Нова књига афоризама Зорана Додеровића "Слепи Колосек"

Издавач: Књижевно-еколошки клуб српско-јапанског пријатељства „Ждрал”, Нови Сад

Број страница: 60

Година издања: 2018.

Рецензија: Игор Дамњановић ДИБ


ШИРОМ ОТВОРЕНИХ ОЧИЈУ


Ко познаје Зорана Додеровића, рећи ће да је он скроман човек. За његове афоризме се то не може казати. Они говоре сами за себе о тешком времену у којем живимо. Додеровићеви афоризми имају увод, разраду и закључак. То су романи у две реченице. Нема непотребних објашњења. Сва слова и знаци интерпункције су на свом месту. Афори- зам, као књижевно дело, живи за себе. Аутор је посматрач и записивач. Записује оно што му стварност диктира.


Никако да се навикнем на нове ципеле. Немају рупу.


Тужно је што пред истином многи затварају очи. Онима који не желе да виде и онима који у потрази за светлом будућношћу слепо следе вођу, аутор на суптилан начин отвара очи. Обраћа се властодршцима који су завели народ и оставили га на слепом колосеку.


Вођа је загледан у светлу будућност. Не види мрак у којем живимо.


Додеровић није научио да жмури. Напротив, он гледа свет око себе широм отворених очију, отвореног ума. Да би се написао сажет афоризам са поруком, мора се контеплира- ти. Зорану то успева захваљујући политичарима и тешким временима у којим живимо. Може се рећи да су га они за- дужили. Да сваку своју реч дуго и прецизно вага.


Санирао сам рупу у кућном буџету. Фи 200 евра.


Аутор ових афоризама је хуманиста. Он воли обичног, малог човека, чијем друштву и сам припада. То му не умањује вредност. Напротив! Захвљаујући томе је велики. И као човек и као сатиричар. Зоран је особа која никада није гурала себе у први план. Његови афоризми су сами себи налазили пут, захваљујући квалитету. Од првог објављеног афоризма 1996. године у новосадском листу Независни, преко радио емисије Облак у бермудама, до реномираних часописа и сајтова хумора и сатире. Афо- ризми које имате прилику да читате плод су деценијских опсервација. Аутор их је објављивао у првом електронском часопису за хумор и сатиру Етна од 2006. до 2018. године. Афоризми су и даље актуелни! То је одлика праве сатире и Зорана Додеровића.


Разлика између претходних влада и ове је што садашњој још нисмо видели леђа.


Афоризми у књизи Слепи колосек посвећени су обичном, малом човеку, бескућнику, жртвама приватизације, гладнима и људима који су остали без посла и без наде. Ис- тинити су, искрени и болни, а ипак добронамерни. Никога неће повредити, нити увредити, али ће постићи свој циљ. Отвориће „слепима” очи и извести их на прави пут.


Чуј, Mали човече (рече Вилхем Рајх)! Читај ове афоризме, јер они нису обећање светле будућности. Тек када на прави начин сагледаш мрачну свакодневицу и храбро се суочиш с њом, моћи ћеш се вратити са слепог колосека, са ивице провалије, до које си дошао слепо следећи вођу. Када будеш на прави начин разумео суштину о којој ови афоризми говоре, успећеш да прогледаш!


А кад једном прогледаш, више никада нећеш затварати очи ни пред ким и ни пред чим!


Избор афоризама (Ј. Николић)


Атентатор је побегао с места злочина. Није могао да поднесе терет славе.


Национализована имовина ће бити враћена власницима. Нека се прво припреме покојници.


Лопов је имао бесплатно школовање. Академско образовање стекао је у затвору.


Куповина дипломе је патриотски чин. Повећава образовни ниво нације.


Не одвикавајте народ од бацања смећа. После неће знати да се врати кући.


Сумњиво лице је најлакше препознати у огледалу.


Најважнија карика у ланцу приватизације је катанац.


Лопов је искористио дан да се наспава. Радио је у ноћној смени.


Србија има наслеђене проблеме. Не мрдају из фотеља.


Постао је мозак нације.

Завео је бирачко тело без мозга.


Лакше је опрати новац но руке.

С рукама човек никада није начисто.


Од политичког отпада може свашта

да се направи. Нова странка, на пример.


Непријатељ је користио хемијско оружје. Скинуо је чизме.