

Posle 5000 godina ljudske misli sve je rečeno i napisano. Reč je medij koji je razumljivo pohaban. Kopiranje se događa svaki put kada se krene u neku ideju i želju da se izmisli nešto novo.

Pittigrilli piše u svom Rečniku antibalistike: " Sve što je napisano protiv žena se pominje prvo na latinskom jeziku, u Bibliji, u svetim knjigama Kine i Persije . "

Pisac aforizama uvek lebdi između plagiranja izvora (" ne postoji originalan pisac i uvijek je neko plagijator ", piše Pittigrilli  i potraga za originalnošću -Gomez de la Serna "reči ne smeju da liče na sve što je rečeno. Ovo je osobina većine slučajnih misli i morate da putujete da tražite puteve zmija, mrava ili crva, u pojedinim trenucima precizno ili slučajno " ).

Baja Feiring, predsednik Finskih aforističara u svom blogu je napravio kolaž aforizama koji predstavljaju misli o već rečenom i originalnom.

Sve je već rečeno, ali ne o svima.(Ero Suvilehto)

Sve je već rečeno, ali ne i čuveno.(Baja Feiring)

Sve je već rečeno. Moramo razgovarati o nečem drugom.(Arto Seppala)

Da je sve rečeno i to  je neko rekao pre mene.(Raimo Koivistoinen)

Imam praznu stranicu. Napisao sam  sve što niko nikada nije napisao. (Juhani Makela)

Ljudska misao je, na kraju krajeva, samo trag mrtvih ideja i duša.
(Anti Pelttari)

Nema novih ideja, postoje samo novi izrazi.(Heiki Morgana Hamalainen)

Ono što je bilo i što će biti je isto. Nema ničeg novog pod suncem. (Propovednik 1,9)

Svako ko piše rečenice je kriv za plagijat, jer bojim se da je sve već napisano ranije.(Žarko Petan)

Sve je već napisano, ali srećom nije smišljeno.(Stanislav Lec)

   Italijanski časopis Samga pohvalno o srpskim aforističarima    

 

- Nekoliko stotina kilometara od Italije, u Srbiji postoji jedan od najvažnijih književnih pokreta u Evropi – Beogradski aforističarski krug, koji se pod pritiskom događaja proširio i na druge gradove u Srbiji – Novi Sad, Užice i Kragujevac. Nastao je osamdesetih godina prošlog veka kao neformalni savez aforističara koji je predvodio Aleksandar Baljak – piše najnoviji broj uglednog italijanskog književnog časopisa „Samga“ (“Samgha”).
 
- Beogradski aforističarski krug borio se humorom i subverzivnom satirom protiv orvelovske propagande, ispiranja mozgova i ratnohuškačke politike bivšeg režima - ističe autor teksta Fabricio Karamanja, književnik iz Torina.
 
Da bi potkrepio svoje tvrdnje, Karamanja u časopisu „Samga“ citira aforizme Aleksandra Baljka, Aleksandra Čotrića, Milana Beštića, Slobodana Simića i Zorana T. Popovića, najviše iz antologije antiratnog aforizma „Srpsko tajno oružje“, koju je priredio Slobodan Simić. Italijanski književnik i odličan poznavalac evropskog aforizma ističe od srpskih autora i Rada Jovanovića, Ninusa Nestorovića, Rastka Zakića i Vesnu Denčić.
 
Karamanja zastupa stav da je fenomen Beogradskog aforističarskog kruga imao prethodnike u francuskim moralistima u sedamnaestom veku (Larošfuko, Paskal, Arno, Nikol...), a vidi i sličnost između srpskih aforističara i francuskih i belgijskih nadrealista dvadesetog veka, s tim što, po njegovom sudu, nadrealisti „nemaju snagu i književni kvalitet srpskih aforističara“.
 
Časopis „Samga“ ukazuje, međutim, da srpski aforističari nisu dovoljno poznati u Italiji. „Ako se dogodi da neko od mnogobrojnih srpskih aforističara dobije Nobelovu nagradu, ovde u Italiji, biće to iznenađenje kao 1996. godine, kada je ovo priznanja osvojila tada malo poznata poljska pesnikinja Vislava Šimborska“, ističe italijanski književni časopis. 

                               БЛИЦ, 21. март 2010.                               

 Пише:Витомир Теофиловић

 ХУМОР И САТИРА У ПСИХОЛОШКОЈ ВИЗУРИ

Жарко Требјешанин, Мач, штит и мелем, „Агора“, Београд, 2009.

          У оскудној литератури о хумору и сатири недавно је, у издању „Агоре“, изашла књига Жарка Требјешанина „Мач, штит и мелем“. Оскудност аналитичких дела о овој тематици Требјешанин тумачи односом науке према хумору и сатири као феноменима нижег културног ранга. То је, сматра он, велика предрасуда, уверен да хумор и сатира, полако али постојано, добијају на значају након књига Владимира Пропа и Сигмунда Фројда.

          Иако је наша сатира већ деценијама светски феномен, јер никада и нигде није толико сатиричара писало тако вредне афоризме, врло мало је текстова о њима. Један од ретких аутора који студиозно и континуирано прати нашу сатиру је Жарко Требјешанин. Има неке симболике у томе што један од највећих познавалаца Фројда и Јунга помно ишчитава и тумачи нашу савремену сатиру, пре свега наш сатирични афоризам. Тако је настала књига која из психолошке перспективе анализира нашу књижевно-сатиричну сцену, разматрајући уједно и место хумора и сатире у свету духовних творевина.

          Зашто нам је смех толико потребан? Зато што живимо, наглашава Требјешанин, у тзв. прелазном времену, када се један друштвени и вредносни систем урушава а други споро и хаотично успоставља. Смех је у таквим околностима вентил ослобађања од текућих проблема и одсуства перспективе, као својеврсна психотерапија. То је заправо победа духа над тегобном збиљом.

           Иако са низом додирних тачака, хумор и сатира су, сматра Требјешанин, врло различити феномени. Хумор је доброћудан – упоредо са критичком дистанцом према свом објекту гаји према њему саосећање и дубинско разумевање. Сатира је, међутим, подсмех са жаоком и осудом, обрачун са нездравим друштвеним појавама и њиховим узрочницима, махом политичарима. Хумор је, сматра Текери, „виц са љубављу“, док је сатира, по речима Дворниковића, „убијање глупости у лету“, критички однос са презиром према свом „објекту“. Исти аутор разлучује сатиру и иронију степеном критике: „Сатира је горка, иронија љута.“ Из сатире и ироније не зрачи оптимизам, као код хумора, већ се изливају горчина и песимизам. „Док хумор доброћудно (...) прекорева, иронија уједа“ – резимира Требјешанин.

         „Мач, штит и  мелем“ су фигуре које симболично оличавају основне функције сатире. Иако је реч о вербалном мачу, он има снагу истинског сечива, о чему сведочи анимозитет власти и других центара моћи према сатири. Но, „што су насиље и хипокризија изразитији, то су – ако је за неку утеху – сатира и хумор убојитији и бољи.“. Другим речима, „где не успева демократија (...), успева сатирични афоризам“. Зато је последња декада протеклог века била најплодније тле за наш сатирични афоризам. Убојитост афоризма у функцији критичког ангажмана Требјешанин поткрепљује и жанровско-поетичким афоризмом Мише Војисављевића: „Афоризам је српска борилачка вештина.“ Ту снагу отпора према насиљу и глупости афоризам има само ако је – ево још једног упечатљивог афоризма о поетици жанра – монументална минијатура, како је његову парадоксалну природу, величину у маломе, у две-три речи дочарао Александар Баљак.

