Zoran T. Popović

Jedan dan mislim jedno, a drugi dan drugo. Ja sam sam sebi opozicija.


Hteo sam da budem doktor atomske fizike, ali nisam imao para za diplomu.


Kad ja hoću i mogu ona gleda tursku seriju. Kad ona hoće ja gledam ligu šampiona. Jebo nas daljinski.


Komšinica je prema meni imala neke skrivene namere, ali sam je na vreme prozreo.


Neću više da idem kod komšinice na kafu. Stalno me tera da se kupam.


Džaba je prati ruke pre i posle jela, a tanjir prazan.


I ja se pućim ali se od maske ne vidi.


Muva me jedna. Neka zunzara.


Lako je biti kum. Samo odrešiš kesu.


Bog vam dao sve ono što ja nemam. Bićete bogati.


Uhvatili ste me u laži. Sram vas bilo.


Ušao je u banku s maskom. Zamalo da padne u iskušenje.


Nemam problem u glavi. Prazna je.


Poštuj pravila igre. Igraj, kako ja sviram


Izdržite još malo. Nećete još dugo.


Vratio sam profesoru pitanje na ispitu, jer vređa moju inteligenciju.


Srbi, Jevreji i Romi su bili favoriti u Jasenovcu.


Pitam komšinicu da li je cepljena. Nažalost, nisam odavno, odgovori ona.


Krećemo u bolju budućnost. Idemo mašti u susret.


Uvek kad ja nemam šta da ložim, vreme je mnogo hladnije nego što treba da bude.