Књига афоризама "Страшила поред пута", Миле Ђорђијоски и Витомир Долински

Издавач:

Дом на култура „Тошо Арсов“ Виница

In Vinica veritas

За издавача:

Јовица Илиев

Уредник и предговор:

Миле Ђорђијоски

Рецензенти:

Милован Стефановски

Преводи:

Слободан Р. Мартиновић

Миле Ђорђијоски

Витомир Долински

Коректор:

Христина Деолска

Портрет:

Миро Георгиевски

Корицe:

Миро Георгиевски

Јордан Поп Илиев

Печат: 
„УНИСТАР“ Велес


МИЛЕ ЂОРЂИЈОСКИ, ИТАР ПЕЈО НАШЕГ ВРЕМЕНА


„Македонски језик је, уз српски, свакако језик на којем се тренутно пише вероватно најбоља афористика у Европи“. Ова оцена, изречена недавно на једној афо-промоцији у Скопљу, од стране једног од најпрестижнијих балканских и европских аутора и антологичара - Александра Чотрића, свакако заслужује поштовање. Она, уверен сам, није изречена нимало случајно, а за њу је вероватно најзаслужније баш обимно дело тренутно најплоднијег и најразноврснијег македонског сатиричара - Милета Ђорђијоског. Имајући у виду његове бројне радове у различитим сатиричним жанровима и добијена признања на најзначајнијим националним и регионалним конкурсима и фестивалима, може се слободно рећи да је Ђорђијоски тренутно један од најуспешнијих, најсвестранијих и најнаграђиванијих балканских сатиричара средње генерације. За упућеније познаваоце македонске књижевне историје свакако није никакво изненађење то што се наша афористика котира тако високо, а оне који боље познају рад и стваралаштво Милета Ђорђијоског сигурно нимало не чуди његов остварени успех, имајући у виду његову четвородеценијску посвећеност сатири, уложени труд, али и раскошан таленат, уз који је, не случајно, постао тако свој, посебан, препознатљив.


Наше вишевековно народно стваралаштво, бројни зборници народних умотворина у којима су народне пословице, епиграми и друге кратке

форме истински показатељ и доказ раскошног народног духа, као и већ легендарни Итар Пејо, на крају крајева, свакако су она плодотворна

база, темељ на којем се појавила и израсла модерна македонска афористика током двадесетог века. Тај успон је био нарочито изражен током

друге половине двадесетог века, када је, у оквиру слободне Македоније, и Скопље, попут Београда, Загреба и других већих културних центара заједничке федерације, постало престижни стваралачки центар. Тада створени духовни брендови, попут, рецимо, „Остена“, Светске галерије карикатура или култне радиоемисије Радио Скопља за хумор и сатиру - "„Хихирику“, били су природан епилог већ постојеће традиције и резултат те вековне духовне вертикале, која је у овом периоду коначно остварене националне еманципације и афирмације засијала пуним сјајем у свим књижевним жанровима, па и у сатири и афористици. Притом су Софе Штерјоски, Бошко Смаћоски, Иван Карадак, Дарко Марковић, Живко Павлов..., пре свих, аутори који су достигли високе естетске стандарде, да би, непосредно после њих, Миле Ђорђијоски и Васил Толески тако успешно потврдили и надградили те вредности и увели савремену македонску афористику у нови миленијум, доносећи јој и ширу, међународну потврду и афирмацију. Највише њиховом заслугом македонски аутори су током последњих деценија присутни на свим најзначајнијим фестивалима у нашем региону и заступљени у свим релевантнијим изборима и антологијама, што је нарочито важно кад се има у виду да је афористика у Македонији у периоду транзиције остављена на маргинама, без икакве институционалне подршке. Миле Ђорђијоски, поред тога што је један од најплоднијих афористичара у Македонији и на Балкану, са врло широким спектром тематских интересовања, важи и за једног од неспорно најквалитетнијих и најнаграђиванијих аутора у нашем региону. Његов хумор је изузетно благотворан и лековит, филигрански избрушен и оригиналан. Јасан је и језгровит, врло близак традицији вишевековног народног стваралаштва. Миле је вероватно најближи прототипу некадашњег култног македонског и балканског духовитог мудраца Итар Пеја. Сматрам да се слободно може рећи да је баш Миле Ђорђијоски својеврсни Итар Пејо овог нашег модерног времена.


Овом књигом сам, свакако, нарочито почаствован. За мене је привилегија да моји афоризми, заједно са афоризмима цењеног колеге и пријатеља - Милета Ђорђијоског, први пут буду у интегралнијем облику доступни и на српском језику ауторима и љубитељима афоризма у Србији и целом нашем региону.

В. Долински


Избор афоризама за сајт

Јово Николић


Бог је први почео да загађује земљу.

Створио је човека.


Дипломирао сам, магистрирао и докторирао у једном дану.

Нису имали да ми врате кусур.


У мом селу отворена су чак два факултета.

По један за сваког становника.


На Балкану се лула мира

уместо дуваном пуни барутом.


Директор пуши кубанске томпусе.

А секретарица - пикавац.


Сваког трећег дана не причам сам са собом.

Кад се једе, не треба да се прича.


Да је Одисеј знао да га Пенелопа још увек чека,

продужио би да лута.


Не обрађују земљу.

Народ даје веће приносе.


Срећни мужеви не гледају испод брачног кревета.

Зато су срећни.


И овај викенд за оца и мајку биће радни.

Имамо домаће задатке из свих предмета.


Ја и министар нисмо школски другови.

Нисмо спремали испите у истој мењачници.