           „Штит“ је фигура која симболизује духовну и моралну снагу отпора свим видовима репресије – демаскирањем зло постаје мање моћно: препознатљиво је! Већ само разабирање добра и зла чини нас јачим и безбеднијим. Успоставља унутарњи склад, дослух са истином и моралом, улива уверење да је сила пролазна, никла из хаоса а не из логоса и правде као темељних основа бића и правих вредности. Отуда толика снага афоризма као еманације критичке свести и самосвести.

           „Мелем“ је фигура која симболизује моралну и духовну премоћ. Подсмехом рђавој збиљи, стичемо душевну сатисфакцију и наду.

           Књигу професора Требјешанина, са поднасловом Психополитичка анализа хумора и сатире, чине два поглавља –  „Психосоцијални значај сатире и хумора“ и „Анализа сатире на делу“. Прво разматра начелна теоријска питања, а друго чине портрети наших сатиричара. То су есеји о Радоју Домановићу, родоначелнику српске модерне сатире, о нашим савременим афористичарима – Александру Баљку, Слободану Симићу, Илији Марковићу, Растку Закићу, Драгану Шушићу, Момчилу Михајловићу, Весни Денчић и Витомиру Теофиловићу, као и есеји о хумористичко-сатиричном минијатуристи разних жанрова, боему Миљенку Жуборском и карикатуристи Кораксу.

            О значењској ширини књиге речито сведоче наслови и поднаслови поглавља: Криза, хумор, иронија и смех; Афоризам у времену беде и безнађа; Хумор као одбрана и лек; Рат, злочини и наличје српског карактера; Митоманија, нарцизам малих разлика и аутодеструктивност; Глас друге Србије; Транзиција, депресија и сатира; Афоризми и национални карактер Срба; Освешћење и катарза; Врсте и функције вица: данас и овде; Политички виц; Етнопсихолошки виц;  Вицеви шаржирани мржњом... Као што видимо из овог импресивног, тек половично цитираног, списка тема, реч је о свестраном приступу хумору и сатири, са есенцијалним увидима и виспреним запажањима, а језгро књиге је својеврсни омаж Београдском афористичарском кругу, највећем сазвежђу афористичара на свету.    

          Књига „Мач, штит и мелем“ је вивисекција наше актуелне политике из визуре хумора и сатире, али истовремено и вивисекција нашег менталитета, стања свести још увек укорењене у инерцији, уроњене у митоманију и нарцизам малих разлика, главних кочница нашег и духовног и материјалног развоја. Иако сеже и у најдубља питања о људској природи и њеним националним и политичким специфичностима, књига професора Требјешанина је написана разговетним језиком, доступним свим читаоцима спремним да се суоче са правим лицем и наличјем свога времена и друштва.

             Aфоризми из НИН-а, уређује Александар Баљак              

18. март 2010.

 

Власт сматра да избори не би ништа решили, јер би они опет победили.

Милан Тодоров

 

Иако је више пута речено да у Србији нико не сме да буде гладан, народ тера своје!

Зоран Т. Поповић

 

Вођа је решио да нас части. Данас неће нигде да нас води.

Раша Папеш

 

Временом долази да срастања фотеље и стражњице. Зато је оставка веома болан процес.

Радмило Мићковић

 

Да би у Босни нешто добио, мораш да молиш и пет пута дневно.

Бојан Богдановић

 

Домаћа књижевна критика каскаће за српским афоризмом све док га не буде потпуно изгубила из вида.

Александар Баљак

 

АФОРИЗАМ НЕДЕЉЕ

 

Колумбо није случајно открио Америку. Велики је то србомрзац!

Срба Павловић

 

11. март 2010.

 

Како да знамо куда све ово води кад се већ деценијама нисмо померили с места?

 

Као лепо васпитан човек ја не гледам преко туђег плота. Шта ме брига што комшији гори кућа!

Драган Рајичић

 

У борбу против криминала укључен је аларм с пригушивачем!

 

Ни сам не знам шта да радим: да ли да одмах уђем у НАТО, или да их још мало зезам?

Ранко Гузина


Купите наш будилник и спаваћете мирно!

 

Ако не буде могло друкчије, Косово ћемо чувати са наше стране!

Растко Закић

 

Донете су перфектне Измене и Допуне. Још само да видимо на шта би било згодно да се односе.

 

Тлачите ме! Фали ми за биографију!

Зоран Станојевић

 

АФОРИЗАМ НЕДЕЉЕ

 

Грађани који не могу дуго да издрже без хране, мораће у наредном периоду много више да раде на себи.

Зоран Т. Поповић

 
4. март 2010.

 

Пошто нисмо спремни да затварамо очи пред злочинима, принуђени смо да окрећемо главу.

 

Ми са комшијама не контактирамо да не бисмо реметили добросусједске односе.

Јово Николић

 

Бог чува Србе. Зато их је све више на небу.

 

Наша коалиција је принципијелна. Не можемо једни друге очима да гледамо.

Раде Ђерговић

 

Моле се очевици да се у интересу истраге не изјашњавају!

 

Неколико година не примам плату, али газда и не помишља да ми да отказ.

Раде Јовановић

 

Као дете веровао сам да на телевизији живе мали људи. Кад сам одрастао, у то сам се и уверио.

 

Енглески говорим као српски. Углавном користим наше речи.

Александар Чотрић

 

Министрима који су ухваћени у крађи и лажи треба дати нову шансу. Можда знају још нешто да раде.

Драган Рајичић

 

Пред сваку одлуку наши министри иду у цркву по благослов. Нека нам је Бог у помоћи.

Милан Тодоров

 

А када је узела лупу, рекла је: О, види, види!

Милан Бештић

 

Ја знам да ништа не знам. То је ствар опште културе!

Зоран Т. Поповић

 

АФОРИЗАМ НЕДЕЉЕ

 

У мојој кући је тајна вечера. Једемо крадом једни од других.

Срба Павловић

 25. фебруар 2010.

 

Председник Србије увек може да оде на Косово, јер је та суседна земља наша.

 

Динар задржава пливајући курс, што се за грађане који скачу са мостова не може рећи.

 

Ово што вам сада радимо није морално, али је од срца.

Милан Тодоров

 

Сналазимо се као риба у води. Ћутимо!

 

Знамо ми чему нам служи глава, али нисмо могли одмах да се сетимо.

 

Два месеца не примам плату. Велики пост ми је пао као кец на десетку.

Срба Павловић

 

Неки научници тврде да су Срби и Хрвати један народ. Само, не кажу који!

 

Поштовани посланици, све што сте рекли једни о другима – истина је.

Драгутин Минић Карло

 

Биће још глобалних проблема. Ово је тек загревање.

 

Лепо су му рекли да не игра руски рулет, али је њему на једно уво ушло, а на друго изашло.

Срђан Динчић

 

Ја сам одавно у Европи: француски кревет, шведски сто, енглеска трава, руски рулет...

Екрем Мацић

 

Био сам код лекара. Сад сам здравији за осамдесет евра.

Ђорђе Оташевић

 

У афоризму су се препознала тројица. Ето колико је сатира непрецизна.

