Нова књига Мирослава Средановића "РЕНЕСАНСА БЕЗ ХУМАНИЗМА"


Издавач: "Everest Media" Нови Београд

Рецензент: Александар Чотрић

Карикатуре: Шпиро Радуловић

Број страница: 142

Година издања: 2017

Тираж: 300 примјерака






Избор афоризама

Некада су српски владари побеђивали светске силнике.

Садашњи не могу да победе ни народ на изборима.


Књаз Милош није дозволио да га Вук Караџић описмени.

Више је волео да народу и даље диктира.


Турски окупатори су градили џаде, ћуприје, ћеле куле...

То су нам били први страни инвеститори.


Сиромашни грађани се у трговинама понашају као у музеју.

Гледају задивљено, али ништа не дирају.


Нацртали су на застави велику Албанију.

Сада могу да је и натакну.


На Косову има још Срба. 

Треба само дубље закопати.


Не гледају у небо док певају химну "Боже правде".

Знају грађани да правда не пада са неба.


Тесла и Пупин су криви што нам свет не верује.

Много су ови наши научници измишљали.


Уз хумор објављује и своју фотографију.

Да би народ имао чему да се смеје.


Моћник жели божански положај на земљи.

Небо препушта Богу.


Није свака крађа кривично дело.

Крађа гласова је изборни резултат.


Држава је грађанима оставила одрешене руке.

Да би могли да јој аплаудирају.


Код нас нема организованих банди.

Код нас су банде распуштене.


Нису сви делови на "фијату" италијански.

Труба је српска.


Гостопримљиви странац је увредио госта из Србије.

Пожелео му је да се осећа као код своје куће.


Ратови се више не прeкидају за време Олимпијских игара.

Борилачке вештине су постале олимпијска дисциплина.