Књига афоризама Слободана Симића „РИЈАЛИТИ ШОУ“

Издавач: „Алма“ , Београд

Број страница: 146

Година издања: 2018.

Тираж: 300


Избор афоризама

(Ј. Николић)


У мојој кући ја сам једини писац.

Али читаоце има само струјомер.


Доживео сам врхунац своје каријере.

Запослио сам се!


Обећавају и леви и десни.

Па ко не би скренуо!


Ја сам оптимиста.

Једном речју, луђи сам него икад.


Правда је слепа.

Зато судији обавезно понесите нешто опипљиво.


Сличан се сличном радује.

На пример, мој психијатар мени.


Политичари са нама деле и добро и зло.

Добро себи, зло нама.


Због ниског стандарда грађани нису у могућности да купују књиге.

Морају сами да их пишу.


Вежи коња где ти газда каже.

Посебно ако ти је коњ газда.


Газда стално иде за мном и проверава да ли сам испунио норму.

Он је моја пословна пратња.


Кад си последњи,

све те стигне.


Ми још нисмо рекли своју задњу реч!

То ће поп...


Иди код психијатра,

ако си луд!


Припадници Државне безбедности се не разликују од обичних грађана.

Носе фармерке, јакне, ножеве, пиштоље...


Памтимо и боље дане.

Али они се нас уопште не сећају...


Црни хумор је духовито изјављивање саучешћа.


Саобраћајни полицајци су врло завидни људи.

Кад год открију да сам нешто попио, траже да и они нешто попију!


Дуго сам чекао на судску пресуду.

Али на крају, свака роба нађе свог купца...


Ако вам кажем за кога мислим да гласам, мораћу да вас убијем.

А ако заиста за њега гласам, убићу се сам!


Направио сам критички осврт на актуелну политичку ситуацију,

и од тада не престајем да се осврћем.


Правда је на нашој страни.

И она тражи правду.


Ми у својој фирми имамо неке устаљене радне ритуале.

На пример, стално гледамо на сат.


Могао бих да вам кажем шта је покојни министар рекао покојном директору док су седели код покојног бизнисмена.

Ако бих хтио да будем покојни.


Зарадио сам чир радећи код приватника.

И одмах ми је исплаћен.


Откад нам је нови газда увео целодневно радно време,

сви смо постали љути професионалци.