Миливоје Радовановић

 

АФОРИЗАМ НЕДЕЉЕ

 

Стигла их је казна за све што су радили у бившем режиму. Морају с нама да деле власт.

Александар Чотрић

                          Полемика на страницама Политике                          

Povodom teksta "Buđenje ranog proleća, u Lajpcigu", koji je objavljen 13. marta, na stranicama "Politike" razvila se polemika među ljubiteljima i poznavaocima književnosti. Povod je što je Ministarstvo kulture Republike Srbije odlučilo u Katalogu savremene srpske književnosti, koji će biti predstavljen na Lajpciškom sajmu knjiga, budu zastupljeni samo pesnici i prozni pisci, a ne i satiričari koji po nepodeljenim mišljenjima u Srbiji i svetu, na najbolji način reprezentuju srpsku književnost današnjice.

Zlatko Jelenković, 13/03/2010, 13:07
U trojezičnom katalogu savremene srpske književnosti koji je Ministarstvo kulture spremilo za Lajpcig 2010. našlo se četrdesetak imena savremene srpske književnosti, ali je interesantno primetiti da među odabranima nema nijednog predstavnika najvitalnijeg žanra srpske književnosti, a to je aforistika. Zar nije logično da strancima predstavimo nešto što našu književnost čini posebnom u onosu na druge?

Ivan Rogac, 13/03/2010, 15:02
Potpuno se slažem da su naši satiričari već godinama nepravedno zapostavljeni. Dobijaju nagrade, bivaju prevođeni na strane jezike, zastupljeni su u ozbiljnim svetskim antologijama, na Satira festu ima više posetilaca nego na npr. 20 pesničkih večeri zajedno, ali sve to, izgleda, nije dovoljno da srpskki satiričari konačno budu priznati od ovdašnjih rizničara u raznoraznim sekrtarijatima, ministarstvima...nepravda do neba!

Ljubitelj aforistike, 13/03/2010, 15:55
Gospodin Jelenković je lepo primetio da među izabranim predstavnicima naše književnosti nema nijednog aforističara. U ovom književnom rodu smo prevazišli i desetostruko veće nacije, pa bi bilo dobro da nam je literatura tako i predstavljena. Nacionalne književnosti koje imaju svega nekolicinu aforističara (manje uspešnih od naših), imaće barem jednog predstavnika. Ako mi nemamo ni tog jednog, onda svetu šaljemo nerealnu sliku stanja. Strani romansijeri i pesnici se olako mogu nadmetati sa svojim kolegama iz Srbije. Među našim aforističarima ima i manje istaknutih i manje uspešnih. Pisci aforizama iz drugih kulturnih i jezičkih sredina su daleko ispod njihovog nivoa.

Zoran Milovic, 13/03/2010, 23:45
Smatram da za nase satiricare, posebno aforisticare, mora da bude mesta na najznačajnijim međunarodnim knjizevnim smotrama, na kojima Ministarstvo kulture predstavlja Srbiju. Čitao sam da su srpski aforisticari zastupljeni u najprestižnijim antologijama koje su objavljene u SAD, Rusiji, Poljskoj, Nemačkoj i drugim zemljama, pa mi zato nije jasno zasto ih nema u Katalogu i na Lajpciškom sajmu knjiga. Primera radi, Aleksandar Baljak je svetski poznato ime, a izostavljen je, dok su se među "odabranima" našli pisci za koje jedva da su čuli i njihovi najbliži rođaci. Srbija se tako ne predstavlja, pa se nadam da će propust biti ispravljen već prvom sledećom prilikom. Zoran Milovic, Arilje

Gojko, 15/03/2010, 00:14
Čitajući prethodne komentare moglo bi se pomisliti da su aforizami značajna stavka u našoj književnosti. Možda aforizmi postoje van knjiga. Ili su u knjigama, a tih kniga ima svugde sem u knjižarama i bibliotekama. Pominju se i antologije po svetu... bilo bi dobro da se nađe poneka i kod nas.

Milojko, 15/03/2010, 15:30
U potpunosti podržavam Gojka! Aforizam moze da napiše svako! To pišu samo oni koji nemaju znanja da pišu pesme i romane. To što su aforističari ušli u tamo neke antologije, ne znači da to vredi! U svet treba slati samo lepu književnost, a ne ovo što ruži i kudi... Po meni, pesnici su najbolje što imamo!

Ninus Nestorović, 15/03/2010, 15:36
Nadam se da će na Sajmu knjiga u Lajpcigu biti izložena Antologija srpskog aforizma koju priprema gospodin Aleksandar Baljak. Srpski aforizam je zaslužio da bude predstavljen na ovoj velikoj manifestaciji kulture i duha. Kvalitet treba staviti iznad protežiranja književnih grupa i lobija. Takođe, treba sprečiti manipulacije u našoj kulturi i književnosti zarad ostvarivanja sitnih (i krupnih) interesa, pa svetskoj javnosti predstaviti zaista ono što vredi, a aforizam je sigurno nešto čega naša književna javnost ne treba da se stidi! Naprotiv... Vidimo se u Lajpcigu! S poštovanjem satiričar Ninus Nestorović

      Aforizmi Slobodana Simića u poljskom časopisu Nadvisloće     

Sa nama ne možete da zalutate. Mi nigde ne idemo. 

Z nami nie zabłądzicie. Nie wybieramy się nigdzie. 

Neću više da navijam za pravdu! Stalno gubi! 

Nie będę już kibicował  sprawiedliwości! Ciągle przegrywa! 

Mirno spavajte! Pridružite se čuvarima. 

Śpijcie spokojnie. Dołączcie do wartowników! 

Sve je moguće. Ništa nije sigurno. 

Wszystko jest możliwe. Nic nie jest pewne. 
 
Bavim se intelektualnim radom. Razmišljam kako da nadjem posao. 

Zajmuję się pracą  intelektualną. Zastanawiam się jak znaleźć robotę. 

Radio sam u interesu države. A država, to sam ja! 

Pracowałem na rzecz państwa. Państwo, to ja. 

A kad nam je potonuo brod, poskupela je voda. 

Kiedy utonął statek, podrożała woda. 

To su špijunski mediji. Izveštavaju o svemu što se dešava. 

Oto szpiegowskie media. Donoszą o wszystkim, co się dzieje. 

Dobro došli u Srbiju! Šta imate od oružja? 

Witamy w Serbii! Ile macie broni? 

Istoriju pišu pobednici. Zato je mi ne učimo! 

Historię piszą  zwycięzcy. Dlatego jej nie uczymy! 

Kupio sam deset poslanika opozicije. Bojim se da ne poskupe. 

Kupiłem dziesięciu posłów opozycji. Bałem się, że podrożeją. 
 
Slobodan Simić- ur. W 1963 r. W Užicu, Serbia. Pisze aforyzmy satyryczne, krótkie opowiadania, dramaty i scenariusze. Dotychczas opublikował: 

Najcrnje je crveno ( l992) aforyzmy
Ratni profiter ( l994) aforyzmy
Priče bez pouke ( 1995) opowiadania
Vozi, Miško! ( 1998) aforyzmy
Brod pacova ( 1999,2003) opowiadania
Izabrani aforizmi ( 2003), aforyzmy
Nezaštićeni svedok ( 2006) opowiadania
Aforizmi: izbor ( 2007), aforyzmy
Siminom ulicom ( 2007) aforyzmy

Współpracuje z czasopismami i gazetami. Jego utwory były przekładane na języki: angielski, rosyjski, niemiecki, bułgarski, węgierski, polski i macedoński. Publikował  w wielu antologiach poświęconych satyrze w kraju i za granicą. Redaktor rubryki satyrycznej w regionalnym tygodniku „Užička nedelja“. Redaktor edycji „Nova satira“ w wydawnictwie „AGORA“. 

