РЕЦЕНЗИЈА ЗА ЗБОРНИК АФОРИЗАМА "ЖИВОТ ПИШЕ АФОРИЗМЕ 2"
ПРИРЕЂИВАЧА ГРУЈА ЛЕРА 

ВОЂА ПУТА (ДО КОНТЕЈНЕРА)

Кад сам одлучио да бјежим одавде,

нијесам ни слутио да ћу постати вођа пута.

Владислав Влаховић


     Афоризам је много удобнији од огромног атомског склоништа (из социјалистичког периода) и много компактнији од било које идеологије. То је риједак (преостали) дио умјетности и преживјела књижевна форма у коју можете ући без куцања, као у сигурну кућу, бјежећи из свакодневног ријалити шоуа у који сте убачени мимо своје воље.

     Тешко да би и сам Шекспир данас губио вријеме (и живце) пишућу саможивим сународницима драмске трактате о животу када то, ионако, у времену сајбер-стварности нико не би читао дуже од десетак минута. Толико књига у информатичкој ери – кажу – држи пажњу нових школараца.

     Цијели Хамлет данас би стао у један од најбољих афоризама икада написаних: "Бити или не бити?" Ову езгистенцијалну једначину још нико није ријешио. Ни атомски физичари, ни антрополози. Њом се досљедно још једино бави афористика.

Нови мисаони ватромет "Живот пише афоризме 2", који је приредио афористички гуру Грујо Леро, завирио је у сваку пору људске свакодневне одисеје.

     У мору докумената и стенографских биљежака о томе како живим(о) тешко би се снашао и озбиљан историчар, увијек намјеран да пронађе узрок који непогрешиво води до посљедице неког догађаја.

     Авај! Наши животи одавно теку без главних актера – нас самих. Ми се само појављујемо (и одјављујемо) ту и тамо, када је неопходно да се усмјери ток радње. Убацују нас и избацују туђом вољом каo лављу храну усред римске арене.

Као из историје, и из наших живота свако извлачи закључке који му највише одговарају. Зато је добро, с времена на вријеме, и љековито, прочитати шта човјек мисли – о себи.

     Афоризам је једино преостало мјесто гдје је свакоме дозвољено да узме ријеч и каже оно што жели, а да за то не мора да плати (чеком, здрављем или главом). Много се свијет промијенио од чувене пјесме-афоризма Бранка Миљковића "Уби ме прејака реч". Данас људи не говоре – то за њих чине њихови портпароли или медији. Зато, када вам неко да ријеч (или је као хајдук узмете сами) – будите оштрији од ножа. Ионако је у сценарију записано да ћете га, на крају, употријебити на себи.


ЛАКО ЈЕ УЋИ У ЛЕГЕНДУ, АЛИ НИЈЕ ИЗАЋИ ИЗ ЗАТВОРА


     За шта смо подобни, осим за порезе и гласачке кутије, неће вам јавно рећи ни један политичар, нити ће вам икада открити тајну свог успјеха и свог "бољег сутра". Тек када то сами откријете, сјетићете се свог лидера (и чланова његове фамилије):


ДА БИ НАРОДУ ВРАТИЛИ ОСМИЈЕХ, ОД ДРЖАВЕ СУ НАПРАВИЛИ ЦИРКУС.


САМО ОНОМЕ КО КРАДЕ ДАНАС – БИЋЕ БОЉЕ СУТРА.

                                                                                             /Исмет Алијагић/

ТРАЖИ СЕ ВОЂА – ЖИВ ИЛИ МРТАВ.

                                                                                /Дарко Самарџић – Кодар/

     Домановић је лијепо упозоравао куда нас може одвести вођа, али има оних којима је та судбина, једноставно, намијењена. Лоповлук се не дешава сам од себе, увијек постоји (добра) припрема... Избјегавајте и легенде и затворе:

КАДА САМ ОДЛУЧИО ДА БЈЕЖИМ ОДАВДЕ, НИЈЕСАМ НИ СЛУТИО ДА ЋУ ПОСТАТИ ВОЂА ПУТА.

