NA PRVOM STE MJESTU

Хумор је одувијек био најбољи и најефикаснији лијек против свих болести државе и друштва - нема никаквих контраиндикација, никоме не штети и не оставља било какве посљедице, већ на уљудно духовит начин открива девијантне појаве, дајући на знање њиховим актерима да је дошло вријеме за промјене о којима политичари причају, а народ сањари.

При избору афоризама приређивач је водио рачуна о томе да буду заступљена сва тематска подручја - почев од разорене економије, промашених инвестиција, неефикасне политике, мршаве социјале, учмале бирократије, осиромашеног радништва, опадајућег наталитета и растућег морталитета, сеоба на Запад као у вријеме рата...

Из дугог реда довитљивих и мудрих афоризама који, једноставно, испадају из овог зборника, од сваког аутора издвојен је по један да дочара ватромет хумора у новом Леровом алманаху.

ИСМЕТ АЛИЈАГИЋ СЕКА: Глад нам више не куца на врата, уградили смо звоно.

ИВО МИЈО АНДРИЋ: Траже се радници за рад у Њемачкој. Пожељно знање хрватског језика.

МИЛАДИН БЕРИЋ: Кад чујем новинаре да погрешно изговарају одређене ријечи, умало ме не стрефи "инфракт".

ПАВИЦА ВЕЉОВИЋ: Каква су времена дошла - жене два брата зваће се гејтрве.

ЖИВКО ВУЈИЋ: Живим како знам. А како - то не знам!

МИРОСЛАВ ВУКМАНИЋ: Засукани рукави давно су изишли из моде.

МЛАДЕН ВУКОВИЋ: Боље се осјећам у хотелу с пет, него у Европи са дванаест звјездица.

ЗЛАТКО ГАРВАНОВИЋ: Кад нестане средњи слој у друштву, нестане и у сендвичу.

ЈАНДРЕ ДРМИЋ: Он пише надуго, нашироко и нажалост.

РАДЕ ЂЕРГОВИЋ: Идентификовали смо га. Чим је ставио маску.

СЛОБОДАН ЖИВАНОВИЋ: Кад немам шта јести, свеједно ми је да ли лијек пијем прије или послије јела.

САВО ИЛИЋ: Он је желио да заједно живе у очевој кући, а она га послала у материну.

МИЛИВОЈЕ ЈОЗИЋ: Тесла је успео у науци зато што није припадао ниједној политичкој струји.

ЈЕЛЕНА КУЈУНЏИЋ: Више ни најнепристојнији не једу док иду улицом. Боје се да им неко не отме.

ГРУЈО ЛЕРО: Имао сам среће са штампањем нове књиге. Тражио спонзоре, а јавиле се све саме спонзоруше.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ: Прелетач? Знамо те, птицо!

ЕКРЕМ МАЦИЋ: Неке ствари покушао сам завршити преко ноћи. Сад плаћам алиментацију.

КОНСТАНТИН МЕЛИХАН: Ако је жена хладна као риба, мушкарац мора да буде стрпљив као рибар.

МИЛЕН МИЛИВОЈЕВИЋ: Председник ужива велики углед у свету. А ужива и овде.

БОШКО РАДИЋ /РАБОШ РАКИЈАВЕЛИ/: У политици све је мање личности, а све више ликова.

ГОРАН РАДОСАВЉЕВИЋ: Музе ћуте, а они ћуте и музу.

МАРИНА РАИЧЕВИЋ: Доктори у влади успешно су оперисали државну касу.

ДЕАНА САИЛОВИЋ: Језиком новца речено - слабо стојим с временом.

ДАРКО САМАРЏИЋ КОДАР: Док траје пандемија неки перу, а неки трљају руке.

МИРОСЛАВ СРЕДАНОВИЋ: Студенти, за сада, протестују. Ако се запосле, моћи ће и да штрајкују.

ТОМИСЛАВ СУПЕК: Улици смо промијенили име. Но, и даље је слијепа.

ВАСИЛ ТОЛЕВСКИ: Вашке су увек заједно. Само у скупштини свака има свој кабинет.

АБДУРАХМАН ХАЛИЛОВИЋ АХИЛ: Једем рижу на кинески начин. Сваког дана.

АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ: Неке жене имају колекцију ципела, а неке колекцију  – папучара.

Објавила СРНА, 31.3.2022.