Mieszka w Belgradzie, gdzie pracuje jako psychiatra. 

Przełożyła: Olga Lalić-Krowicka

 

      Aforizmi Rada Jovanovića u poljskom časopisu Nadvisloće       

Policajac me je uhvatio u krađi... Otada smo ortaci!

Policjant przyłapał mnie na kradzieży...Teraz jesteśmy wspólnikami!

Sirotinja se ozbiljno olenjila. Jedan dan jedu, a šest dana se odmaraju!

Biedni rozleniwili się na dobre. Przez jeden dzień jedzą, a przez sześć odpoczywaja.

Ako budem dobar, deda je obećao da će me voditi na ručak u Mekdonaldsov kontejner!

Dziadek obiecał, że jak będę grzeczny, zabierze mnie na obiad do konteneru przy Mc Donaldzie.

Lako je imenovati nepoštene političare... Imenujte nekog poštenog!

Łatwo jest wymienić nieuczciwych polityków...Wymieńcie  uczciwego!

Blokada je rigorozna. Evropa nikad neće ući u Srbiju!

Blokada jest rygorystyczna. Europa nigdy nie wejdzie do Serbii!

Iskreno, Srbija je imala i gorih vremena. Ali ne ovakve eksperte!

Mówiąc szczerze, Serbia przeżyła gorsze czasy. Ale takich ekspertów jeszcze nie było!

Vlada je organizovala humanitarnu akciju. Neće zasedati mesec dana!

Władza zorganizowała akcję humanitarną. Nie będzie posiedzenia przez miesiąc!

Razlika između pozicije i opozicije je u tome što opozicija veruje u razliku!

Różnica pomiędzy pozycją a opozycją jest taka, że opozycja wierzy w różnicę!

Mi uvek ratujemo protiv celog sveta... Ostali nas ne interesuju!

Zawsze walczymy przeciwko całemu światu...Pozostali nas nie interesują!

Svaki peti Srbin je nepismen. Ostala četvorica su pisci!

Każdy piąty Serb jest analfabetą. Pozostała czwórka to pisarze!

Evropa može biti spokojna. Srbi nikad ne napadaju slabijeg od sebe!

Europa może spać spokojnie. Serbowie nigdy nie atakują słabszych!

Narod koji izvozi Tesle neće nikad izvoziti struju!

Naród który wywozi Tesle nigdy nie będzie eksportował prądu!

Mi smo izuzetno ponosni na svoje poreklo. Mada su i drugi postali od majmuna!

Jesteśmy bardzo dumni ze swego pochodzenia.  Inni także wywodzą się z małp!

Probleme ne treba rešavati na ulici, već u institucijama. Tamo gde i nastaju!

Problemów nie wolno rozwiązywać na ulicy, lecz w instytucjach. Tam gdzie  powstają!

Jedno vreme se o Vođi nije čulo ništa ružno. No, minut ćutanja brzo prođe!

Przez pewen czas o Przywódcy nic złego nie było słychać. Cóż, chwila milczenia szybko mija!

   Rade Jovanović- urodzony w 1939 roku w Srebrenicy. Ukończył studia filologiczne w Belgradzie.

   Pisze aforyzmy, epigramy i miniaturowe formy o charakterze humorystyczno-satyrycznym. Dotychczas opublikował zbiory aforyzmów: SAN JE DA OVO SANJAMO (1994), KUĆA SMEĆA (1995), SRBIJA NA ISTEKU (1997), PUSTI MUŽU ROGOVE (1999), zbiór epigramów HAPPYGRAMI (1996) i książkę KRATKO I KASNO.

    Jego utwory tłumaczono na języki: angielski, niemiecki, rosyjski etc. Publikował w wielu antologiach aforyzmów w kraju i zagranicą.

Zdobywca złotej odznaki KPZ Serbii, nagrody «Dragiša Kašiković» za najlepszy zbiór aforyzmów (1994), nagrody «Jovan Hadži-Kostić», «Radoje Domanović», za całokształt twórczości etc.
Mieszka w Užicu.

Przełożyła: Olga Lalić-Krowicka

                               Neispričana priča, esej o aforizmu                               

Piše: Ilija Marković

Reči su opasnije od dela. Satiričar ne sme da napiše što vlastodržac uradi. Ako satiričari pišu sve bolje, znači da je sve gore. Otkad je aforističar rekao šta misli o vlasti, vlast misli o njemu. U stvari, o Njemu se sve može reći u jednom aforizmu. Samo, ima li smisla trošiti toliko reči?

Zato o Njemu treba pisati samo lepo - da se ne mogne prepoznati. Vlast će se pre prepoznati u krivom ogledalu no u pravom aforizmu. Ko se ogleda u krivom ogledalu, ima pokriće za svaku karakternu crtu, za svaku grimasu na licu zemlje.

Gde je istina najjače oružje, aforizam je svetleći metak. Rasteruje olovne misli. Kad je nevreme vreme za satiru, zaštitna sredstva su salve smeha. Drugim rečima, aforizam je naelektrisana čestica duha. Upotrebljava se kao projektil za bombardovanje jezgra gluposti.

Dok se vlast ne urazumi, satiričarima će biti glavna preokupacija glupost. Da bi rasvetlila strukturu misli u nukleusu aforizma, vlast razvija sliku u mračnoj komori. U njoj svako vidi sebe u drugom svetlu. Stoga se aforističar drži pravila: ni dana bez aforizma, ni mraka bez Njegove Svetlosti. (U stara dobra vremena bejaše: ni dana bez retka, ni noći bez metka.) Da nije Njegove Svetlosti, ne bi bilo sjajnih aforizama. Sjajan aforizam nije detonator, već – detronator. Samo zato što su satiričari dželati koji ne skidaju glave, već - oreole. S jedne strane, aforističar je Don Kihot koji se bori s jebivetrima, a s druge, Vozač formulacije 1.

Trski koja misli aforizam je slamka spasa, isečak vidokruga, slatka mala tajna na vrhu jezika - kres duha. Aforizam je kugla univerzuma. U njemu svako može da nađe sebe. Kad je o aforizmu reč, svako ima svoju priču. Aforizam je priča za sebe. Ono što nije za priču, jeste za aforizam. Aforizam je neispričana priča.

                           Лист Политика, 24. 02. 2010. године                          

Александар Баљак

Жртве су кваритељи утиска

* Ниједан наш политичар нема озбиљног конкурента на домаћој политичкој сцени.

* Скупштину смо претворили у циркус. Рачунамо да мало забаве у овим тешким временима не може да шкоди.

* Народу смо понудили и хлеб и колаче, али му нисмо дозволили да једе. Понуђен ко почашћен.

* Из кругова блиских влади сазнајемо да ће бити обустављена исплата пензија оним пензионерима који новац троше ненаменски.

* Цех ће опет платити обични грађани. Они увек нађу неки разлог да часте.

* Једно метафизичко питање: Где ће вам душа?