ПРВО СУ ПОКРАДЕНИ ИЗБОРИ, ПА ПОСЛИЈЕ СВЕ ОСТАЛО.

ЛАКО ЈЕ УЋИ У ЛЕГЕНДУ, АЛИ НИЈЕ ПОСЛИЈЕ ИЗАЋИ ИЗ ЗАТВОРА.

                                                                                                   /Владислав Влаховић/

     Завршили сте („брзински“) приватни факултет? Купите спаваћа кола у европском возу (дуг је ред) и сањајте свој чаробни камен који ће вас учинити "контроверзним", односно, “по нашки" речено, богатим:

У ВОЗУ ЗА ЕВРОПУ НАМА СУ ПРИПАЛА СПАВАЋА КОЛА.

ИЗДАЈЕМ ЛОКАЛ ОД ДВАДЕСЕТАК КВАДРАТА. ИДЕАЛАН ЗА ПРИВАТНИ УНИВЕРЗИТЕТ.


ОВДЈЕ МАЛО КОЈИ КАМЕН ТЕМЕЉАЦ НЕ ПОСТАНЕ КАМЕН СПОТИЦАЊА.

                                                                                                                     /Миладин Берић/


КАКО ЈЕ ДАВИД ЗАГЛАВ(АТ)ИО ПРЕД СУДОМ


     У временима када се ни браћа не познају, а пријатељи постају највећи душмани, и модерни Кочић писао би другачије свог "Јазавца...” Кажу да је младожењство постало опасније од заразе... Ко каже да је геј популација против демографске обнове?

БИО САМ, КАО ДАВИД, ПРЕД СУДОМ. ТУЖИО МЕ ЈЕДАН ЈАЗАВАЦ.

УМРО ЈЕ ОДМАХ НАКОН ВЈЕНЧАЊА. НИЈЕ СЕ ДУГО ПАТИО.

„ПРВО, ПА МУШКО!“ – РЕЧЕ ХОМОСЕКСУАЛАЦ.

                                                                                   /Небојша Боровина/


     Сва чуда постају могућа – ко би рекао да ће нам гости недостајати... Многи кажу да полиција испред школа није довољна мјера за општу безбједност и да ту треба учинити нешто конкретније... Нису новац и швалерација главни разлози распада бракова, има озбиљнијих (објективних) мотива:

НЕКАДА СМО ГОСТЕ ДОЧЕКИВАЛИ СА ХЛЕБОМ И СОЉУ. И ДАНАС БИСМО ДА ИМАМО.

ЛАКО ЈЕ ПОЛИЦАЈЦЕ ПОСТАВИТИ ИСПРЕД ШКОЛЕ. НЕКА ПОКУША НЕКО ДА ИХ НАТЕРА УНУТРА.

                                                                                                                                            /Раде Ђерговић/


ЈА У КУЋУ, ОН ИЗ КУЋЕ. ДВА ДОБРА НИКАД НЕ ИДУ ЗАЈЕДНО.

                                                                                             /Павица Вељовић/

     Постоји необорив доказ да су животи и афоризми судбински повезани... Чувена алкохоличарска сомокритика Не пијем више, а ни мање има свој, ништа слабији, наставак... Живјели родитељи! Ако је могуће – дуже од нас.

ЖИВОТ ПИШЕ АФОРИЗМЕ. СВЕ СУ КРАЋИ.


ПОПИЛО СЕ, НЕ ПОВРАТИЛО СЕ.


ЛАКО ЈЕ ПЕНЗИОНЕРИМА КОЈИ ИМАЈУ РОДИТЕЉЕ.

                                                                            /Митар Ђерић – Лаки/


МАЛО НА ИНФУЗИЈИ, МАЛО НА КОНТЕЈНЕРУ


     Ипак смо хумано друштво – хране и бриге не недостаје, бар за болесне људе, а за остале постоји "посебна услуга"... У данашњим биографијама неке институције траженије су од Харварда... Не постоје никакве завјере – све је истина! Довољно је погледати гдје ко стоји.


