ВАНВРЕМЕНИ КЛАСИК СРПСКЕ САТИРЕ


(Ранко Гузина 1939-2016)


      Ранко Гузина је био уметник који имао редак ренесансни дар да подједнако добро пише и црта. Више од пола века из дана у дан је доказивао да код њега није било професионалне рутине и замора материјала, и да је увек био непоновљив, надахнут, креативан и свеж.

     Ранко није више међу нама, али није отишао. Како би рекао велики Станислав Јежи Лец: „Није умро, само је променио начин живота.“

     Ранко је био најбољи сатиричар међу карикатуристима и најбољи карикатуриста међу сатиричарима. Говорио је да су „цртање и писање две стране исте медаље“. Не знамо која страна медаље му је била ближа срцу, али је сигурно да је та медаља има златни сјај.

     Тешко је нешто написати о Ранковим афоризмима и сатиричним коментарима, јер све што се за њих констатује, ни изблиза није тако мудро и духовито као монументалне минијатуре које је стварао овај изузетни аутор. Имао је божју благодат да ђаволски добро пише..

     У „Новостима“ сам увек најпре и најрадије читао Ранкову рубрику, јер је у њој било садржано све најважније што се догодило претходне седмице и при томе је било коментарисано бриљантно, оштро, хуморно и необично. Ранко је својим сатиричним тропарима исмевао свеце на земљи. У најзанимљивијем календару на свету, писац нас је подсећао шта су нам владаоци обећали, а нису испунили, или нису обећали, а управо то чине.

     Сваки дан у Ранковом календару за објекте његове сатире био је петак, тринаести. Због њих нам је често време ишло уназад. Сваки нови календар, по Ранку, био је црвено слово, јер је то био истински празник за све који воле добар хумор и сатиру. Време смо мерили од једног до другог „ранкијанског“ џепног календара. Политичари на власти требало је да читају Ранков календар, да сазнају када им време истиче.

     Политички и економски коментатори нам нису били потребни, јер смо имали Ранка! То што смо у новинама читали, само од Ранка, било је довољно, јер је у његовим луцидним коментарима било садржано све: И политика; „Треба много времена и труда да човек научи да говори оно што не мисли. Не постаје се политичар преко ноћи.“ И влада; „Од нове владе очекујемо нове и оригиналне грешке и промашаје. Иначе, не бисмо ни рушили стару владу“. И привреда; „Време је показало да је лакше угасити високу пећ у Смедереву, него шпорет смедревац“. И социјална тематика; „Са фантомком на глави, да га неко не би препознао, пензионер Пера пљачка контејнере“. И црна хроника; „Од државе лопови само траже да их не омета у раду, јер је право на рад основно људско право“. И градска проблематика; „Изградња станице Прокоп, Коридора 10 и београдског метроа почела је у прошлом веку и у прошлом миленијуму. О томе постоје материјални докази, а има и живих сведока“. И култура; „Најбоље књиге наших најпознатијих писаца штампају се у 500 примерака и то се разграби за неколико година“.

     За све ове протекле године никада у „Новостима", међу седам сатиричних коментара Ранка Гузине, нисам прочитао неуспео или просечан афоризам. Сви су били на високом нивоу и сви су били и у том двојству, наизглед неспојивог - и актуелни и трајне вредности, и хуморни и врло озбиљни, и о конкретном догађају и општег карактера.

     Ранко је био оригиналан и самосвојан аутор, јер никога није опонашао и подражавао, а њега је било немогуће копирати. Он једини није морао да моли другог да му илуструје књигу сатире, или да му неко други напише предговор за књигу карикатура. Ранкови цртежи говоре, а његови текстови стварају слике.

     По једној теорији вицеве смишају ванземаљци, јер нико не зна ко их је, када и како смислио. Дакле, Ранко је ванземаљац, јер је творац следећих умотворина: „Свиђа ми се ова ђевојка – каже Црногорац. Личи на војводу Марка Миљанова.“ „Кад крену Мујо, Хасо и Лала са вицевима, Фата и Соса знају која је њихова улога.“

     Ранко је цртао и писао дневно, али његова сатира не живи само један дан. Напротив, он је још за живота постао ванвремени класик српске сатире.

     И још једном Лец: „Није лако живети после смрти. Понекад треба на то утрошити цео живот.“

     Управо зато - Ранко живи!

 

Александар ЧОТРИЋ