* Мало смо их убијали, мало протеривали и мало преводили у нашу веру. Кад се све сабере – нисмо их ни пипнули!

* Остаће вечна мистерија зашто је Србима било толико тешко да се извине Хрватима? А требало је само да кажу: ,,Извините што сметамо!”

* У Босни и Херцеговини сва три народа су водила праведан рат. Зато је правде било до колена.

* Дошла им је жута минута. Кољу се као жути мрави.

* Иако смо стално у рововима никако да ухватимо корена.

* Кад би активисти мировне организације чекали да конфликти сами избију, могли би одмах да затворе фирму.

* Тако је то у хуманитарном рату: и кад спроводиш политику спржене земље увек имаш утисак да си могао више и боље.

* Ми нисмо дошли да пљачкамо, силујемо и убијамо, али кад смо већ ту...

* Ми отимамо само оно што нам следује.

* Стару Србију нисмо испратили како доликује. Није сахрањена по православним обичајима.

* Чаробни штапић има само две мане: недостаје му величина мотке и ауторитет тољаге.

* Поука о правном леку: ко правду тражи на суду, тај и треба да се лечи.

* Недавно је један бизнисмен умро на пет новинских страна. Такву смрт не памте ни најстарији љубитељи читуља.

* Ја немам услова за безбедно одлагање отпада. Чим пребацим смеће преко комшијског плота – оно ђубре од суседа припуца!

* Јуче сам купио тенк и паркирао га тик уз комшијину шталу. Има крава да му цркне од зависти.

* После мене потоп! Ето чему толике сузе!

          SRPSKI AFORISTIČARI PREDSTAVLJENI U ITALIJI          
Italijanski aforističar Fabricio Karamanja iz Torina predstavio je savremenu srpsku aforistiku na svom blogu, na adresi: http://fabriziocaramagna.blogspot.com/search/label/Aforisti%20serbi

U tekstu se ističe da je Srbija zemlja sa najvećim brojem aforističara i da je nastanku satiričnih i političkih aforizama pogodovalo političko i socijalno stanje, izazvano           raspadom  Jugoslavije.

Italijanski aforističar citira Aleksandra Čotrića koji je izjavio da je u Srbiji nastupila renesansa aforistike i da su aforizmi nastajali i tokom godina građanskog rata i ekonomskog pustošenja zemlje. „Aforizmi su ispisivani na zidovima zgrada i nošeni na transparentima demonstranata. Imali smo ratove, hiperinflaciju, kult ličnosti, cenzuru, nacionalizam, etničko čišćenje i humor je bio oblik odbrane od svega toga“, navode se Čotrićeve reči iz intervjua „Njujork tajmsu“.
http://www.nytimes.com/2007/12/02/world/europe/02iht-serbs.4.8561725.html?_r=1


Fabricio Karamanja konstatuje da u Srbiji postoje brojne književne nagrade posvećene satiri, prezentacije i medijsko predstavljanje knjiga (na Radio Beogradu), antologije, prevodi na strane jezike, brojni festivali (kao što je Međunarodni festival humora i satire u Kruševcu), udruženja i klubovi satiričara (Beogradski aforističarski krug) i brojni časopisi (npr. Artija.net, Etna, Žikišon, Jež i drugi.), kao i veliki broj sajtova koji predstavljaju aforizme. 

Karamanja, koji veoma posvećeno proučava italijansku i stranu aforistiku, sa žaljenjem konstatuje da je, to što postoji u Srbiji, nezamislivo u Italiji, zemlji koja ima značajan i politički i društveni položaj, kao i bogatu kulturnu tradiciju.

„Izuzimajući nekoliko pisaca aforizama, ostali autori ove forme u Italiji su anonimni, a ignorišu ih izdavačke kuće i recenzenti, zbog čega njihova dela nisu dostupna čitaocima“, ukazuje Fabricio Karamanja na svojim internet stranama.

On ponovo citira Aleksandra Čotrića, koji je rekao za „Njujork tajms“ da „srpski aforizmi, zbog nerazumevanja domaće situacije nisu imali dobru recepciju u Švedskoj“, i smatra da bi slično bilo i u Italiji.

Italijanski aforističar piše da je u Srbiji, u oktobru prošle godine, održan Sedmi međunarodni „Satira fest“ pod sloganom „Lec među Srbima“, povodom stogodišnjice rođenja ovog poljskog aforističara i da je festivalu prisustvovalo više od 500 posetilaca, što je, po njegovom sudu, u Italiji nezamislivo.

Na svom sajtu Fabricio Karamanja ukazuje italijanskim ljubiteljima satire da u Srbiji stvaraju brojni kvalitetni aforističari, od kojih bi trebalo zapamtit imena: Slobodana Simića, Aleksandra Baljka, Milana Todorova, Bojana Ljubenovića, Dejana Milojevića, Rastka Zakića, Mitra Mitrovića, Save Martinovića, Aleksandra Novakovića, Aleksandra Kržavca, Miće M. Tumarća, Zoran Matića Mazosa, Rada Jovanovićaa, Dušana Vojvodića Birdže, TomeRakijaša, Milana Beštić, Dušana Puače, Slobodana Simića, Jove Nikolića, Vesne Denčić, Aleksandra Čotrića, Vitomir Teofilovića i Zorana T.Popovića.

Na pomenutom sajtu, za početak, predstavljeni su aforizmi Aleksandra Baljka, Milana Beštića i Aleksandra Čotrića, a njegov autor planira da u sledećem prikazu prevede na italijanski jezik aforizme Rastka Zakića, Ilije Markovića, Slobodana Simića, kao i drugih srpskih aforističara.

                               List DANAS, 19.02. 2010. godine                                 

 TERAPIJA - Mač, štit i melem Žarka Trebješanina, Agora

Humor i satira u terapeutske svrhe

AUTOR: TAMARA ĐURAN


Edicija Nova satira, zrenjaninske izdavačke kuće Agora, među svoje naslove uvrstila je i novu knjigu profesora Žarka Trebješanina pod naslovom Mač, štit i melem (psihopolitička analiza humora i satire). Kao vrstan poznavalac savremene satire i autor najvažnijih leksikona i rečnika iz psihologije i psihoanalize na srpskom jeziku, Trebješanin u formi psihosocijalnog ogleda vodi čitaoca na zanimljivo putovanje kroz pojmove iz oblasti humora i satire.

Tekstovi sabrani u ovoj knjizi nastajali su u rasponu od dvadeset godina, objavljivani kao predgovori/pogovori knjigama srpskih aforističara, studije u zbornicima ili, pak, kao članci u časopisima i novinama.

- Knjiga Žarka Trebješanina nije klasična satirična knjiga, već knjiga koja sumom psihosocijalnih pogleda, divnim stilom i pravim odabirom primera i predstavlja ono što bismo nazvali referentnom knjigom. Uz to, ona utemeljuje žanr satire, jer jednom tako ozbiljno i stručno napisanom knjigom i žanr dobija svoju težinu - kaže Slobodan Simić, urednik edicije Nova satira.

Pisac mora biti prikladan onome što piše a ovu knjigu je pisao, kako kaže Ratko Božović, sasvim adekvatan autor.

- Već u samom naslovu Trebješanin je kroz tri bitne odredinice - mač, štit, melem - oslikao našu istoriju, naš antropološki status i našu ljudsku situaciju - kaže Božović.