У ТОКУ ШТРАЈКА ГЛАЂУ ПРЕБАЦИЛИ МЕ У БОЛНИЦУ. ПОСЛИЈЕ МЕ ПРЕБАЦИЛИ НА КОНТЕЈНЕР.

ИМАМ ДОБРУ БИОГРАФИЈУ. ДВИЈЕ ГОДИНЕ У РИЈАЛИТИ ШОУУ.


НИЈЕ СЕ ОН НАШАО НА ПОГРЕШНОМ МЈЕСТУ. ОН ЈЕ ТУ ПОСТАВЉЕН.

                                                                                                                 /Слободан Живановић/

     Напокон смо достигли ниво државе у којој нема потребе за непотребним социјалним издацима – ако си "физиканер", умријећеш од глади, а паметни ионако нису гладни... Код нас се најбоље примила парола "Остајте овдје"... Најважније ствари, ипак, не држимо у банкама.

КОД НАС ЈЕ ФИЗИЧКИ РАД СЛАБО ПЛАЋЕН, А ПАМЕТ – НЕМА ЦИЈЕНЕ.

КАКО ДА ОСТАНЕМО ЖИВИ КАД СЕ НЕ МИЧЕМО СА МРТВЕ ТАЧКЕ?

АКО ЈЕ ВРИЈЕМЕ НОВАЦ, ЗАШТО ГА НЕ ДРЖИТЕ У БАНЦИ?

                                                                                                /Грујо Леро/

     Постоје алкохоличари и југоносталгичари – ови други пишу афоризме... Зна се ко ће код нас бити први клониран.. Између Срба и Нијемаца постоје много веће сличности него што се претпоставља.


НИСАМ ЈУГОНОСТАЛГИЧАР. БОЛИ МЕ ЈАЈЦЕ ЗА АВНОЈ-ем.

КЛОНИРАЈТЕ НАМ ВОЂУ. ТО МАЈКА ВИШЕ НЕ РАЂА.

                                                                                  /Драган Илић/

ШВАРЦ ЈЕ – НЕМАЧКО ИМЕ. А ШВОРЦ ЈЕ – СРПСКО ПРЕЗИМЕ.

                                                                                      /Миливоје Јозић/

     Кажу да је сила јача од памети – довољно се осврнути око себе... Средњи вијек је можда био мрачан, али су стомаци били пунији... Нико још није побиједио систем, а да је преживио.

ПАМЕТНИ СУ ДОБИЈАЛИ МЕТАК У ЧЕЛО. ТАКО ЈЕ ПОЧЕО ОДЛИВ МОЗГОВА.

ЈОШ У 12. ВЕКУ ОВДЕ СЕ ЈЕЛО КАШИКОМ И ВИЉУШКОМ. А И ДАНАС БИ – ДА ИМА ШТА.

СТАРИ РЕЖИМ ЈЕ МРТАВ. АЛИ ЈЕ НОВОМ ЗАВЕШТАО ОРГАНЕ.

                                                                                                      /Милан Бештић/

     Клинцима више не обећавају батине ако не буду јели, већ много опасније ствари... Понуђена је најбоља формула геј бракова... Апсурдно је да су најмоћнији људи "покривени" најбезначајнијим цифрама.

ПРВО КЛОПА, ПА ЕВРОПА!

ИДЕАЛАН ГЕЈ БРАК ЈЕ БРАК ИЗМЕЂУ ДЕСНИЧАРА И ЛЕВИЧАРА.

                                                                                         /Душан Мијајловић – Адски/

УТИЦАЈНИ КРУГОВИ. СВЕ САМЕ НУЛЕ! 
                                                            /Екрем Мацић/

     Гладни пажљиво бирају мјеста за исхрану... Главна личност сваке свадбе јесте онај кога (скоро) никада не зову на славље... Паметни не иду у политику, а разлози су рационалне природе.


