NA PRVOM STE MJESTU

Portal za satiru

Slavica Jovanović

Aforizmi

Volim Srbiju kao svoje oči,

samo što me oči izdaju.

Svi teraju vodu na vođinu vodenicu.

U nadi da će poplava da ga odnese.

Kad se klanjaš tuđem Bogu potpaljuješ vatru,

a onda hram vidiš u drugom svetlu.

Znamo odakle smo došli na granicu Evrope,

putem smo ostavljali krajputaše.

Politika je kurva, a političari kurvini sinovi.

Kad se nađem u njivi,

kopam i nogama i rukama da što pre odem.

Poklonu se u zube ne gleda,

posebno ako su zlatni.

Dok na mostu političari presecaju vrpce,

ispod mosta ordiniraju prostitutke.

Prevareni muškarci su kivni na Boga

sto Adamu nije polomio sva rebra.

Gde su lažni kraljevi,

ni dvorske lude nisu prave.

Kad čovek poklekne,

jedino što mu preostaje, jeste da kleči.

Tek kad sam zažmurio na jedno oko,

progledao sam.

Reči mu vrede dukat,

ćutanje bi vredelo brdo zlata.

A da izaberemo pesnika za predsednika,

njemu je sve dozvoljeno.

Morao je da podvije rep,

kad smo stali na njega.

Kad veruješ na reč,

obično ostaneš bez reči.

Puna su mi usta,

zato ih ne otvaram.

Vlast je pustila tako duboko korenje

da su i kosti predaka počele da se prevrću.

Kad čovek zažmuri na oba oka,

sve dobije na lepe oči.

Igrao sam se sa đavolom,

a onda je đavo došao po svoje.