Prema rečima samog autora, satira i humor kod nas nisu ocenjeni kako valja, a Mač, štit i melem predstavlja pokušaj da se ta nepravda ispravi.

- Kod nas se značaj nekog dela meri po obimu i veličini, a književnost je umetnost reči i sposobnost da se stvari sažmu. Naši aforističari imaju taj, uslovno rečeno, hendikep jer pišu najkraću moguću prozu, koja se usled te činjenice odbacuje. Drugi razlog lošeg odnosa prema satiri je što ona izaziva smeh. Kod nas postoji i predrasuda da ukoliko je nešto smešno i komično mora biti i jeftino. Svojom knjigom upravo sam hteo da pokažem da humor i satira mogu biti izuzetne umetničke vrednosti. Kao psiholog, pak, prvenstveno sam pokušao da shvatim kakva je funkcija ironije, satire i humora. One seku i razobličavaju, brane nas i jedan su od načina da se sačuva mentalno zdravlje - kaže Trebješanin.

U knjizi je, osim pojmovima humora, ironije, satire i aforizma, pažnja posvećena i desetini aforističara, među kojima su i Aleksandar Baljak, Rastko Zakić, Miljenko Žuborski, Slobodan Simić i Danasov karikaturista Corax. Suština Trebješaninove knjige krije se u težnji da pokaže da satira i humor imaju terapeutsku ulogu, da nas oplemenjuju, čineći nas boljima i omogućavajući nam, na jedan umetnički način, da spoznamo ono rđavo u društvu, svetu i u samome sebi.

 Избор афоризама из књиге Македонијо мајко, ко ми је отац

У Библији пише: Не кради.
Али где се чуло и видело да
министри читају Библију!

  Испред Скупштине нема контејнера!
Ђубре је унутра.

 Имамо више лопова него научника!
То је доказ да лопови уче брже него научници.

Хтео сам да постанем поп,
да бих сахрањивао људе!
Жеља ми се испунила
откад сам постао члан владе.

 Будимо Македонци.
То бар не кошта ни пет пара.

 Наш човек без воде може
да издржи пет дана,
без хлеба десет...
А без демократије - цео живот!

 Криминалцима на власти
је много теже него обичним криминалцима.
Код њих је крађа партијска обавеза.

 Промена власти је едукативни процес.
То је шанса да и друге науче да краду.

 На Балкану је најтеже бити Македонац.
Једно дупе а много кандидата.

 Демократија није за слепце.
Зато је нисмо ни видели!

 Избори су били поштени.
Како је договорено - тако је било.

 И ми коња за трку имамо.
Али тренутно је заузет државним пословима.

 У мојој земљи најдуже се умире.
Деценијама.

 Рад власти стављен је под лупу!
Неке вашке у власти не могу се видети голим оком.

 Глад куца на врата!
Нико јој не отвара,
јер су укућани помрли од глади.

 Вођин спровод донео је народни консензус.
Сви су плакали од среће.

 Магарац је наше горе лист.
Има алат и за
љубавника и за доушника.

         Рецензија за књигу Македонијо мајко, ко ми је отац         

Александар Чотрић


ДА  ВАСИЛА НЕМА, ТРЕБАЛО БИ ГА СТВОРИТИ! 

Васил Толевски је свестран аутор непресушне инспирације. Он је писац којега красе изванредна духовитост, уметничка храброст, агилност и инвентивност. Негује провокативну, друштвено ангажовану и политичку сатиру, али то не шкоди артизму његових дела. „Криминалцима на власти је много теже него обичним криминалцима. Код њих је крађа партијска обавеза“.

Штавише, Толевски ствара универзалну сатиричну књижевност, а естетски критеријум увек му је на првом месту.

Користећи изражајна  књижевна средства и стилске фигуре, Толевски је обогатио сатиру, не само у Македонији, већ и на целокупном балканском простору.

Посвећен је сатири коју ствара са жаром и љубављу  какве се ретко срећу! Његова сатира је оштра и бескомпромисна, али  не и груба и опора. Управо супротно, он је писац врхунског рафинмана, префињеног стила и богатог речника.

Толевски, попут  неуморног хроничара, пише о данашњим догађајима, појавама и људима око  себе, али његова метафорична, иронична, параболична, алегоријска и хиперболична књижевност односи се на знатно шири простор  од Македоније, и различитим тумачењима може да буде транспонована у време прошло и време будуће.

Све што Толевски напише за своју државу и прилике  у њој, у потпуности се односи и  на Србију, Црну Гору, БиХ, Хрватску и  друге државе овог дела Европе. „Ја и моја земља смо као Ромео и Јулија. На крају ћемо заједно умрети“.


Зато је он, не само македонски, већ и српски, црногорски, босанскохерцеговачки и хрватски сатиричар. И као што је македонски певач  Тоше Проески цео Балкан уједињавао и мирио својом музиком, то исто Васил  Толевски чини на плану хумора и сатире. У Македонији је објавио антологију афористичара из Србије, Републике Српске и Црне Горе, под називом „Наши пријатељи“, у Београду су објављене његова двојезична дела - Антологија македонског афоризма, Балканска антологија афоризама,  као и књига ауторских афоризама „Исусе, Луцифер нас зове“. Аутор је у Македонији објавио неколико сјајних књига хумора и сатире. Покренуо је часопис за хумор и сатиру „Македонски остен“, побеђивао је на фестивалима широм Балкана и добијао вредне награде за сатиру, а радо је виђен гост на књижевним вечерима свуда где се разуме и цени његово стваралаштво.

Толевски се у овој књизи афоризама вешто  поиграва симболима, идиомима, политичким порукама, паролама и обећањима. Обичне, па и баналне речи, он вешто уклапа у синтагму и синтаксу и користи их, зидајући уметничку грађевину која изазива одушевљење сваког правог љубитеља сатиричне књижевности. „То што нам је дупе зинуло, добар је предуслов за улагање страног капитала“.

Толевски пише лапидарно, али су све његове кратке реченице набијене смислом и често траже дуго одгонетање. Овај македонски аутор кратке форме доказује да писци афоризама нису без даха, већ да они читаоце остављају без даха.

Иако пише о  ружним и невеселим темама, афоризми Толевског садрже хуморну лепоту.  „Наша политика довела нас је довде! За даље – требаће нам крила“.

Толевски је зрео аутор који пише о трулом политичком систему. За разлику од лиричара које инспиришу особе које воле, нашег  сатиричара инспиришу они које не подноси. Он је хумориста с којим нема шале. „Имамо више лопова него научника! То је доказ да лопови уче брже него научници”.   

Ако вам се учини  да је аутор сувише директан, грешите, јер су његови афоризми, по правилу  двосмислени, а врло често и вишесмислени. „Турци су нас набијали на колац. Наши су много интимнији”.

Збирка афоризама  Васила Толевског подсећа на темпирну бомбу, коју када отворите изазива експлозије – смеха!

Ако се питате, ко се то бави се криминалцима, а није полицајац? Ко се бави лудацима, а није психијатар, и ко се бави политичарима, а није аналитичар.

Тачан одговор  гласи: То је сатиричар Васил Толевски!

Да Васила нема, требало би га створити! 

                        Sjećanje na Milovana Ilića Minimaksa                             

 Milovan Ilić Minimaks
(1938-2005), pjesnik, aforističar, radio i TV voditelj

Rođen je 5. novembra 1938. godine u Lipnici, kod Kragujevca. Osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu. Počeo je da radi u listu "Jež", a 1960.godine je prešao u Radio-Beograd.