У ЗАТВОРУ ДАЈУ ТРИ ОБРОКА ДНЕВНО. КОД КУЋЕ ЈЕДВА САСТАВИМ И ДВА.

                                                                                                                 /Зоран Симић – Зокс/

МАГАРЦА НЕМА ПОТРЕБЕ ЗВАТИ НА СВАДБУ. ДА НИЈЕ ЊЕГА, СВАДБЕ НЕ БИ НИ БИЛО.

ЗА ЧВРСТЕ КОАЛИЦИЈЕ ПОТРЕБНЕ СУ БУДАЛЕ. ПАМЕТНИ СУ СКЛОНИ ДА ПОПУШТАЈУ.

                                                                                                                              /Јово Николић/


МЕРКЕЛОВА СКАЛА


     Када је о образовању ријеч, Запад је стварно далеко одмакао од нас, али ни ми не одустајемо... Некада су чланови политичких странака морали да уче партијске материјале, а данас их само приме к знању – толико је систем напредовао... Упркос вјеровању да на курс валуте утиче више фактора, сви знамо да је један одлучујући...

"БОЛОЊСКИ ПРОЦЕС“ ЈЕ СУПЕР. МОЖЕШ ДОКТОРИРАТИ ПРИЈЕ ДИПЛОМИРАЊА.

НЕМА ВИШЕ КОМИТЕТА. ДАНАС НАМ СТРАНАЧКЕ СТАВОВЕ ШАЉУ ИМЕЈЛОМ.

У РУКАМА МОЈЕ СУПРУГЕ КУНА ЈЕ ЈАКО НЕСТАБИЛНА ВАЛУТА.

                                                                                              /Томислав Супек/


     Кажу да држава вриједи онолико колико су јој уређена гробља (улице, болнице, паркови)... Демократија је толико напредовала да више није важно ко заокружује бирачки лисић, нити за шта и за кога гласа...

ДА НЕМА ГРОБОВА, У МОЈОЈ ДРЖАВИ НЕ БИ БИЛО НИШТА ШТО ЈЕ ПО МЕРИ ЧОВЕКА.

У МОЈЕ ИМЕ МОЖЕ ДА ГЛАСА БИЛО КОЈА БУДАЛА. РАЗЛИКА СЕ НЕЋЕ ПРИМЕТИТИ.

                                                                                                                           /Васил Толевски/

     Постоји скала земљотреса која превазилази Рихтерову и Меркалијеву и сви страхују од ње као да је Судњи дан... Не губите наду, ипак постоје неки који држе своју ријеч... Криминалци се не могу мјерити са полицијом – полицајци много боље раде..

ЕВРОПОТРЕСИ СЕ МЈЕРЕ ПО МЕРКЕЛОВОЈ СКАЛИ.

ОД СВИХ ОБЕЋАЊА О ПОВИШИЦАМА ЈЕДИНО СУ МЕ ИСПОШТОВАЛИ КРВНИ ПРИТИСАК И ХОЛЕСТЕРОЛ.

                                                                                                                                                    /Зоран Трбић – Зорт/


ИНСПЕКТОРИ ЗА СУЗБИЈАЊЕ ДРОГЕ ОДЛИЧНО РАДЕ СВОЈ ПОСАО. РАСТУРАЈУ!

                                                                                                                     /Ненад Ћорилић/


ОВЦЕ ЗА БОЉЕ СУТРА


     Времена су овдје (увијек) тешка, зато је лакше ако човјек има на кога да се ослони, рецимо на брата... Некада су овце биле погрдан назив заоне који вјерују у све и свашта, а данас многи желе да буду баш то... Понекад је љековито и чак потребно (зло)употријебити и једног Иву Андрића...

НИСМО БРАЋА ПО КРВИ И МЕСУ, ВЕЋ ПО КОСТИМА И КОЖИ.

БОЉЕ JE ШТО СМО ОВЦЕ. “КОЊЕ УБИЈАЈУ, ЗАР НЕ?”

