Zoran T. Popović

Oklagija je garant ženske ravnopravnosti.


Krevet, TV i ja. Rečju, organizovani doček Nove godine.


Rat protiv mafije vodiće se do istrebljenja. Malo nas će preživeti.


Posle mesec dana rigorozne dijete, izgubio sam kilo i po živaca.


Mali smo mi narod za veliku Srbiju.


Jedva sastavljam kraj s krajem, i tome nema kraja.


Jurio je za ženama, sve dok ga jedna nije stigla.


Kad mi je žena rekla “ljubavi”, znao sam da će to da me košta.


Bolest je uzela maha. Političari su počeli da veruju u svoja obećanja.


Mi ne pristajemo na ucene bilo koje vrste, već samo na one koje su nama prihvatljive.


Opada broj zaraženih virusom demokratije. Jer mi od nje držimo socijalnu distancu.


Posle treće rakije, svaka sledeća je energetski napitak.


Mi prednjačimo u zaostajanju za svetom.


Ja se često pozivam na zakon, a on se ne odaziva.


Mito je čast koja se ne odbija.


Sve što sam radio, radio sam u ime narode. I to treba narodu uzeti kao olakšavajuća okolnost.


Kad gledate na svoju ženu kao na tuđu, onda znači da je volite.


Ja ne bežim od odgovornosti. Daleko sam ja od nje.