Postao je poznat kao voditelj radio programa "Minimaks". Ovaj program se emitovao, na "Radio-Beogradu", sedamdesetih godina prošlog vijeka. "

Sa emisijama "Sutra je petak" i "Tačno u podne", poznatijom pod nazivom "Tup-tup", koju je vodio 22 godine, postigao je veliki uspjeh. Nakon ukidanja nekih njegovih radio emisija, karijeru nastavlja na Radio-televiziji Srbije, gde je vodio emisiju "Od glave do pete".

Kada je i ona ukinuta, od 1990. godine jedno vrijeme na TV Politika vodio je zabavnu emisiju pod nazivom "Minimaksovizija". Svoje emisije ("Minimaksovizija", "Maksovizija", "Nedelja kod Minimaksa" i "Fonto") Ilić potom radi za TV Pink i Palmu. Po prvi put je predstavio javnosti brojne narodne pjevačice i pjevače, a najpoznatija od njih je svakako Lepa Brena.

Kroz njegove emisije prošao je veliki broj pjevača, muzičara, glumaca, političara i drugih javnih ličnosti. Za svakog gosta Minimaks se temeljno i detaljno pripremao koristeći svoju obimnu novinsku dokumentaciju.
Objavio sljedeće knjige:
- Sitna razmišljanja (1967),
- Iz malog mozga (1988),
- Minimaksime (1991),
- Pesme za antologiju (1991),
- Kratki romani (1994),
- Čista filozofija (1996),
- Vesti sa teleksa. Šta nam se događalo 1991-2002 (2002).

Sarađivao sa časopisima Jež, Ilustrovana politika, Politika i dr. Zastupljen u više zbornika i antologija aforizama, dobitnik više nagrada između kojih je i prestižna nagrada Radoje Domanović za satiru 1995.

Preminuo je 9. februara 2005. godine u Padovi, posle duge i teške bolesti.

Izbor aforizama iz objavljenih knjiga:

Prvi smo upotrebili viljušku,
a poslednji ćemo (izgleda) prestati
da upotrebljavamo nož.

Postajemo parlamentarni:
ne vadimo pištolje svi u isto vrijeme,
već – jedan po jedan.

Njegov auto dodatno je blindiran:
osim metka, ne može da prodre ni glas naroda.

Kad bombarduju javnu kuću,
uglavnom nema nevinih žrtava.

Hamlet nikada ne bi mogao da postane jugoslovenski policajac:
On ima dilemu – biti ili ne biti!

Gledajući kroz snajper,
svi su mi bliski.

Opet će neko doći na ideju da stvara Jugoslaviju.
Zločinac se uvek vraća na mesto zločina.

Bog je na našoj strani:
i on voli da gleda cirkus.

Srp, čekić, petokraka, mozak... Izbacite uljeza!

Priroda je dala čoveku moć govora,
a iskustvo moć ćutanja.

Ni smešnije zemlje, ni namrštenijih ljudi!

Neću otići u Raj,
imam odlične popude iz Pakla.

Toliko im je laknulo da mu oproštajni govor nisu čitali,
 već – pevali.

U državi u kojoj svi kradu,
najveći lopov uživa najveći ugled.

Teško će nam biti bez vas.
Jedva čekamo da nam bude teško.

Srbe samo crkva može da okupi.
Ali čim stane kiša, oni se raziđu.

Ratove treba da vode velike države.
Male samo upropaste teren i izgaze travu.

Više volim da me bije loš glas
nego dobar siledžija.

Količina slobode često zavisi od toga
sa koje se strane kaveza nalazimo.

Ljudi se dele na one koji vole da kritikuju
i one koji umiru prirodnom smrću.

Šta vredi robijašima što imaju brojeve
kad ne učestvuju u izvlačenju.

     Афоризми Стевана Којића са фестивала Струмица 2010.   

Стеван Којић, рођен 1967. године.
Дипломирао је на ветеринарском факултету.
Пише афоризме, сатиричне пјесме, пјесме за дјецу  и разне друге текстове.
Објавио је збирку афоризама “Домовино, на рачуну те носим” 1998. године.
Живи у Новом Саду.
Изјављује: Требало је да прође 20 векова да бих се ја родио.
Шта више рећи о себи…

 Тема: Карневал-еротика
Писац је добитник златне плакете фестивала

 

Девојко, ако верујеш у пријатељство између мушкарца и жене,
јави се.
Ако не верујеш, јави се обавезно.

Жене су као вино.
Неке су за пре, неке за после јела,
а неке можеш кад хоћеш.

Кад нема већих,
жене задовољавају и мале ствари.

 У њу је ушло сто ђавола.
Првом је било најтеже.

 Кокошка.
Tу реч петао најчешће погази.

Жене су као добра чашица пића.
Треба звизнути по неку.

Љубав и секс се разликују.
У љубави је најлепши почетак, у сексу крај.

Каже да ми не би дала да сам последњи на овом свету.
Ја је и не бих да сам последњи.

Жене са дугачким језиком су лоше за брак.
Добре су за секс.

Љубав улази на уста
али знам и за нека друга места.

                           Što je Pitamteja, to je Savo Martinović                           

 PITANJA SU ODGOVORI
Piše: Ilija Marković

Što je Pitamteja, to je Savo Martinović; što je aforizam, ako nije tačka u kojoj se seku umetnost i filozofija; što je hiljadu pitanja od aforizama, ako ne sugerišu na hiljade odgovora. Može li biti što biti ne može? Mislili smo da ne može biti gore. U stvari, gore ne može biti bolje. Dogovorili smo se da bude kako mora biti, međutim, nisu poštovali dogovor.

Kako je jezik odskočna daska Srbinu Savu i Crnogorcu Martinoviću, vidi se i iz aforizma autora koji tvrdi da je autor po nacionalnosti Srbin-Crnogorac. Nepotrebno precrtati. Zato ne čudi što je ista knjiga nagrađena prestižnom nagradom „Radoje Domanović“ u Beogradu i dostižnom za Knjigu godine na Festivalu humora, satire i karikature u Danilovgradu. Teorija jedno, praksa drugo. Savo Martinović i jedno i drugo. Kada smo napuštali teoriju zavere, više smo držali do prakse. Potom smo demantovali stvarnost: Srbija i Crna Gora usvojile su Ustavnu povelju i zakon o njenom sprovodu. Kad creva krče put, tonovi iz stomaka podstiču svojevrsnu muzikalnost. Da nisu u kritičnom trenutku prečuli drugu strofu himne, Crnogorci nisu ni morali ustajati. Kad su se digli, svi smo se pitali: Hej, Sloveni, kada ćemo stići Slovence?

Naslov knjige Pitamteja je krštenica ukrštenih reči, u kojoj satiričar na do sada nezabeležen način, filozofski i umetnički, problematizuje i pitanja i odgovore. Koji su toliko ispleteni, upleteni, zapleteni da su urasli jedni u druge. Srasli u jedinstvo suprotnosti. Čim počne pitanje, zaskoči vas odgovor. I to ne jedan. Interpunkcijski znaci ne zarezuju jedni druge, srpski jezik - crnogorski. Da je pitanje samo pitanja radi, odgovor bi bio ćorak – metak seksualne kontrarevolucije. (Život je zaista gorak – reče bojevom metku ćorak.) Ovde ćoraka nema. Pogoci su puni sebe i pored zajedljive opaske da najbolje gađaju oni koji znaju koga treba promašiti.