Изгубио сам главу.

Молим поштеног налазача да ми врати капу.


Миле Ђорђијоски(1957, Кичево, Македонија)

Објављене књиге: Пет до дванајс, Откоси, Нешто друго, Кроз иглене уши, Строго неповерљиво, Нико неће да буде страшило, Трипут на дан, Хиљаду и један афоризам, Јутарњи афоризми, Идемо на Венеру. Није по протоколу и Време је најбољи судија.

Сатиричне приче: То је то

Припремљене књиге: Делчевски осмеси, Струмичка афоризница, ГЕ - 50, Време је за тројку,Три - ем, У сатири је истина, На врху вулкана, Балканска трансверзала, Буђење петла, Македонска афористична ризница, Трагачи за парадоксима I, II и III и Руски парадокси.


БРАЋА ПО САТИРИ


Идеја о заједничкој књизи с мојим поштованим пријатељем и колегом Витомиром Долинским стара је колико и наше дуготрајно пријатељство и дружење на фестивалима хумора и сатире, промоцијама и многим другим заједничким наступима. Долинског познајем још од његових првих

афоризама, којима се најавио као оригиналан аутор, аутор специфичног израза. Његов специфичан филозофски приступ темама даје посебан тон његовим афоризмима, што их чини врло препознатљивим. Добро је што Долински упорно негује тај свој специфичан приступ грађењу афоризама, што га издваја од мноштва његових колега афористичара, како у Македонији тако и на Балкану. Он никада, ни у једном свом афоризму, није склон површности, већ остаје веран дубоким филозофским истраживањима, после чега афоризме филигрански избруси у својој сатиричној радионици, не дајући ни најмању шансу зубу времена да их нагризе.


Долински је типичан сатиричар, који није оптерећен оним трендовским афоризмом од данас за сутра, и то је добро не само за њега као

аутора, већ и за македонски и балкански афоризам. Да је специфичан и, надасве, изузетно даровит аутор, он је доказао већ својом првом

књигом „Крематоријум за бесмртне“, којом је ушао на велика врата не само у македонски, већ и у свет балканског афоризма. Његова филозофска размишљања преточена у парадоксе дају његовим афоризмима једну посебну димензију, која је својствена великим ауторима којима је сатира не само начин размишљања, већ и начин живота.


Као и сваки врстан творац, али и познавалац сатире, Витомир Долински увек истражује нове теме, које, избрушене у његовој сатиричној радионици, дају један посебан белег не само сатири, већ и нашој стварности.


Мало је сатиричара, не само у Македонији већ и шире у региону, који тако дубоко анализирају ситуацију, што његовим афоризмима даје посебан белег. Он је филозоф који је јако шкрт на речима, а тако богат у својим филозофским размишљањима, што је одлика великих сатиричара, чији су афоризми „романи у малом“, „синопсиси за филм“... А то је зато што се Долински не разбацују речима јер зна да што је мање речи, то је афоризам бисернији, односно антологијски...


Велики сатиричари одвајкада су били и велики филозофи, који су својим стваралаштвом успевали да буду не само хроничари свог времена, него и хроничари човечанства од давнина до данашњице и надаље.

Сатира Долинског није само сведок времена у којем он живи, то је и сатира која нам приближава време и људе који су живели на овим нашим просторима па и шире. Но, као и сваки даровит писац, Витомир Долински својим филигрански избрушеним афоризмима тачно предвиђа догађаје којима ће сведоци бити наши савременици.


Многи кажу да вреди да се писањем афоризама потроши један цео живот, да би иза писца остао бар један афоризам по коме би поклоници сатире препознавали аутора тог безвременог дела. Мој драги колега и пријатељ Долински досад има много афоризама за које сам сигуран да га по њима људи препознају. И више од тога: он је изградио сопствени препознатљив стил у сатири, што је својствено сатиричарима великог калибра, што Витомир Долински јамачано јесте.


После више од четрдесет година, колико сам у литератури, посебно у сатири, драго ми је што ће међу корицама ове књиге моји изабрани афоризми имати свој живот, боље речено заједнички живот са афоризмима Витомира Долинског.


Надам се да ћете помоћу Витиних и мојих афоризама у овој књизи открити наше биографије, наш поглед на историју, данашњицу и

сутрашњицу. Свет је мали, довољно мали да се сабере у један афоризам, али је и довољно велики да не може да стане ни у хиљаду томова филозофских размишљања.

Миле Ђорђијоски

Избор афоризама за сајт

Јово Николић


Велики диктатори посежу и за туђим народима,

мали се самозадовољавају својим.


Туђа ропства постају историја,

своја - културна традиција!


Тамо где су сви експерти за све

нико није ни за шта.


Наша ТВ - естетика:

ситне душе у крупном плану!


Ми смо аутохтон народ.

Толико дуго смо овде да смо заборавили зашто смо дошли.


Историјски покер се игра географским картама.


Што нам је река мутнија,

Нарцис нам је све лепши.


Не брините, све је у реду са вашим очима.

Влада, једноставно, постиже невиђене резултате.


Корисна је идеја о трећем детету.

Само два тешко ће нам отплатити дугове.


Председник је, видим, написао нешто паметно на фејсбуку.

Сигурно је лажни профил!


Наша изборна математика:

бедник по бедник - победник!


Витомир Долински (1961, Јабланица, Струга)

Објављене књиге поезије: Небо за нове богове и Истинијада.

Објављене књиге афоризама: Крематоријум за бесмртне.

Објављене књиге публицистике: Највећи албански фалсификат.