NA PRVOM STE MJESTU

Драгутин Минић Карло у писању колумне „Карлов угао“, на основу које је настала и ова, истоимена књига, успешно примењује вештине и искуства приповедача, новинара, драмског писца, сценаристе и афористичара. Има у овим кратким сатиричним коментарима елемената различитих књижевних жанрова  – козерије, анегдоте, хумореске, вица, сатиричне приче, цртице, скеча, бурлеске... Минић је и визуелни уметник, јер када читамо његове сликовите реченице, ми видимо карикатуре и илустрације. Аутор врло умешно миксује и компресује књижевне врсте, и из њих дестилује оно што је есенцијално. У стваралачком поступку Минић одбацује сваку неуспелу идеју и сваку сувишну реч.

Добар писац, поред неспорног талента, мора да буде ерудита и мора да буде добро информисан. Минић располаже овим "светим тројством", и ђаволски добро га користи. И не само да га поседује, него непрестано свој списатељски дар усавршава и бруси пријатном обавезом писања за дневне новине.

Ако хоћемо да се обавестимо о одређеној теми, догађају или личности, онда је најцелисходније да прочитамо „Карлов угао“, јер је у њему о томе речено најконцизније, интелигентно, храбро, осветљено са свих страна, ефектно, хуморно, необично... Карло је због тога одавно постао заштитни знак „Политике“, као некада Арт Бачволд „Вашингтон поста“. Бачволд је за своје колумне награђен чланством у америчкој Академији за уметност и књижевност. Да таква Академија постоји код нас, Карло Минић би већ био редовни члан, мада се и без ње већ уписао у „бесмртнике“. И шта би један писац и новинар могао више да пожели и оствари, од тога да се једна дуговечна колумна у најстаријем дневним листу на Балкану зове по њему? Писци тек по смрти добијају улице и тргове, а Карло је један угао добио још за живота. Он се у том углу срчано бори, задаје и прима ударце и не помишља да затражи убацивање пешкира и прекид меча.

Читање његових афоризама и бритких опаски нам улепшава дан, подиже расположење, измамљује осмехе, чини нас задовољнијима. Карлови коментари нас подстичу да их коментаришемо. Наравно, подстичу нас и на размишљање и активирање „трећег ока“, јер, често, тек у кривом огледалу сатире видимо како нешто, заправо, изгледа. Свака Карлова сатирична опсервација је књижевно успела, а занатски добро реализована. Код њега нема „замора материјала“, „празног хода“, пуког вербализма, доминације форме над садржином, рутине, понављања, варирања познатих шала... Не, он је у сваком „уратку“ другачији, нов, свеж, оригиналан, јединствен – „карловски“.

Кажу да се никад не зна ко је творац популарних вицева који се препречивају и засмејавају људе. Како су неке од Карлових најуспелијих умотворина доспеле у ранг народног стваралаштва, ето потврде њихове омиљености, вредности, пријемчивости и разумљивости. Карло је доказ како елитиста духа, може постати „популиста“, кога подједнако воле и читају возачи градског превоза, продавачице на пијаци, месари, учитељице, студенти, преводитељка, професори универзитета и академици.

Иако се књиге штампају у неупоредиво мањим тиражима од новина, њихов значај је што на једном месту чувају од заборава оно што је распршено по страницама журнала. Ова књига ће, верујем, доспети баш тамо где је најпотребнија - у библиотеке, читаонице и руке правих љубитеља квалитетног хумора и сатире. И доспеће и тамо где заслужује - међу најбоље књиге из ове области!

Александар Чотрић