Ima li svrha smisla, ima li smisao svrhe, ima li značaja tajna ako se ne oda? Ima da nema. Ako državnu tajnu čuva ministar koji nema pojma ni o čemu - ne može je odati.

Bez obzira na mene i smene vlasti, satiričari pišu o drugoj vlasti koja pravi iste gluposti. Zašto se žalite za slobodu govora ako su vam vezane samo ruke i zašto noge sputava glava? Govorite slobodno! Ovde niko nikoga ne sluša. I ne zaboravite: ne zapostavljajte rad nogu. Nikad se ne zna kada će vas glava izdati. Jer, sve nam se dešava pred nosom - daleko od očiju javnosti. Prema tome, što izgubimo na ćupriji, dobijemo po nosu.

Osećate li se udobno ako vam je broj prugaste košulje taman? Da li su pruge na ludačkoj košulji uspravne, zavisi od položaja koji zauzima ludak. I broja koji zauzimaju ludaci. Je li jednakost s budalama vrhunac principa egaliteta? Jednaki smo, dabome, samo ko kome? Može li se luda uveriti da je budala? Teško je od ludaka napraviti budalu. Već je formirana ličnost.

 Ako zanemarimo činjenice, da li nam sve drugo ide naruku? Ko nema jače dokaze služi se činjenicama. Naravno, činjenice nisu tvrdoglave, već oni koji ih ne poštuju. Je li vam ganutljivo kad je tuđa ruka u vašem džepu? Ako nađete tuđu ruku u svom džepu, znajte da ruka ili džep nisu vaši. Da skidanje kajmaka  nije njihova jedina veza sa poljoprivredom, ne bi posan hleb bio tuđe maslo.

Jeste li nekad izgubili ono što ste našli? Dok smo našli što smo tražili, izgubili smo što smo imali. Budemo li žalili za onim što imamo, nećemo imati za čim da žalimo. Posle odgovora: sve podeliše - i nikom ništa, deplasirano je pitanje može li se pravda deliti. Pogotovo kad se ruka pravde savija u laktu.

Je li vaša reč zakon ili se može i drugačije tumačiti? Ne naša, Njegova reč je zakon. Pred njom smo svi jednaki. Kome smeta pravna država u kojoj svako može da radi šta hoće – znamo: pravna država funkcioniše na opšte zadovoljstvo jednog čoveka.

Ako se dobro dobrim vraća, razumljivo je što zlo ima veći izbor. A da li je  probirljiv onaj koji bira manje zlo, najbolje znaju Srbi. Od dva zla izaberu veće – za svaki slučaj. Da zlo bude veće, ni sami ne znaju koliko je. Posle svega, ne treba se čuditi što i od zla može biti gore, samo od ovoga ne može biti ništa.

Je li starije jaje ili mućak? Kad se mućak ustoliči, nijedan prodavac ne zna odgovor na zadato pitanje, niti cenu svojih jaja. Poznato je da nema vaskrsenja bez jaja, nema tucanja bez jaja, međutim, problem nataliteta je veći otkako je država bez jajca.

Jesi li čovek ili te u tome sprečava pol? Čovek je najbolja investicija. Zato treba ulagati u ženu. Kad se zna odgovor da se iza kulisa prave najbolje predstave, ne postavlja se pitanje da li se iza kulisa bračne drame krije neko treći? Jedinica, dvojka - trica!

Da neprijatelju treba uvek priređivati prijatna iznenađenja, uverio nas je Veliki Vođa. Objavio rat svima istovremeno, računajući da je iznenađenje pola uspeha. Nadate li se da nikada nećete biti iznevereni od odanog neprijatelja? Neprijatelj je pošteniji od nas. Još nas nije izdao. Pitanje slasti pobede bez gorčine poraza pretekao je odgovor: za ovako veličanstven poraz vredelo je žrtvovati sve pobede.

Je li nehumano priteći u pomoć čoveku koji je digao ruku na sebe? Svi smo digli ruke na se. Glasali za njih. Strahujete li da će grobari izgubiti posao pre nego što reše vaš slučaj? Ne beremo brigu: sve je stalo, samo groblja rastu.

Ako se potkrala neka greška u prevodu sa crnogorskog na srpski, ne treba je ispravljati. Da ispravljena greška nije prava greška, ne bi nam se, za ime boga,  potkrala nepogrešivost. A zašto postoji medalja za skromnost, e, zato što skromnost u svemu i svačemu ne vodi ničemu.

Prema tome, neka bude što biti ne može! Može, može! Ko ne veruje, Savo Martinović će ga razuveriti.                                                                                                  

                                          Лист НИН, 14. 1. 2010.                                        

ХУМОР И САТИРА

СРПСКИ БРЕНД

Александар Баљак

 Прво сатирично дело у српској књижевности, збирка кратких прича, сатиричних записа, максима и афоризама "Мали буквар за велику децу" Михаила Максимовића, штампана је још далеке 1792. године у Бечу.

Требало је да прође 217 година да ово дело буде објављено и у Србији. Ново, српско, издање ове значајне књиге прошле године приредила је проф. Мирјана Д. Стефановић, а издавач је Службени гласник из Београда. 

Да је афоризам постао српски бренд, потврђује и пре три месеца објављена антологија српског афоризма на пољском језику "У кривом огледалу" (W krzywym zwierciadle). Уз стручни надзор Ане Дагмаре Луковић и Магдалене Стевановић афоризме наших аутора на пољски језик превели су чланови Клуба стипендиста Фондације "Семпер Полониа", а Антологију је објавио "Центар Полониуш – Пегаз" (Centrum Poloniusz – Pegaz).

Две најзначајније годишње смотре сатиричног стваралаштва – Седми Сатира фест и 29. новогодишњи сатирикон – које су одржане у Београду пред великим бројем посетилаца, доказ су да интересовање читалаца за афоризам стално расте. Међутим, овакво интересовање је увек било обрнуто сразмерно интересовању књижевне критике, која афоризам већ деценијама систематски запоставља. Да све не буде тако црно, побринуо се проф. др Жарко Требјешанин. Књигом огледа о хумору и сатири ("Мач, штит и мелем", Агора) овај врсни психолог и књижевни теоретичар указује на мисаону дубину, психолошку, социолошку и књижевну вредност српске афористике.

У години која је за нама, наши најдуховитији писци обогатили су српску сатиричну и хумористичку продукцију са двадесетак нових наслова. Судећи по квалитету објављених књига афоризама, ова минијатурна форма је и даље доминантна у српској сатири.

Према оценама врхунских сатиричара, али и реакцијама љубитеља хумора и сатире, из прошлогодишње продукције квалитетом су се издвојиле следеће књиге:

Раша Папеш: "Фундаментално дно", Агора (афоризми)
Дејан Тофчевић:
"Предсказање прошлости", УХС ЦГ (афоризми)
Бојан Богдановић: "Богови и батине", Алма (афоризми)
Зоран Станојевић: "Нама није ни како нам јесте", Алма (афоризми)
Бојан Љубеновић: "Трипут сечем и опет кратко", Европски покрет пријатељства (приче)
Милан Тодоров: "Претакани Срби", Алма (поезија)