Промовисана књига ЗЛО, НАОПАКО И ОБРНУТО

У Дому омладине у Зворнику, 29. јуна је промовисана прва збирка афоризама Станислава Томића под називом ЗЛО, НАОПАКО И ОБРНУТО. На 80-ак страница представљено је око 300 афоризама овог аутора, иначе професора социологије. Издавач књиге је бањалучки НОСОРОГ.

Како је рекао рецензент књиге Јово Николић, Станислав Томић је млади стваралац и он је за врло кратко вријеме бављења афоризмом успио што многима није пошло за руком ни након десет, двадесет и више година, а то је  - да објави збирку афоризама. И то, не било какву, већ књигу у којој је сваки афоризам на свом мјесту. Кроз његове афоризме се преплићу хумор, сатира, сарказам, иронија... Његове мисли су вјешто грађене и пуне су парадокса. Таман кад читалац помисли да је у првом дијелу реченице речено нешто познато, афористичар другим дијелом направи потпуни обрт и мисао учини врхунском и оригиналном.

Збирке афоризама су књиге које се не читају у једном даху јер нису тако ни писане. О сваком афоризму је потребно размишљање и премишљање, уколико читалац хоће да схвати прави смисао написаног. Наш писац којег вечерас представљамо има афоризме у овој књизи који заслужују пажњу свих оних који се иоле озбиљније баве овим видом стваралаштва.

Књига ЗЛО, НАОПАКО И ОБРНУТО сама себе препоручује за читање уз наду да ће нас многи њени афоризми подстаћи на позитивније мишљење о свему што радимо и што не радимо, а требали бисмо - истакао је Николић.

Током представљања књиге и посјетиоци промоције су постављали питања па је атмосфера била веома опуштена, како и доликује једном оваквом догађају.

Иначе, књига је издата у тиражу од 500 примјерака а штампало ју је ИП Младост  из Бијељине.


СТАНИСЛАВ ТОМИЋ

Рођен је 1986. године у Тузли.
Основну и средњу школу завршио је у Зворнику.
Дипломирао је на Филозофском факултету у Источном Сарајеву.
Пише афоризме од студентских дана.
Објављивао је у штампаним и елктронским медијима у БиХ, Србији и Македонији.
Живи и ради у Зворнику.

Изабрани афоризми

Није важно да ли пјесма има душу.
Важно је да пјевачица има тијело.

Наши универзитети су престижни.
Сви су их престигли.

Ципеле сам купио због одложеног плаћања,
а судију због одложеног суђења.

Женски пол је магнет за старо гвожђе.

Сваки дан треба живјети као да  је задњи.
Једном ћемо потрефити.

Млади више не јуришају на вјетрењаче.
Они дувају да их покрену.

Отац је глава породице,
а мајка не зна гдје јој је глава.

Полиција моли возаче да успорe,
како би моглa да их прати.

У изради је нова граматика:
Придјеви су за богате, а прилози за сиротињу.

Нова власт је иста као прошла.
Пљунута.

Шта су мушкарцима жене са малим грудима?
Даске које живот значе.

Ко ради не боји се глади, већ – пословође.

Није ни чудо што је правда прљава кад је свако узима у своје руке.

Договорили бисмо се ми бацањем новчића,
али немамо пара за бацање.

Оно што моја жена спреми то би болестан јео.
Здрав разум то не може да прихвати.

Имена дјеце истетовирао сам на руци.
Само да ми нису на врату.

Политичари су шегрти државе.
Краду занат.

Ко каже да су лопови ружни?
Погледајте како нам је лијеп предсједник.

Кад се пење - човјек прескаче степенице,
а кад силази - стаје на сваку.

Која је разлика између философа и возача?
Философи трагају за цјелином, а возачи за дјеловима.

Поплаву криминала изазивају подземне воде.

<< I >>