ДОЂЕ ТАКО ПРЕДИЗБОРНА ТИШИНА – КАД ПАМЕТАН ЗАЋУТИ, БУДАЛА ПРОГОВОРИ, А ФУКАРА СЕ ОБОГАТИ.

                                                                                                                                                        /Горан Радосављевић/

     Наше друштвено стање не може се дефинисати, нити описати – то је таква појава да ни језик не може да је изговори... Јапанци и Срби? Ј(е)адан народ!

ЗА ОВАКВО СТАЊЕ НЕМА ИЗГОВОРА. НИ ЕКАВСКОГ НИ ИЈЕКАВСКОГ.

КАТАСТРОФА У ЈАПАНУ ДОКАЗ ЈЕ ДА ЈЕ СРБИЈА ДО ТОКИЈА.

                                                                                          /Станислав Томић/

     Један масовни убица је познат, а и његови помагачи – оба су из финансијског сектора... "Боље сутра" одавно није политичка крилатица, већ озбиљна дијагноза... Од толиког рада остали су само "радни дани", а и они личе на празнике.

У КРЕДИТУ САМ ДО ГРЛА – КАМАТЕ МЕ УДАВИШЕ.

КАД САМ ИМ РЕКАО ДА МИ СЕ ПРИВИЂА БОЉЕ СУТРА, ПОСЛАШЕ МЕ НА ПСИХИЈАТРИЈУ.

                                                                                                                         /Абдурахман Халиловић – Ахил/


НЕКАД ЈЕ ПОСЛА БИЛО И ЗА ДРЖАВНЕ ПРАЗНИКЕ, А ДАНАС НЕМА НИ У РАДНЕ ДАНЕ.

                                                                                                                                    /Живко Вујић/

     Сексолози кажу да је секс "контролисано губљење контроле", а војни теоретичари тврде да је рат "наставак политике другим средствима". Афоризам је, супротно томе, неконтролисана мисао – испад духа или гром из ведра неба.

     У војној терминологији афористичари би били – хајдуци, односно, према данашњој терминологији, "паравојне јединице" које не контролише нико, осим њих самих. А питање је колико и они утичу на своје "слободно ја".

     Нека је блажена неконтрола! Без ње никада не бисмо прочитали страшне, отрежњујуће (и истините) афоризме:


"Да нема гробова, у мојој држави не би било ништа што је по мери човека".

Или:

"Када сам одлучио да бјежим одавде, нијесам ни слутио да ћу постати вођа пута".


     У зборнику "Живот пише афоризме 2" можете прочитати оно што нигдје не можете ни да чујете: од тога да су контејнери за људе постали важнији од продајних центара до сазнања да је (карактерни) статус овце најрационалнији избор за мудрог савременика.

      Некада су дјецу плашили причама да неће порасти ако не једу довољно, а данас им пријете да би могла да остану без – Европе!

     Пошто су нам животи одавно у рукама каматара, а судбина везана за /несигурну и пролазну/ будућност вође, преостају нам једини прави пријатељи, вјерни до гроба – холестерол и крвни притисак. Зар је то мало у друштву у коме ДНК више није доказ да сте некоме род, рецимо брат, већ су то – кост и кожа?

     Вријеме у коме су писани ови афоризми, шекспировски речено, "ишчашено је из зглоба". То је доба у коме будале чине друштво, нацију и државу чвршћим, а паметни сметају.

     Када рат постане замјена за успомене, а Андрић и Кочић (против своје воље) цитирани политички аналитичари, онда схватите да се наше доба не може изразити адекватно ни на екавици, ни на ијекавици и баците се на писање афоризама. Тај креативни чин има ману и врлину: неће вас схватати озбиљно, а када (исправно) прочитају оно што сте (им) написали – ви сте већ промијенили афоризам.

      Али, за разлику од промјене идеологије, супружника, партије или валуте – афористичарска промјена учиниће вас слободнијим.

     Нека вас репресија не брине, као што каже афористичарска историографија – код куће једете кад има, а у затвору су (увијек) три оброка дневно.

      И затвор је за (гладног) човјека!

Ненад ТАДИЋ