Nova satirična priča, Stevan R. Stević

Izbori (se)!


Izborna godina... A u izbornoj godini sve je dozvoljeno. Bar kad je o predizbornoj kampanji i političarima riječ. Ponovo ćemo gledati kako se trotoari prostiru i do zaboravljenih bogaza, ulična rasvjeta obasjavaće i šumarke u kojima su se mladi do skora skrivali od znatiželjnih pogleda, asfaltiraće se i putevi kojima ljudska noga još nije kročila... Ako, nije lako doći do glasača... Pogotovo onih koji će podržati pravu opciju.


Gledaćemo kako nam se sa plakata i bilborda (našminkani i dotjerani kao za nastup na TeVe-u) smiješe dobro poznata lica. Neki od njih će se slikati samo u krupnom planu, jer jedino tako mogu da izgledaju veliki. I ovoga puta ćemo im oprostiti što i na nas i na svijet gledaju s visine. Pa oni su naši, jedino se još oni zalažu za naše dostojanstvo, oni štite naše interese, ponajprije one nacionalne. Ali, ovoga puta među njima su i oni koji nisu kao ovi, dosadašnji. Oni su u novim dresovima. A dres nije papir da trpi baš sve... Dobro se zna ko će i ko može koji dres da obuče i koji dres kome najbolje pristaje. U novim dresovima jedni su neobično obični, drugi su nenormalno normalni, a ostali su normalno, nenormalni...


Ponovo će nam poštanska sandučad biti prepuna propagandnih letaka i pamfleta, a na vrata će nam kucati partijski aktivisti sa željom da provjere naše raspoloženje, ističući da oni dobro znaju da smo i mi za njihovu opciju. I dok će jedni kampanju iskoristiti da se potencijalnim glasačima obraćaju idući od vrata do vrata, drugi će odabrati mnogo lakši put: od kafane do kafane. I jedni i drugi će nas pozivati na druženja, a neki čak i na večere na kojima će ponešto i da se pregrize. Bez obzira na to što će kasnije mnogi i jezik da pregrizu... Jer, na izborima uvijek glasamo za najbolje, a tek kasnije vidimo koga smo to stvarno izabrali. Možda i zbog toga što su do sada uvijek drugi birali umjesto nas!?


Padaće dobro poznata obećanja, ali ovoga puta u najozbiljnijem tonu, kao da ih prvi put slušamo. Slušaćemo i kritike na račun onih drugih i svih ostalih, a hvalospjeve i na naš i na njihov račun. Jer, za razliku od djece, političari nikad ne dobijaju batine kad lažu. I oni mogu da govore šta god hoće, jer, zapravo, niko ih i ne sluša šta govore... Bez obzira na to što nam neće biti prvi put, ponovo ćemo se osjećati nekako uzvišeno, dostojanstveno. Pustićemo druge da tragaju za istinom, a mi ćemo bar na kratko uživati u laži. A, što se više lažemo, svima je nekako lakše. Jer, laž nije kao istina, pa da nas zaboli... Zamislite samo kakav bi nam život bio kada bi svako od nas govorio istinu i slušao samo istinu!


Kao odgovorni građani, nećemo više ići samo na protestne mitinge protiv ovih, ići ćemo i na mitinge podške onima. Mi dobro znamo da je glas svakoga od nas veoma važan. I da se i naš glas na daleko čuje. Zato, ni mi nećemo dozvoliti da ga tako lako prokockamo. Ako ga dobro ne unovčimo, mi ćemo ga pokloniti onima koji će pamtiti pa vratiti. Jer, dobro se dobrim vraća. Znamo mi da i oni konja za trku imaju, ali, kad izbori prođu neko će morati i da vuče. A, ko će, ako nećemo mi?! Jer, poslije izbora, i ovi koje gledamo u predizbornoj kampanji postaće nevidljivi.